понедељак, 01. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Пред нама добра година европских интеграција, СПС спреман за изборе
Политички живот

Пред нама добра година европских интеграција, СПС спреман за изборе

PDF Штампа Ел. пошта
Бранко Ружић   
субота, 28. децембар 2013.

- Добијање датума за почетак преговора са ЕУ је једна од најважнијих политичких одлука у новијој историји Србије. Они који су критизерски настројени могу то да занемарују. Они који желе да буду апологете тог догађаја, такође маше мету. Али да је 21. јануар 2014. веома значајан датум за српску историју, да нам отвара могућности – јесте. То смо заслужили. Први пут су Србија и њена влада препознати као кредибилни од оних који су нас до пре пет-шест година нападали. То је квалитет, а ако ми неко аргументовано објасни зашто је то лоше, прихватићу. Али знам да такав не постоји.

У нашој целокупној трговинској размени са светом ЕУ учествује са 63 одсто, а земље ЦЕФТА са 13 одсто. Према томе, то је јасан оријентир где се крећемо. Ако уђемо у замку да се бавимо формом, нећемо видети суштину. Ова влада сагледава суштину и тим путем ће наставити, каже у разговору за Нову српску политичку мисао Бранко Ружић, министар без портфеља задужен за европске интеграције.

НСПМ: Како сте израчунали да је 2020. најреалнија за улазак Србије у ЕУ?!

Бранко Ружић: Утврђивање те године као датума уласка у ЕУ је плод егзактне аритметичке операције. Са аспекта техничке припремљености и административних капацитета – који се и даље развијају – као и са аспекта читаве преговарачке структуре Србије, а у поређењу са неким другим државама које су се налазиле у овој фази, по неким параметрима ЕУ, нама је довољан средњи рок за завршетак преговора, што је три до пет година. Након тога следи писање споразума о приступању, његово потписивање и ратификација у свим парламентима држава чланица и референдум у Србији. То је техничка вертикала и то је базирано искључиво на техничком сегменту.

Оно што је политичка вертикала је нешто што по нама такође отвара могућност да до 2020. завршимо овај посао, јер смо све услове од 2000. до данас санирали и релаксирали. Оно што ће нас пратити кроз овај процес јесте нормализација односа Београда и Приштине и зато је и добро да та два процеса теку паралелно и да се у неким тачкама препрлићу јер ће јачати један други и условљавати један други. Из тог разлога не очекујем да ће нам то бити препрека или узрок успоравања процеса ЕУ интеграција.

НСПМ: Хоћете да кажете да сада произилази да нама одговара да се ти процеси међусобно повежу, а не као доскоро што се причало – да буду одвојени?!

Оно што ће нас пратити кроз овај процес јесте нормализација односа Београда и Приштине и зато је и добро да та два процеса теку паралелно и да се у неким тачкама препрлићу јер ће јачати један други и условљавати један други. Из тог разлога не очекујем да ће нам то бити препрека или узрок успоравања процеса ЕУ интеграција

Б.Р: Моје мишљење је да нама одговара да буду повезани јер ће се они међусобно ојачавати. Ти процеси нису издвојени један од другог и сигурно ће бити проблема и препрека, али прећи ћемо их.

НСПМ: Мајкл Девенпорт, шеф Делегације ЕУ у Србији, изјавио је да очекује да прво поглавље преговора са Србијом буде отворено 2015. године. Зашто тек тада, а не раније?

Б.Р: Не треба правити фаму око тога када се отварају или затварају нека поглавља. Постоје поглавља која су, условно речено, лакша, а постоје она која ће нас пратити до самог краја, као што је поглавље 35. Оно на чему се базира ходограм приступања ЕУ јесте чињеница да до марта 2015. радимо скрининге. Да ли ћемо у току 2014. отварати неко поглавље, то још увек не знамо. Али отварање поглавља нису једносмеран процес и зависе и од Европске комисије и од нас. Наравно, кроз читав процес ће нас пратити и питање нормализације односа са Приштином.

