Жртва која није вредна ризика - истине и илузије о ископавању литијума у Србији

По садашњим ценама, годишња вредност производње литијума била би 615 милиона евра. Важније од тога је да би Србија од рудне ренте добила скромних, да не кажем бедних, 31 милион евра. То свакако није вредно ни најмањег ризика који би производња литијума донела Србији.

О врућој теми ископавања литијума у Србији говорили су рударски и други инжењери и еколошки активисти и стручњаци, да о политичарима не говорим, док економиста није било на видику. А они би могли да помогну, ако не и да донесу превагу једној страни.

Пошто је председник најавио јавну расправу о овом проблему, покушаћу да дам скроман допринос, почевши од основних калкулација.

Цене литијума опале чак за око 80 одсто. Такође, опала је и вредност акција произвођача литијума, чак за 55,7 одсто за годину дана, од јула 2023. до јула 2024.

Колика се производња планира? За сада важи да је то 58.000 тона литијум карбоната, што је облик који је погодан за производњу батерија и који струји светским тржиштима.

Колика је текућа цена литијум карбоната? Цена је 18. јуна 2024. била 12.900 долара по тони, што је најниже у претходних 35 месеци, да би до 15. јула опала још за 10 одсто, на 11.538 долара, што се може видети и на графикону.

У студији Ерго Стратегy Гроуп за потребе Рио Тинта, све калкулације су базиране на цени литијума од 15.600 долара по тони, знатно вишој од садашње и ако се оне наредних година не би повећале за више од трећине, пројекат Јадар би доносио губитке

У 2022. години веровало се да је револуционарна замена мотора са унутрашњим сагоревањем електричним моторима пред вратима, па је цена литијума отишла у небо. Већ крајем 2023. велики оптимизам је спласнуо пошто се показало да нема револуције, већ само наставка еволуције. Потрошачи су и даље доста уздржани према електричним аутомобилима, како због виших цена, тако и због недовољног домета са једним пуњењем и недовољног броја пуњача. Са друге стране, високе цене литијума су привукле инвеститоре, па је и понуда знатно повећана баш у време када је тражња била знатно мања од очекиване. Јавио се знатан вишак понуде, па су и цене морале да опадну чак за око 80 одсто. Такође, опала је и вредност акција рудара и произвођача литијума, чак за 55,7 одсто за годину дана, од јула 2023. до јула 2024, према С&П Глобал. Песимизам, нема шта.

Два негативна фактора која утичу на уздржаност пословног света према литијуму

Одговор на питање колика је укупна вредност планираног литијумског посла Србије са Рио Тинтом може се добити једноставним множењем планиране годишње производње литијум карбоната од 58.000 тона са поменутом јулском ценом литијум карбоната од 11.538 долара по тони, што даје вредност производње литијума у Србији у 2024. по сада важећим параметрима од око 670 милиона долара, односно 615 милиона евра. Није баш велика сума, достиже вредност обичног предузећа. Важније, Србија би од рудне ренте примила законских пет процената, што даје приход од 31 милион евра! Скромни, да не кажем бедни 31 милион. То свакако није вредно ни најмањег ризика који би производња литијума донела Србији.

У пословном свету тренутно доминантна два негативна фактора. Први је повећање понуде литијума од старих и нових произвођача, а други је наставак успорене тражње за електричним аутомобилим

Уколико пројекат не би био профитабилан, бојим се да би Рио Тинто могао да примени неку од радикалних стратегија смањења трошкова, да у договору с Владом или чак самоиницијативно не плаћа рудну ренту или порезе или, што би било најгоре, да штеди на еколошкој заштити.

Претходном рачуну може се приговорити да је одабрао ниску цену литијума за важне калкулације, у чему има истине. Ипак, текућа цена се заснива на свим знањима о садашњости и будућности, о позитивним и негативним чиниоцима, и не сме се третирати као случајна или као краткорочна тржишна аберација. Ова цена је ниска у поређењу са оном од пре годину-две, али можда сада представља нову реалност. Иако је немогуће предвидети кретање будуће цене литијума у дугом року, кратак и средњи рок су врло проблематични. Тако је тренд опадања цена настављен до данашњег дана, па је на кинеском тржишту она само у јуну опала за 13,7 одсто према мају.

У пословном свету влада уздржаност. Тренутно су доминантна два негативна фактора. Први је повећање понуде литијума од старих и нових произвођача, јер велике инвестиције из последњих година почињу да доносе повећање производње, а други је наставак успорене тражње за електричним аутомобилима, посебно због повећања царина на кинеске електричне аутомобиле у САД (учетворостручење!) и ЕУ (за 38 одсто), као и економских потешкоћа Кине које су довеле до успоравања личне потрошње, што ће неминовно донети пад продаје електричних возила, или бар даље успоравање, а тиме и до истог кретања тражње за литијумским батеријама.

