Rudi Đulijani u Beogradu – od bombardovanja do lepih želja

Beograd mnogi odavno porede sa Njujorkom, i po mnogo čemu su u pravu. Kao što Njujork ima Hadson i Ist River, tako i Beograd ima dve reke. Beograd je takođe centar muzičkih i kulturnih zbivanja u ovom delu sveta, i glavni grad svakome ko želi da napravi neku karijeru, mesto u kome se snovi ostvaruju, multikulturalni grad šansi, grad provoda koji nikad ne spava... Uostalom, i predsednik Srbije je pre mesec dana ovaj grad nazvao Njujork Balkana. Čini se da nema ništa logičnijeg od pokušaja da se iskustva iz Njujorka prenesu na upravljanje glavnim gradom Srbije.

Rudolf Đulijani je ubedljivo najpopularniji gradonačelnik Njujorka, a svoju sposobnost u upravljanju metropolom potvrdio je i ponovo dokazao tri meseca pred kraj drugog mandata, kroz odlučno rukovođenje gradom u nedeljama nakon tragičnog rušenja Kula. Međutim, svoju popularnost stekao je znatno ranije, od početka prvog mandata, kada je svojim pristupom ,,nulte tolerancije’’ i reorganizovanjem gradskih službi, značajno smanjio stopu kriminala i korupcije. Glavni metod koji je sproveo u borbi protiv kriminala, zasnivao se na jednostavnoj teoriji po kojoj kriminal raste ukoliko na javnim mestima nema znakova prisustva države. Zbog toga se, pored promena u radu policijskih službenika, pozabavio manjim kriminalnim delima. Očistio je Tajms skver od prostitutki i dilera, naložio uređivanje javnih površina, proterao prosjake i čistače prozora automobila, odlučno kažnjavao upotrebu alkohola na javnom mestu, kao i posedovanje marihuane i pisanje grafita. Takva vrsta odlučnosti delovala je i na sve vrste kriminala, i on je od početka devedesetih počeo da opada. Zbog toga kažu da Njujork pre i posle Đulijanija više nikad neće biti isti.

Ova poseta je verovatno najbolji potez do sada viđen u nečijoj predizbornoj kampanji, i njega uspešnost je sigurno glavni razlog burnim reakcijama koje su je pratile. Đilasovi saradnici su pokušali da otmu malo slave za sebe, pa su pozvali Đulijanija da se susretne sa gradonačelnikom, mada je nejasno kako su mogli da očekuju da pristane. Nakon što je ovaj to odbio, Đilas se setio da je Đulijani podržao bombardovanje Srbije, i da neko ko je to izjavio ne bi trebalo da govori o budućnosti Beograda. Lepo je što se toga setio, ali toga je mogao da se seti, a i da isto izjavi, pre tri godine, kada nas je u maju mesecu posetio DŽo Bajden, čovek koji se daleko više zalagao za bombardovanje. Ako se neko ne seća, to je bila ona poseta u kojoj smo se sa potpredsednikom SAD ,,složili da se ne slažemo’’. Ni Ivica Dačić nije mogao da smisli neki adekvatniji komentar o poseti gradonačelnika, pa je poručio da nam ,,ne trebaju stranci da nas uče šta je dobro za Srbiju’’. Bili nama oni potrebni ili ne, činjenica je da oni to već godinama rade, i zvanično i nezvanično. Iz Napredne stranke su poručili Đilasu da njegova ,,retorika zvuči kao da dolazi iz SRS’’. Ali su radikali izdali drugačije, pomalo nespretno saopštenje. Tradicionalno dobro obavešteni (verovatno i u ovom slučaju), izjavili su da ,,razlog Đulijanijeve podrške nije materijalne prirode, već je Đulijani rodom iz Čipuljića kod Bugojna, odakle je i Aleksandar Vučić, koga poznaje od malih nogu", što teško da može da se ubeleži kao minus Vučiću, pogotovo u situaciji kada mediji prozivaju SNS, pitajući se ko je misteriozni sponzor Đulijanijevog dolaska, i koja je velika suma u pitanju.

Reakcije protivkandidata za gradonačelnika su razumljive, ali za Beograd stvarno ne bi trebalo da bude važno ko je savetnik za bolje upravljanje gradom, ukoliko je taj savetnik stručan i uspešan. U vremenu u kome i Vojska Srbije sarađuje sa Nacionalnom gardom Ohaja, pa sa njima obnavlja čak i škole i vrtiće po Srbiji, stvarno ne vidim zašto bi iko imao nešto protiv pomoći Rudija Đulijanija Beogradu. Takva pomoć bi mogla da bude više nego korisna. Istina je da je Đulijani podržavao bombardovanje Srbije, ali mnogi američki zvaničnici su to radili. I predstavnici ove države su sarađivali, i još uvek sarađuju, ne samo sa onima koji su podržavali bombardovanje, nego i sa onima koji su na njega politički uticali. Zbog toga, teško da su uverljivi argumenti onih koji podsećaju na prošle izjave Đulijanija. On i danas od predsednika Obame zahteva da bombarduje Iran. Možda priželjkuje i planira da jednog dana sarađuje i sa gradonačelnikom Teherana ili, ko zna, možda čovek prosto voli bombardovanje. Beograd i Beograđani nemaju ni koristi ni štete od nečijih neopreznih i neodmerenih izjava u novimana. Ali može da ima korist od Đulijanijevog profesionalnog iskustva u upravljanju metropolom.

Sa svoje strane, Vučić je odgovorio na optužbe Đilasa tako što je rekao da su nam ,,potrebna rešenja, a ne spinovi’’, a iz SNS-a je stigla najava knjige ,,35 dana spinovanja Demokratske stranke’’, što je sve zajedno isto tako dobar spin, kada se ima u vidu da bi se upravo za Vučića moglo reći da je ,,izmislio’’ spin u Srbiji. Ništa loše, ali rekao bih da je to činjenica. Međutim, jedini problem za Vučića mogao bi da bude taj što izbori za gradonačelnika nisu neposredni, nego ga biraju odbornici u Skupštini grada. Ovaj potez SNS-a, ma kako marketinški potencijalno bio veliki, možda i neće imati očekivani rezultat, i zbog toga što je pitanje koliko prosečan srbijanski glasač zna ko je Rudi Đulijani. Zbog toga, ova poseta možda i nema toliko snagu koliku bi imala u nekoj drugoj državi.