НСПМ: Многи у јавности сматрају да је процес убрзања интеграције Србије у ЕУ ишао паралелно са попуштањем око Косова и Метохије?!

Б.Р: Свима је јасно да нормализација односа са Приштином јесте био предуслов за динамичнији процес европских интеграција. Али, ако неко мисли да ћемо ми решавањем односа Београда и Приштине постати чланица ЕУ – грдно се вара.

НСПМ: Значи, има још услова?!

Б.Р: Услов је да у складу са нашим менталитетом сагледамо шта желимо. ЕУ мора бити средство, а не циљ – средство за реформу, за афирмацију владавине права, објективног информисања, независног судства... Све то је део система какав желимо и реформе, дакле, спроводимо ради нас.

Тачно је да је нормализација односа са Приштином био један од елемената како би наш процес ЕУ интеграција кренуо напред, али није тачно да смо ми било шта попуштали. Напротив, мудрим потезима и Бриселским споразумом успели смо да створимо амбијент и шансу да се српски корпус на велика врата врати у политички живот косовског друштва и да јак политички импулс, те да на следећим парламентарним изборима тај импулс резултира тиме да они опредељују судбину на прави начин и утичу на процесе на Косову. Ово је појачавање присуства Срба у косовском друштву, а не попуштање.

 

Постоји један парадокс. Они који се здушно позивају на ту магичну реч у српској историји – „издаја“ – су били ти који су највише допринели да се компетенције са УНМИК-а пренесу на Привремене институције у Приштини. Причам о критикама ДСС-а.

 

НСПМ: Да ли то значи да је реална слика тог помака признавање институција, закона и назива државе коју не признајемо?!

Б.Р: Не бих се сложио...

НСПМ: Ако су прихваћени косовски грб, застава, законодавство?

Б.Р: Постоји један парадокс. Они који се здушно позивају на ту магичну реч у српској историји – „издаја“ – су били ти који су највише допринели да се компетенције са УНМИК-а пренесу на Привремене институције у Приштини. Причам о критикама ДСС-а. Такође, Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) јесте јасно дефинисао да је територија КиМ посебна царинска територија. Косово се налази и у споразуму ЦЕФТА. То, дакле, није било јуче, већ пре осам или девет година. Када забијете главу у песак, јер сте инсистирали на политици која је неспроводива, и очекујете да ће се проблем сам од себе решити – погрешите.

Мислим да су ово једини могући рационални потези које је Влада Србије могла да повуче. Реч је о веома ризичним потезима, али веома одговорним према грађанима. Мислим да је боље да будемо активни на решавању проблема и да створимо амбијент у коме ће Срби на КиМ моћи да заштите свој идентитет и да се активније укључе у функционисање друштва и система, и где ће моћи да одлучују. Не видим ништа лоше у томе?!

Ми нисмо признали самопрокламовану независност Косова и немамо намеру то да учинимо. Знамо шта су основни параметри у погледу међународног права: не видим да је такозвана Република Косово чланица УН. Али, то не значи да ми треба да водимо рат са њима, јер смо видели шта је рат доносио. Нисам видео да су они, који прозивају ову власт за издају, да су посегнули за било којим другим актом осим за организовањем демонстрација.

НСПМ: Каже се да ће на крају процеса ЕУ интеграција Србије Београд и Приштина морати да потпишу обострано правно обавезујућ споразум. Да ли постоји процена или очекивање шта би тај споразум конкретно могао да садржи?

Б.Р: Рекао бих да је Бриселски споразум практично такође правно обавезујући споразум. Како ће излгедати и шта ће садржати тај крајњи правно обавезујући споразум, да питате некога у Бриселу, Берлину, Москви, неће моћи то да вам дефинишу.

