Što se tiče Kosova i odnosa sa Srbijom, Šastel je naznačio da će belgijsko predsedavanje EU biti statusno neutralno. Belgija će insistirati na dobrosusedskim odnosima i regionalnoj saradnji kao ključnim preduslovima za kretanje Srbije u pravcu EU.

Koju god aferu da uzmemo – a one se uglavnom vrte oko nekog novca, kriminala, oko „mafije“ – uvek se radilo o novoj preraspodeli snaga „u njihovim redovima“. Čitalačka publika dobija cirkusku šećernu vatu, novine tiraže, a ljudi u senci – novi prostor za delovanje.

Nemačka je priznala Kosovo, kao i velika većina država članica EU. Iako razumemo šta to Srbiji znači, Kosovo se ne može vratiti pod okrilje vlasti u Beogradu. Bilo bi razboritije usmeriti svu energiju na rešavanje praktičnih problema između Kosova i Srbije.

Sve mi se, dakle, čini, da kao tobož jurimo tog Šarića, a da je hajka na nekog sasvim drugog, nekog ko stoji iznad njega, nekog ko mu je dao dozvolu to da radi, nekog ko ga sada štiti, nekog ko je za njegov biznis vezao svoju politiku. A prateći taj trag stižemo do Mila Đukanovića.

Lišivši se statusa druge nuklearne države planete, i to još sposobne da uništi prvu u svetu nuklearnu državu, rusku elitu će vetrić oduvati iz grupe vodećih svetskih subjekata.

Sada se ne plašim za ličnu bezbednost, ali se prostor slobodnog informisanja i kritike ipak sužava – prvenstveno zbog Amerike, ali i zbog Evrope. Njihove diplomatije podržavaju guranje na marginu svih onih koji ozbiljno kritikuju njihovu politiku.

Potrebno je da se individualna pregnuća i postignuća susretnu sa dubljim tokovima istorijskog kolektivnog iskustva. Zato ne treba smetnuti s uma da je Mihailo Marković bio predvodnik i najdosledniji i najistrajniji predstavnik jedne od najznačajnijih generacija jugoslovenskih i srpskih intelektualaca.

Turska neće moći da uđe u EU bez priznavanja Kipra, a isti princip će više-manje važiti i za Srbiju. Uslovi za članstvo su vrlo jasni: ne možeš da postaneš član EU ako imaš nerešene probleme sa svojim susedima.

Na mitingu Janukovičevih pristalica jedan od govornika podsetio je na epilog američkih izbora: "Kada je Obama pobedio, Mekejn se nije ponašao kao političar, već kao državnik. Priznao je poraz i povukao se. To treba da uradi i Julija Timošenko."

Zaključio sam da je Jasenovac bio mnogo strašniji logor smrti nego Aušvic u okupiranoj Poljskoj, to najveće nacističko stratište. Poređenja ne znače da Nemci nisu bili svirepi ako time nisu remetili industrijsko ubijanje.