Zašto Evropska unija u Srbiji podržava Vučića i Šešelja, a ne demokratiju i studente?

Više od šest meseci traje u Srbiji borba protiv sistema lične vlasti Aleksandra Vučića. Svojom upornošću i hrabrošću studenti su obnovili zamrli politički život u zemlji, ali i javni moral. Odvažni mladi ljudi, “nasmejani lavovi”, rekao bi za njih Niče, pokušavaju narod i državu da spase od propasti. I pored do sada najmasovnije antirežimske mobilizacije vlast još uvek nije promenjena, iako je ozbiljno uzdrmana. Koji su uzroci tome?

Studentsko-građanski protest sporo se otvarao prema problemima nižih socijalnih slojeva koji čine režimsku izbornu bazu, “Vučićev zid”. Poziv na generalni štrajk bez zahteva za promenu položaja siromašnijeg dela stanovništva nije mogao dati željeni rezultat. Studentski politički program nije antisistemski, već doktrinarno liberalan i ne razlikuje se od programa postojećih nepopularnih opozicionih  stranka. Nedostaje vizija alternativnog poretka. Takva platforma otvara prostor Vučiću da zadrži svoje biračko telo jer je protestna socijalna baza sužena. Radnici  i sindikati su do sada bili vidljivo pasivni, iako je postojala prilika da se zahteva promena neoliberalnih zakona o radu i štrajku. Studente su odlučno podržali prosvetni radnici i poljoprivrednici.

Izgleda da studenti računaju da im program za alternativni sistem nije potreban jer je Vučić sam sebi najveći protivnik. Neobuzdana želja za totalnom vlašću ugrožava i njega samog. Autoritarni vladar mora stalno da demonstrira i potvrđuje svoju totalnu vlast. Ne sme da izgubi nijednu mesnu zajednicu. Vučić nikad nije pokazivao naročitu pribranost, ali u poslednje vreme on gubi kontrolu nad sobom i histeričnim izlivima besa sam mobiliše svoje protivnike.

U zavisnoj socijalnoj formaciji poput Srbije, nije lako osmisliti alternativni politički program. Mi nemamo moć da sami odlučujemo o tome u kakvom sistemu želimo da živimo. Ipak, studentski izborni blok trebalo bi više da insistira na zadržavanju i obnovi javnog vlasništva nad ključnim resursima kao što su energija, transport, javne usluge (vodosnabdevanje, električna energija, javna komunalna preduzeća, da se bavi poboljšanjem stanju u zdravstvenoj zaštiti i sl....). Budući da je primarni zadatak u ovom trenutku smena Vučićevog režima, program ne sme biti socijalno radikalan kako ne bi antagonizovao više društvene slojeve. Domaća buržoazija većim delom nalazi se u nepovoljnom položaju na tržištu budući da država favorizuje strani kapital. Politički savez viših i srednjih slojeva ima potencijal da ugrozi Vučića.

Iz istorije je poznato da su uspešni samo oni društveni pokreti koji stvaraju institucije koje imaju moć. U organizacionom pogledu studenti se oslanjaju na direktno demokratske metode borbe. Predstavnička demokratija kompromitovana je svuda u svetu. U dosadašnjim protestima model direktne demokratije nije doveden do kraja. Protesti nisu vertikalno integrisani što umanjuje njihovu efikasnost. Postoji zbog toga opasnost da nezadovoljstvo ostane rasuto i nepovezano, što omogućava režimu da svoje resurse koncentriše na trenutno strateškim tačkama.

Politička tehnologija poslednjih decenija promenjena je, digitalizacija je reafirmisala potencijale direktne demokratije. Mladi ljudi superiorno koriste digitalne platforme, što im omogućava koordinaciju aktivnosti na nacionalnom nivou. Protesti ne mogu uspeti ukoliko se zadrže samo na horizontalističkom metodu delovanja. U politici je organizacija Arhimedova poluga. Antiliderski pristup takođe je problematičan. Gramši je primetio da je prvo pravilo politike da postoje vođe i vođeni. Verovatno da u istoriji nije postojao nijedan uspešan socijalni, politički ili verski pokret koji u određenoj fazi nije institucionalizovan i hijerarhijski organizovan. Studentske plenume i građanske zborove treba povezati i osposobiti da aktivno deluju u dužem vremenskom periodu. Borba za obnovu demokratije u Srbiji biće duga i teška, traži ne samo upornost, već i hrabrost i spremnost na žrtvu. Maks Veber je govorio: „Politika znači snažno, lagano bušenje tvrdih dasaka, sa strašću i merom istovremeno.“

Ranije sam već predložio sazivanje regionalnih i nacionalnog kongresa plenuma  koji bi preciznije definisali ciljeve i programska načela. Neophodna su i operativna tela koja bi upravljala protestima između dva kongresa. Tako bi nastala pluralizacija političke moći. Tek tada bi izborili mogli da donesu promene. Obnova demokratije moguća je samo u  kombinaciji parlamentarizma  sa direktno demokratskim institucijama u privredi i društvu  To bi bila prava podela vlasti, a ne fiktivna liberalna podela na zakonodavstvo, upravu i sudstvo.

Iako je ruiniran Vučićev kredibilitet u međunarodnim odnosima, on i dalje uživa podršku velikih sila, naročito EU i Kine, koju skupo plaća. Spoljašnja podrška Vučiću ključni je uzrok njegove moći. Iako studente optužuje da sprovode “obojenu revoluciju” upravo  on i njegova stranka su glavni zastupnici stranih interesa u Srbiji

U prvoj fazi protesta apolitični pristup je bio uspešan, ali studenti su uporno insistirali na njemu i nisu, kako je vreme prolazilo, pronalazili nove formate protesta. Ne može se večito delovati na isti način, pogotovo što je režim na dosadašnje metode otpora postao imun.

Iako je ruiniran Vučićev kredibilitet u međunarodnim odnosima, on i dalje uživa podršku velikih sila, naročito EU i Kine, koju skupo plaća. Spoljašnja podrška Vučiću ključni je uzrok njegove moći. Iako studente optužuje da sprovode “obojenu revoluciju” upravo  on i njegova stranka su glavni zastupnici stranih interesa u Srbiji. Tzv. „obojena revolucija“ je strategija zapadnih sila za rušenje neposlušnih režima i za osvajanje kontrole nad resursima neke  zemlje. Glavni njeni protagonisti u Srbiji su naprednjaci. Oni su zastupnici zapadnih interesa u našoj državi. Vučić i SNS  Srbiju su  pretvorili u koloniju globalnog kapitala. Stranim kompanijama su prepustili kontrolu nad privrednim i prirodnim bogatstvima. Vučić se odrekao dela teritorije Republike Srbije. Za uzvrat, velike sile podržavaju njegovu autoritarnu vladavinu. Svoju veleizdajničku politiku naprednjaci maskiraju retoričkim nacionalizmom. Gramši je odlično prepoznao takav politički manevar:„..često takozvana "partija tuđina" nije ona koju kao takvu vulgarno označuju, nego baš ona najnacionalističkija partija koja manje predstavlja vitalne snage svoje zemlje, a više njihovu potčinjenost i ekonomsku podjarmljenost hegemonističkim nacijama“.

Prilike u međunarodnim odnosima bile su krajnje nepovoljne po studente: dolazak Trampa na vlast, teška sistemska kriza EU i slabljenje zapadne hegeomoniji u svetskom kapitalističkom sistemu. U takvim okolnostima zapadnim elitama nije odgovaralo otvaranje nove krize u “njihovom dvorištu”. Osim toga, EU podržava kooperativne sisteme vlasti, a ne borce za demokratiju. Odnos Brisela prema genocidu u Gazi to najbolje pokazuje.

Trenutno najuticajniji spoljnopolitički činilac na našem prostoru je raspadajuća EU. Kriza evropskog kapitalizma produkuje autoritarnost u Srbiji. Briselu je potreban jak lider u Beogradu koji će služiti interesima Unije. Ona nastoji da navodnu pretnju od Rusije iskoristi kao spoljašnji podsticaj za „novi početak“. Javni neprijatelj treba da ojača poljuljanu koheziju unutar EU i obezbedi realizaciju evropskog neomilitarističkog, autoritarnog neoliberalnog projekta. Briselskim moćnicima rat je neophodan ne da bi se odbranila Ukrajina, već da bi na taj način bila rešena teška sistemska kriza evropskog kapitalizma.

Povlačenje SAD, bar za sada, iz ukrajinskog rata povećalo je značaj Vučićevog režima za EU. Rat iscrpljivanja na istoku Evrope zahteva značajne konvencionalne vojne resurse. Vojna industrija Srbije proizvodi naoružanje i municiju koja je neophodna Ukrajini. Vučić je sam priznao da je Srbija, preko posrednika, isporučila ovoj zaraćenoj strani naoružanje u vrednosti od 800 miliona evra, a sad nudi i podršku u obnovi ratom razorene Ukrajine. Predsednik Srbije se nedavno čak i pohvalio kako isporučuje municiju Izraelu koji sprovodi genocid nad Palestincima. Srbija je faktički postala deo ratne kampanje Zapada na dva kontinenta. Za uzvrat Brisel podržava autoritarni režim u Srbiji.

Vojna industrija Srbije proizvodi naoružanje i municiju koja je neophodna Ukrajini. Vučić je sam priznao da je Srbija, preko posrednika, isporučila ovoj zaraćenoj strani naoružanje u vrednosti od 800 miliona evra, a sad nudi i podršku u obnovi ratom razorene Ukrajine

Militarizacija je način na koji evropske elite žele da podstaknu razvoj svoje ekonomije. Otuda briselski zvaničnici sve više govore o EU kao o geopolitičkoj moći, a ne tobožnjem mirovnom projektu. Topovi su ponovo važniji od butera. Žozef Borelj kaže da, ako nema dobrih topova, neće biti ni butera. Rat je Uniji potreban i da bi neutralisala unutrašnje socijalno nezadovoljstvo proizvedeno delovanjem neoliberalnog sistema. Rastuća nejednakost, nasilno nametanje kvir ideologije i  neuspešno prevladavanje učestalih ekonomskih kriza  narušili su poverenje stanovništva u postojeći sistem, što je dovelo do velikog uspona ultradesnice. Postojeći model supranacionalnih integracija više nije u stanju da obezbedi dominaciju kapitala nad narodima Evrope. Poljuljano poverenje neoliberalne elite nastoje da povrate strahom od spoljnog navodnog agresora, “Rusi su pred vratima”.

Odavno je učeno da EU zaostaje za Kinom i SAD u razvoju novih tehnologija i da je njen privredni rast sklerotičan. Ekonomsko zaostajanje ona pokušava da nadoknadi ekonomskom politikom „vojnog  kejnzianizma“ za koju Unija nema industrijske i tehnološke potencijale, resurse i političke institucije koje takav program obnove mogu da sprovedu.

Ambiciozan evropski program naoružavanja uzrokovaće masovni transfer fondova od mirnodopskih i razvojnih programa ka ratnim. Profitiraće krupni biznis u evropskom vojno-industrijskom kompleksu i američki proizvođači naoružanja.. Budući da je vojna industrija skoncentrisana na severu EU to znači da će zemlje tog dela Unije dobijati ogromna finansija sredstva, što će produbiti postojeći jaz između bogatih i siromašnijih država. Socijalna kriza i pad životnog standarda većeg dela stanovništva nastaviće se.

Unija grozničavo nastoji da stekne monopol na eksploataciju kritičnih mineralnih sirovina u bližoj periferiji. Tramp je dobio ukrajinske resurse, Evropljane je Kina potisnula iz Afrike. Zbog toga je Briselu potreban Vučić koji je spreman i sposoban da prirodna bogatstva Srbije prepusti strancima.

Unija ne nastoji samo da pljačka tuđe resurse već i da svoj prostor hermetički zatvori i spreči ulazak nepoželjnih ljudi iz drugih delova sveta u kojima su evroatlantski imperijalisti razorili proizvodne sisteme i državne strukture. Balkan je geopolitički značajan kao kopneni most između Azije i Evrope. Migrantske rute idu preko Srbije. Uniji je Vučićeva dobro  organizovana, lojalna i značajnim delom kriminalizovana policija potrebna da bi na našem prostoru zaustavila migrante i kontrolisala njihov ulazak u EU.

Makronov koncept strateške autonomije ima za cilj da obezbedi autonomno projektovanje evropske moći u svetu. Da bi takav cilj bio ostvaren Srbiji je dodeljen položaj rudarske kolonije. Naš nacionalni interes u sukobu je sa briselskim imperijalističko-militarističkim ambicijama. Posle sarajevskog atentata 1914. u Beču je bila popularna karikatura Serbien muss sterbien! ("Srbija mora umreti!").  Danas iz Brisela poručuju da mi moramo pristati na kopanje litijuma kako bi evropska vojna industrija mogla da proizvode električne tenkove!

Veći su izgledi da će se EU raspasti nego da će Srbija postati njen deo. Unija podržava Vučića i Šešelja, a ne demokratiju i poštovanje ljudskih prava u našoj zemlji

Veći su izgledi da će se EU raspasti nego da će Srbija postati njen deo. Unija podržava Vučića i Šešelja, a ne demokratiju i poštovanje ljudskih prava u našoj zemlji.

Među poznavaocima krize EU ima onih koji smatraju da će se ona raspasti na dva dela, jedan pod američkom, a drugi pod kineskom hegemonijom. Da bi  nepovoljan položaj u takvoj novoj konstelaciji moći u Evropi predupredila, Srbija mora težiti saradnji sa susednim narodima i državama. Vučić služi Uniji i tako što stalno podgreva sukobe i netrpeljivost na Balkanu i tako posvađane narode čini lakšim plenom briselskih predatora. Jedan od najznačajnih rezultata studentskog protesta je što su oni doprineli pomirenju u regionu i između većinskog naroda i nacionalnih manjina u Srbiji.

(Autor je politikolog iz Zrenjanina)