Правно обавезујући споразум, барем кроз призму нашег погледа на ствар, не значи признавање самопрокламоване независности Косова. На другој страни, морамо бити свесни чињенице да смо се Бриселским споразумом обавезали да нећемо блокирати једни друге у процесу ЕУ интеграција. На трећој страни, још од 2006, Косово има посебну трасу процеса ЕУ интеграција. Косово тренутно преговара свој споразум о стабилизацији и придруживању.

Сматрам да све ово такође доприноси да тај правно обавезујући споразум који ће уследити као епилог читавог процеса можда у том моменту и не буде толико битан. Али тај споразум свакако неће предвиђати признање самопрокламоване независности. Они који знају да читају између редова знају шта значи када се међусобно обавежете да једни друге не блокирате у процесу ЕУ интеграција. Дакле, то не значи признање, али значи да нећете моћи да користите право вета уколико се деси да се косовско друштво толиком брзином и динамиком изгради да досегне ниво да постане чланица ЕУ.

Такође, постоје објективне околности – пет држава чланица не признаје Косово. Према томе, зашто се ми бавимо формом, а не суштином? Да ли је нама у Србији важније да имамо владавину права, да имамо борбу против корупције, независно судство, већу индустријску производњу...

НСПМ: У јавности се све чешће помињу избори, и то пре свега на иницијативу највеће владајуће странке?!

Б.Р: Уверен сам да је најјача странка у Влади сасвим свесна да јој је легитимитет порастао у односу на изборе 2012. године, пре свега захваљујући неким потезима које је повлачио искључиво лидер СНС. Да ли ће се определити да то валоризују и формализују на изборима, то је до њих. Политичка одговорност се огледа у томе да оно што радите – радите управо због оних који су вас бирали.

НСПМ: У медијима често има текстова у којима се, чини се – циљано, прозивају људи из СПС-а укључујући и председника Владе, а темеље на „неименован изворима“ и „блиским сарадницима“. Познато је да се у Србији често и кроз медије воде кампање и кад, барем формално, није изборни период.

Б.Р: Управо из тих разлога је важно да се боримо за европске вредности. Једна од тачака у годишњем Извештају Европске комисије тицала се писања таблоидних медија, а на темељу анонимних извора, уз деградацију и криминализацију високих државних функционера и политичара. Због тога је битно да се они који то чине представе јавности именом и презименом и кажу одакле им информација. Не желим да верујем да иза таквих написа стоји неки наш политички опонент или партнер. Ако би то било тачно, то би било трагично по демократију у Србији, али и по те партнере и опоненте. Ако тога има, онда то није демократија.

 

Они који знају да читају између редова знају шта значи када се међусобно обавежете да једни друге не блокирате у процесу ЕУ интеграија. Дакле, то не значи признање али значи да нећете моћи да користите право вета уколико се деси да се косовско друштво толиком брзином и динамиком изгради да досегне ниво да постане чланица ЕУ.

 

НСПМ: Новинар може да смисли много, али не може баш да погоди и имена и догађаје. Да ли сматрате да је све то што излази у медијима само чиста новинарска измишљотина, или те информације ипак иду од некуд?!

Б.Р: Нажалост, велики број самозваних новинара у таблоидним медијима су само презентери нечијих интереса. Они се не баве истраживачким новинарством, већ добијају готову, углавном исконструисану причу, са главним глумцима, и онда треба само то да гурну у јавност.

Наравно да има и цурења информација и надгорњавања одређених центара моћи, али што више се будемо приближавали уљудном животу и уређеном систему, мислим да ће време таквих новинара и медија брже проћи.

НСПМ: Сада је на помолу нова афера око прислушкивања Томислава Николића, а чини се да се иза тога прави сукоб на линији Дачић – Николић...

