Da li će DSS biti jezičak na vagi prilikom prekomponovanja vlasti u Vojvodini?

Mediji izveštavaju da je oko vlasti u Vojvodini sve dogovoreno[1] [2] i da će u novoj pokrajinskoj vlasti učestvovati svi osim DS i SRS. U tim prilično objektivnim izveštajima ne pominje se DSS. Kao sagovornici medija pominju se gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i Gojko Radić, obojica funkcioneri SNS, te Pavle Budakov, šef poslaničkog kluba SPS u Skupštini Vojvodine. Sva trojica jesu relevantni sagovornici i jasno se vidi da su ta trojica sagovornici koji tvrde da je „sve dogovoreno i da će u novi sastav vlasti ući svi, osim vojvođanskih radikala i demokrata“. Sasvim je izvesno da sva trojica dobro poznaju odnose snaga u pokrajinskoj skupštini i matematiku (buduće?) vladajuće većine.

Međutim, stvar je u tome što „buduću“ i navodnu vladajuću većinu za prekomponovanje, kako sada stoje stvari, mora da čini i DSS. Odluku o učešću u pokrajinskoj vlasti, u DSS-u donosi Predsedništvo DSS (Član 28 Stav 19 Statuta DSS[3]). Ta odluka nije doneta, niti je o tome razgovarano i stoga nije poznato kakvu će odluku Predsedništvo DSS doneti – ukoliko do prekomponovanja dođe i pokaže se da DSS jeste jezičak na vagi. Stoga su izjave trojice navedenih funkcionera SNS i SPS na klimavim nogama, ukoliko računaju na DSS. Ukoliko SNS računa na to da će uzeti još odbornika DS- u ili SRS-u, da obezbede većinu, to je već druga priča.

Ukoliko do prekomponovanja vlasti u Vojvodini zaista i dođe, postaviće se pitanje da li će DSS sa svoja 3 poslanika pristati da učestvuje u tome, odnosno da li će učestvovati u razrešenju Pajtića i da li će učestvovati u novoj vlasti sa SNS, LSV, SPS i ostalima? Da podsetim da je krajem septembra 2013. godine, Predsedništvo DSS jednoglasno odbilo da DSS učestvuje u prekomponovanju vlasti u Beogradu i zatražilo da se održe izbori u Beogradu[4]. Da li će sada biti drugačije, ukoliko se postavi pitanje prekomponovanja vlasti u Vojvodini?

Skupština Vojvodine ima 120 poslanika. U toj Skupštini čak 16 stranaka ima poslanike[5]. Najverovatnije će DSS sa svoja 3 poslanika zaista biti jezičak na vagi. Poslanički klubovi SNS, SPS, LSV, SVM i NDS imaju 59 poslanika (SNS-26, SPS-12, LSV-10, SVM-6 i NDS-5)[6]. Sa DSS-om bi to bilo 62. DSS nema poslanički klub jer je za to potrebno pet poslanika. Većina u Skupštini Vojvodine je 61. Bez obzira što prekomponovanje vlasti u Vojvodini još uvek nije sigurno (mada bih rekao da je verovatno) i još uvek nije dospelo u žižu javnosti, čini se da će pred Demokratskom strankom Srbije biti još jedna teška odluka.

U protekle dve godine DSS je - u najboljoj nameri spram građana Srbije, povukla dva poteza koji su koristili SNS-u. Prvo je podržala izbor Nikolića za predsednika Srbije (potpisan je i Sporazum na inicijativu DSS[7]). Korisno je da se podsetimo šta sve stoji u tom Sporazumu (ne samo zbog toga da se vidi ko je šta obećao):

„Integralni tekst sporazuma predsednika DSS Vojislava Koštunice i predsednika SNS Tomislava Nikolića o podršci u drugom krugu predsedničkih izbora

1. Predsednik SNS Tomislav Nikolić i predsednik DSS Vojislav Koštunica saglasni su da postoji opravdana sumnja da je došlo do ozbiljnih izbornih neregularnosti i izborne krađe 6. maja. Utvrđeno je, uz mnogobrojne druge neregularnosti, da nedostaje dvadeset džakova sa izbornim listićima a vlast uporno odbija razuman predlog da se ponovo prebroje glasovi. I pored opravdane sumnje u izbornu krađu predsednik SNS Tomislav Nikolić je doneo odluku da je u interesu Srbije da se održi drugi izborni krug.