Rodilo, sve... Jadar, jul 2024 pic.twitter.com/fUydkMkFiA

— ljubica gojgic (@Gojgic) July 13, 2024

Пројекат који би коштао много, а не би доносио ништа, осим губитака

Да електрификација светског возног парка слабо иде сведочи и опис садашње динамике у Фајненшел тајмсу од 8. јула: „Европске аутомобилске компаније одустале су од планова за електрификацију након што је продаја возила на батерије порасла само за 2,4 одсто у региону у првих пет месеци 2024“, с тим да је у мају чак дошло до пада од 11 одсто. Како на истом месту рече један инвеститор: „Индустрија батерија у Европи била је један од великих снова, великог новца и велике активности, али сада се дешава потрес… Све компаније које немају подршку великих конгломерата или нису кинеске ће умрети“. Да поменем само да је БМW недавно одустао од посла са батеријама вредног две милијарде евра, а Фолксваген је одустао од подизања једне сопствене фабрике батерија.

У кратком до средњем року цвеће неће цветати у продаји електроаутомобила, а тиме ни у литијумској бранши

Смањење цена литијума и батерија имаће и једну добру последицу: довешће до појефтињења електричних аутомобила, што може повећати тражњу за њима. Додуше, у причу се умешала политика и сада поменуте повећане царине на највећим тржиштима делују у супротном правцу. Да закључимо овај део: у кратком до средњем року цвеће неће цветати у продаји електроаутомобила, а тиме ни у литијумској бранши.

695 милиона евра допринео би српском БДП-у пројекат Јадар и то према студији рађеној за потребе Рио Тинта, док се инвестициони трошкови процењују на 2,55 милијарди евра, што би прво требало повратити и потом зарађивати, а не сносити губитке или бити на нули.

Али, то није све, у студији Ерго Стратегy Гроуп, која је за потребе Рио Тинта радила процену економско-финансијских ефеката пројекта Јадар (An economic impact assessment of the Jadar lithium-borates project, September 2023), основа свих калкулација била је предвиђена цена литијум карбоната од 15.600 долара по тони, што је у том тренутку било пристојна, чак конзервативна процена, али је сада знатно виша од текућих цена. Уколико би се цене задржале на садашњем нивоу или следећих година биле повећане до једне трећине, пројекат Јадар Рио Тинта би доносио губитке.

Верујем да се неко у централи Рио Тинта већ пита да ли пројект Јадар има смисла будући да би коштао много, а доносио ништа, само губитке бар следећих неколико година. Процена инвестиционих трошкова за цео пројекат Јадар је 2,55 милијарди евра, што би прво требало повратити и потом зарађивати, а не сносити губитке или бити на нули. Узгред да поменем да ова студија предвиђа да би Јадар допринео БДП-у Србије само са 695 милиона евра, што је слично мојој калкулацији.

Уколико би се цене задржале на садашњем нивоу или следећих година биле повећане до једне трећине, пројекат Јадар Рио Тинта би доносио губитке

Чиста лагарија или зашто власт на све таламбасе пропагира планове Рио Тинта

Уколико би профитабилност пројекта била сумњива или никаква, бојим се да би Рио Тинто могао да примени неку од радикалних стратегија смањења трошкова: да, у договору с Владом или чак самоиницијативно, не плаћа рудну ренту или порезе или, што би било најгоре, да штеди на еколошкој заштити. Влада би била у тешкој ситуацији да инсистира на уговору и Рио Тинто евентуално оде и остави српску државу у тешкој ситуацији (како да сама води пројекат Јадар?) или да попушта. Сетимо се давања Фијату за Крагујевац.

Литијумски сектор у свету у кризи и питање је ко ће преживети следеће године, а ко неће. Укључујући Јадар

Закључимо да је литијумски сектор у свету у кризи и да је питање ко ће преживети следеће године, а ко неће. Укључујући Јадар.

Најдаље је отишао министар финансија Синиша Мали, рекавши да је целокупан посао са литијумом вредан 10 до 12 милијарди евра и да ће запослити 20.000 људи. Будући да су и сами свесни да је посао са Рио Тинтом вредан знатно испод милијарде евра и да рудна рента не може прећи пар десетина милиона евра, водећи напредњаци су се досетили трика да ствари увећају и улепшају.

Са друге стране, имамо политичку власт у Србији која на све таламбасе пропагира планове Рио Тинта и још их навелико надувава. Вучићу нису довољни жалосно неиспуњени његови планови из прошлости о фабрикама чипова и авио-делова, па и о Мерцедесовој фабрици аутобуса, и свим осталим грандиозним маштаријама, већ наставља даље причајући о епохалним плановима.

Производњу батерија и производњу електричних аутомобила илузија. Рио Тинто, као рударска компанија, неће тиме да се бави. Поменути планови чиста лагарија

Најдаље је отишао министар финансија Синиша Мали, рекавши да је целокупан посао са литијумом вредан 10 до 12 милијарди евра и да ће запослити 20.000 људи. Будући да су и сами свесни чињенице да је посао са Рио Тинтом вредан знатно испод једне милијарде евра и да рудна рента не може прећи пар десетина милиона евра, водећи напредњаци су се досетили трика да ствари увећају и улепшају: више не говоре само о рударењу литијума, већ укључују и производњу батерија и чак производњу електричних аутомобила.

Ово је свакако илузија, неће Рио Тинто, као рударска компанија, да се бави производњом батерија и чак аутомобила. Са произвођачима батерија и аутомобила Влада Србије не преговара, на сву срећу, тако да су поменути планови чиста лагарија.

(Радар.рс)