Б.Р: Уверен сам да нема било каквог сукоба премијера и председника Републике. Мој манир није да коментаришем рад одређених служби. Постоји надлежно тело на чијем челу је први потпредседник Владе. Тамо седе озбиљни људи. Ако држава и државни органи функционишу, онда се ти пропусти морају санкционисати, а одговорни да се лоцирају. Не треба нам да се стално појављују приче да неко није контраобавештајно радио, као што је било у случају самог премијера Ивице Дачића.

НСПМ: Какав је однос на релацији Вучић – Дачић?

Б.Р: Однос је одличан. Морам рећи да ту нема превеликих емоција међу њима, али има великих емоција према Србији и њеним грађанима и то их спаја. Они деле висок степен одговорности, али ту је и дуги низ година познанства са великим осцилацијама, што је природно на српској сцени, али су успели да изнађу заједнички именитељ и сходно својој визији крену напред и показали да могу постићи резултат.

НСПМ: Стално слушамо како је однос са Вучићем одличан, како је све јако добро и како све функционише, како на релацији Вучић-Дачић, тако и када је реч о осталим министрима. Ипак, има ли нешто што би замерили првом потпредседнику Владе?

Б.Р: Нико није идеалан. Оно што би засметало сваком човеку који је из политике, то је да он преузме толику дозу одговорности на себе, а да у неким тренуцима примећује мањак оних који могу да га прате. Када би сам био у Вучићевој позицији, нашао бих се по некада у небраном грожђу и зато мислим да је Вучићу некад веома тешко.

Важно је да се систем пирамидално устроји и да они који су на врху пирамиде не морају да одговарају и буду питани за оно што се дешава на дну. Дакле, свако да сносни свој део одговорности. Када такав систем устројимо, мислим да ће држава процветати.

НСПМ: Каква је стабилност коалиције СПС-ПУПС-ЈС? Помиње се да је ПУПС много ближи СНС-у и да ће са њима на изборе?

Б.Р: О томе се говорило и у време прошлих избора, па се то није десило. Уверен сам да је ова коалиција издржала зуб времена и показала сву своју корист за грађане. Једна важна нијанса коју је ПУПС дао коалицији је везана за пензионерску популацију и политику која се према њима води и која је комплементарна и са политиком СПС.

Јединствена Србија је коректан и снажан партнер. Показали смо да можемо на неки начин да покријемо различите категорије становништва и бирача, а да при томе имамо заједнички именитељ наше политике.

Биће прича о распаду коалиције око СПС још...

НСПМ: Али део тих прича долази управо из редова ПУПС-а?

Б.Р: Могу да кажем да имамо веома коректну сарадњу. Понекад има неких излета пре свега на локалним нивоима. Не видим да ће ПУПС или ЈС урадити ишта епохално уколико оду из ове коалиције, нити примећујем да они то желе.

НСПМ: Ако би ПУПС напустио коалицију, колико би то нарушило снагу СПС?

Б.Р: Снага СПС је тренутно нешто више од 12 процената. Суштински, ми не желимо то да сагледавамо у тим категоријама. Ми функционишемо као тим и мислим да смо препознати као бренд у бирачком телу Србије и било би лоше да се неко уопште понука на неку такву одлуку.

 

Уколико се СНС определи за изборе, сигуран сам да ће до њих доћи договорно

 

НСПМ: Какви су односи унутар СПС? Када је била реконструкција Владе и када су смењени неки министри, говорило се о сукобу млађе и старије генерације.

Б.Р: У СПС-у је увек функционисао на принципу који је подразумевао спој младости и искуства. Без тога ми не можемо да функционишемо. Мислим да смо једна од најмонолитнијих партија у Србији. Нема било каквих трзавица. Ради се о породичним, децентним, нормалним људима који у сферама својих интересовања постижу изузетне резултате и подела нема. Радимо једни за друге, за државу и грађане.

НСПМ: Да ли се СПС спрема за изборе?!