2. Predsednik DSS Vojislav Koštunica i predsednik SNS Tomislav Nikolić saglasni su da se pitanje da li je u interesu Srbije da bude politički neutralna država ili Srbija treba da bude članica EU razreši na demokratski način, tako što će se o tome narod izjasniti na slobodnom referendumu. DSS i SNS će vođenjem usaglašene politike u Skupštini Srbije omogućiti da se građani i o političkoj i o vojnoj neutralnosti izjasne na referendumu.

3. Predsednik SNS Tomislav Nikolić i predsednik DSS Vojislav Koštunica saglasni su da se pitanje promene Ustava Srbije neće pokretati i biti podržano bez saglasnosti obe stranke i da će DSS i SNS u Skupštini Srbije voditi usaglašenu politiku kada je u pitanju Ustav Srbije.

4. Na osnovu iznetih načela DSS poziva građane Srbije da u drugom krugu predsedničkih izbora podrže predsednika SNS Tomislava Nikolića.

Beograd 16. maj 2012. godine

Sporazum su potpisali predsednik DSS Vojislav Koštunica i predsednik SNS Tomislav Nikolić.“

Podrška DSS je direktno dovela do Nikolićeve pobede u drugom krugu tih izbora 20. maja 2012. godine. Ta pobeda Nikolića je prelomila SPS da napravi vladu sa SNS, umesto sa DS. Činjenicu da je na vlast došla 2012. godine, SNS prvo treba da zahvali DSS-u. Tek potom SPS-u.

Drugi potez je smenjivanje Dragana Đilasa krajem septembra 2013. godine. Vreme je pokazalo da sve to nije donelo nikakvu korist DSS-u, već samo štetu, jer je DSS na izborima u martu 2014. izgubila status parlamentarne stranke i pala ispod cenzusa (naravno, ne zbog ta dva poteza). Ne sporim najbolje namere DSS-a. Ne sporim ni svoje najbolje namere, jer sam učestvovao u donošenju obe odluke DSS, ne perem ruke od tih odluka i ne bežim od odgovornosti. Odgovoran sam. Koliko tačno su ovi potezi DSS uticali na neuspeh DSS na izborima, posebno je pitanje?

Naravno, od pitanja koristi ili štete po DSS, mnogo je važnije pitanje da li su ta dva poteza DSS koristila Srbiji? Preciznije rečeno, da li je sama vlast SNS donela neku korist Srbiji, odnosno građanima Srbije? Hladan i nepristrasan odgovor je – nije. Režim SNS i njihovih satelita je za dve godine unazadio Srbiju i naneo joj ogromnu ekonomsku i političku štetu. Uz sve to, nazire se početak jedne odvratne diktature i kulta ličnosti Aleksandra Vučića.

Zbog svega toga DSS više ne sme da povlači slične poteze, koji na posredan ili neposredan način mogu koristiti SNS-u. Ako uopšte dođe do toga, da se razmatra mogućnost učešća DSS u smenjivanju Pajtića i učešće u novoj vlasti, moraju se razmotriti činjenice koje sam naveo i koje ću navesti. Eventualno odbijanje DSS da u svemu tome učestvuje, neće značiti podršku katastrofalnoj vlasti DS u Vojvodini- već će značiti odbijanje da se jedna loša vlast zameni još gorom.

