Обарање сајтова је посебна тема. Колико год премијер и његови пулени покушавали да релативизују ту причу омаловажавањем сајтова „за које нико није чуо“, индикативно је да се ради искључиво о онима који критикују Вучића. 

Иако је јасно да највиша покрајинска власт не може бити изузета од принципа владавине права, покрајинска власт не може ни отуђити суверенитет од грађана, нити може бити изузета од ограничености демократијом, европским вредностима и правом грађана.

У једном тренутку, објављује се ни мање ни више већ евакуација читавог Шапца! Вучић, у налету издавања наређења, даје упуство војним и полицијским командантима: "Ви већ крените евакуацију становништва у Шапцу, за сваки случај!"

Тако је Вучић, одмах на почетку, изјавио да „одавно није видео већу неодговорност код одраслих људи“ (мислећи на оне који су били затечени ситуацијом и првобитно одбијали евакуацију), а за оне који говоре о великом броју жртава (у Обреновцу) да се „баве измишљотинама и желе својој држави лоше“, отворено рекавши „колико могу да буду болесни“?! 

Посебно је парадоксално и дегутантно да у тренуцима такве дезорганизованости и анархије, власт добар део драгоценог времена троши на саморекламирање, патетисање, пренемагање и оно што им је најважније, ослобађање себе од било какве одговорности за оно што се дешава.

Овде се показало да је држава потпуно неспремна и дугорочно незаинтересована за питање безбедности и заштите сопствених грађана. Како ће и бити кад политичка елита има „важније“ бриге.

Да је систем заштите и спасавања у озбиљним проблемима видљиво је од проглашења ванредне ситуације. Да ли је то зато што држава није довољно или није ништа урадила на његовом оспособљавању, сигурно ће бити предмет бурних расправа када се укине ова ситуација.

Држава Србија је симулација државе: она има границе, има власт, законе, грађане. Међутим, те границе су склоне померањима, власт је хронично неспособна, закони су или лоши или се не примењују, а грађани су понижени, уплашени и ућуткани. Последица изградње мита о вођи је живљење у фикцији.

 „Спонтано“ су се окупили и то из разних градова Србије. „Спонтано“ су дошли из Новог Сада, Вршца, Ниша, Крагујевца... „Спонтано“ су испред улаза у Дом Народне скупштине постављена и два видео бима и постоље за говорника, микрофони и звучници.

Судећи по најавама веома брзо и потребном већином, скоро једногласно, усагласиће се Статут са Уставом. Да ли ће се тим чином нешто решити и шта? Да ли то значи да су сви његови недавни писци и доносиоци искрено и трајно променили своја схватања усвајајући измене супротне свом првобитном делу?