Б.Р: СПС је у континуитету, од деведесетих, спремна за изборе. Шта Србија од тога добија – друго је питање. Сада је време да се покаже висок ниво политичке и друштвене одговорности. Уколико се СНС определи за изборе, сигуран сам да ће до њих доћи договорно, а у погледу елиминисања штетних ефеката самих предизборних кампања и трошења времена и енергије на нешто што није апсолутни приоритет.

Пред нама добра година европских интеграција

- Ако је неки од циљева владе толико подржан од највећег броја грађана, онда је то процес ЕУ интеграција. Најновија истраживања показују да више од 55 одсто становништва подржава процес ЕУ интеграција, те да више од 66 одсто подржава реформе у друштву, што је добар показатељ свести код нас самих. Имајући то у виду, важно је онда да покажете одговорност према томе. Година која је пред нама може бити добра година европских интеграција за Србију. Прво чином отварања прве међувладине конференције, након тога скрининзима, поглављима... Следеће године ће бити избори за Европски парламент, биће изабрани нови чланови Европске комисије. Мислим да је то добар амбијент да ми можда и брже неке ствари урадимо јер фокус неће бити искључиво на нама.

Антић вероватно кандидат СПС. На Љајићу да одлучи да ли хоће са нама у коалицију

- Спремни смо за изборе у Београду и очекујемо да буду одржани у законском року. Оно што је коалиција око СПС показала у Београду у претходном периоду, предвођена доскорашњим председником градске скупштине, Александром Антићем, јесте добра гаранција за позитиван резултат. Показали смо да имамо кадровски потенцијал и висок степен одговорности према реализацији инфраструктурних пројеката и према руковођењу и вођењу рачуна о јавно-комуналним пословима. Наравно да је наш најјачи кадровски потенцијал управо садашњи министар саобраћаја Александар Антић.

Наше чланство је изразило жељу да размотримо да у Београду кандидат буде Александар Антић. Ми ћемо око тога заседати и договорити се. Ипак, сигуран сам да ће сви чланови руководства који су из Београда – укључујући Ивицу Дачића, Милутина Мркоњића, мене – дати свој допринос да се на тим изборима покаже снага коалиције СПС-ПУПС-ЈС.

 

Једна од тачака у годишњем Извештају Европске комисије тицала се писања таблоидних медија а на темељу анонимних извора уз деградацију и криминализацију високих државних функционера и политичара. Због тога је битно да се они који то чине представе јавности именом и презименом и кажу одакле им информација.

 

НСПМ: Имајући у виду иделогију, да ли видите блискост са СДПС-ом Расима Љајића?!

Б.Р: Ми смо у неколико општина ишли заједно. У Земуну смо направили одличан резултат са странком господина Љајића. На њему је да одлучи када ће и са киме.

НСПМ: Да ли бисте га примили у коалицију?!

Б.Р: Када бисмо то гледали кроз призму сродности иделогија и програма, јасно је да господин Љајић највише припада једном оваквом окружењу. Ми јесмо та гравитациона сила. Колико ћемо ми привући господина Љајића, он ће да одлучи.

НСПМ: Зорана Михајловић је поново веома оштро критиковала Србијагас и Душана Бајатовића. Чини се да се из СНС-а шаље доста оштрих стрела СПС-у?!

Б.Р: То што смо чули од колегинице Михајловић није ништа ново. Реч је о легитимном приступу одређеним феноменима, уз селективно третирање тих питања. Мене то не изненађује. Ипак, уверен сам да су њене критике вођене бољитком. Мислим да то није манир који бисмо ми применили. Мислимо да је боље да се о томе расправља на седницама Владе. Али, ако госпођа Михајловић жели и на тај начин да тежи бољитку, онда је то свакако добро. У сваком случају, не видим да госпођа Михајловић на било који начин лично етикетира Бајатовића. Управо је госпођа Михајловић била та која је потписала предлог да се с јесени 2012. господин Бајатовић поново именује на место генералног директора Србијагаса.

Разговарао Милан Динић 

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер