Čak je i u Njuzviku osvanula naslovna strana sa naslovom „Sad smo svi socijalisti”. Te teme se međutim ne prenose na Srbiju iz više razloga: zato što su u Srbiji i dalje najglasniji zagovornici neoliberalnog koncepta kapitalizma, koji ne mogu da priznaju slabosti tog projekta.

Da li vest s naslovom "Vlada SAD: Više od 49 miliona Amerikanaca gladuje" zapravo znači da oni "gladuju na bogat način" ili nema razlike između deteta u SAD i u Bijafri koje "redovno odlazi na spavanje gladno"?

U Jugoistočnoj Evropi će uskoro nastati nova država – "Republika Srpska" – kao osma po redu država koja poniče iz krvavih jugoslovenskih ratova devedesetih. Međutim, rađanje ovog novog problematičnog djeteta neće biti ni lako, niti jednostavno.

Na jednoj strani političari uveravaju javnost da su domaće muke posledica svetske ekonomske krize. Na drugoj strani ekonomski stručnjaci probleme vide u nereformisanoj državi koja nije stvorila institucionalni okvir za privlačenje inostranih ulaganja.

Svaki vladika na Saboru glasa za tri kandidata. Da bi kandidat bio izabran u žreb, potrebna su 22 glasa.  Iako je to izvodljivo, malo je izgledno da se već u prvom krugu dobiju sva trojica kandidata.

Srbija mora razumeti i uvažiti način donošenja odluka u EU. Koraci EU su mogući samo na osnovu širokog konsenzusa, koji je potrebno unapred obezbediti. Nije ga moguće postići s nerealnim očekivanjima, još manje ishitrenim najavama najviših predstavnika Srbije.

Kako da se efektivno oživi hrišćanska civilizacija, pošto je proživela nebrojene nesreće... Konzervativci večito pokušavaju da se vrate nečem boljem, zdravijem, plemenitijem, istinskijem. Ali koliko unazad? Za deset godina, jedan vek – jedan milenijum.

Evidentna je aktivizacija napora niza država zapadnog bloka i nadnacionalnih instituta (uključujući Vatikan) na konsolidaciji Zapadnog Balkana pod okriljem EU. Povećavanje krize u Srbiji praćeno je pokušajima Beograda da nađe oslonac vani.

U pravnom smislu Statut Vojvodine spada u ,,perolaku” kategoriju, on nije ni ,,aneks” Ustava Vojvodine, ni ,,Bil o pravima” Vojvodine, ni amandman na Ustav Srbije, suštinski to je pravnoparadni akt koji ne obavezuje ni Srbiju, ni Vojvodinu.

Prijatno je misliti da je ujedinjenje Nemačke 1989. godine označilo i pad totalitarnih sistema u istočnoevropskim zemljama. Već naredne godine počeo je krvavi raspad Jugoslavije – a jedan od najaktivnijih učesnika bila je ujedinjena Nemačka.