Ogromnu razliku u odnosu na učešće DSS u vlasti u Beogradu i Novom Sadu i ključni argument, predstavlja činjenica da Vojvodina nije lokalna samouprava. U lokalnim sredinama su zaista dozvoljene šarolike koalicije – što potpuno razjašnjava učešće DSS u vlasti u pomenutim gradovima, kao i bilo koju drugu lokalnu koaliciju, bilo koje stranke. Pitanje Vojvodine je najvažnije državno pitanje. U Vojvodini su pod vlašću DS i LSV, punih 14 godina, predaleko odmakli separatistički procesi inicirani i podsticani od SAD i EU. SNS se za dve godine vlasti u Srbiji pokazala kao veći kvisling, kao veća peta kolona SAD i EU, nego DS. Državoubilački Briselski sporazum, kojim se režim odrekao pokrajine Kosova i Metohije, nije potpisao DS, već SNS i SPS (Vučić i Dačić). Zbog toga je sasvim jasno da će, ukoliko dođe na vlast u Pokrajini Vojvodini, SNS voditi još goru separatističku politiku nego DS, uz sasluživanje vodeće separatističke i ekstremističke Čankove Lige Socijaldemokrata Vojvodine. Dokaz za to je činjenica da su SNS, DS,SPS, LSV I SVM usvojili novi protivustavni i protivzakoniti Statut Vojvodine u Skupštini Vojvodine i potvrdili ga u Skupštini Srbije u vreme dok se Srbija davila u poplavama.

Zbog svega toga smatram da je i za Srbiju i za DSS, najbolje da DSS uopšte ne učestvuje ni u smenjivanju Pajtića, niti u novoj prekomponovanoj vlasti u Vojvodini. Znam da SNS uživa značajnu podršku građana i da bi održavanje izbora u Vojvodini najverovatnije značilo još jednu ubedljivu pobedu SNS, ali smatram da je na vlast bolje doći posle izbora, kad građani kažu svoje, nego posle muljanja i lova u mutnom- što prekomponovanje jeste. I ponavljam – ovde se radi o najvažnijem državnom pitanju, radi se o ustrojstvu i opstanku države Srbije na separatizmom odavno zaraženoj teritoriji Pokrajine Vojvodine.

DSS mora da spreči da se nastavi stvaranje preduslova za nastanak Nezavisne države Vojvodine, da spreči odvajanje i druge pokrajine od Srbije. Neka SNS obezbedi većinu mimo DSS, a ako to ne uspe, neka se održe pokrajinski izbori. I poslednje, DSS ne sme da bude u vlasti na tako visokom državnom nivou sa ekstremističkom i separatističkom Ligom - strankom čiji je cilj odvajanje pokrajine Vojvodine od Srbije.

DSS treba da stane na čelo otpora režimu SNS jer ima kredibilitet za to. DS nema taj kredibilitet, prvo, zbog toga što je DS stvorila SNS, zajedno sa SAD, EU i tajkunima. Drugo, svojom dugom štetočinskom vlašću DS je pripremila teren SNS-u (Gde ja stadoh, ti produži). Treće, DS i SNS imaju ista programska zalaganja i imaju istu praksu kada su vlast. Program i praksa DSS (mislim na praksu u vreme kada je DSS bila na vlasti, 2004.-2008.) su dijametralno suprotni programu i praksi vladanja i DS i SNS.

Ukoliko se stvore uslovi za prekomponovanje vlasti u Vojvodini i ako na predsedništvu DSS, čiji sam član, dođe do glasanja o pitanju smene Pajtića i o učešću DSS u vlasti, založiću se za to da DSS ne bude deo nove vlasti u Vojvodini, da uopšte ne učestvuje u smeni Pajtića, niti u izboru novih vlasti i da ne daje kvorum po tim pitanjima, već da jasno pred medijima u Skupštini Vojvodine i šire, iznese svoj stav. Siguran sam da će to biti dobro i za Srbiju i za DSS.