Neko ko ne zna ništa o odnosima EU i naše zemlje u Miloševićevom periodu, logično bi pomislio na osnovu ove formulacije, da je Milošević oružano napadao zemlje EU, uključujući  bombardovanje, uvodio joj ekonomske sankcije zbog kojih je ova potonula u bedu, ili politički izolovao od ostatka međunarodne zajednice.

Ni ova vlast nije shvatila osnovnu lekciju demokratije, da mediji ne mogu biti produžena ruka i politikantska batina jedne stranke i da će se takav pristup medijima vratiti kao bumerang upravo onima koji se rukovode ustaljenom praksom jednoumlja, gušenja slobodnog i kritičkog mišljenja i dijaloga.

Njena pobeda je iznenada ošinula mnoge, a neke i nije, jer su se vođenjem sopstvenim interesima već ranije dali u osnivanje sopstvenih stranaka, koje nikada neće biti bitniji faktori na političkoj sceni, ali koje bi jednoga dana mogli da udaju u nekakvu ogromnu koaliciju,  i na taj način čuvali sopstvene interese.

Ako želite da javna preduzeća, pa i ona državna, rade, potrebno je samo da ih političari zaborave na nekoliko godina i da puste zaposlene da sami izaberu direktora. Da vidite kako bi sva ta preduzeća do jednog poboljšala svoj rad i rezultate.

Predsednik Tomislav Nikolić obavio je svoj posao solidno. Dočekao je uvaženog gosta, dodelio mu visoko srpsko odlikovanje, održao upečatljiv – mada ne i besprekoran – govor o istorijskim vezama Srbije i Rusije i zajedničkim vojnim poduhvatima. Interesantniji je ipak susret premijera Aleksandra Vučića sa ruskim predsednikom.

U emisijama takvog populističkog i demagoškog tipa uvek pozvani funkcioner ima poseban stautus koji se ogleda u fingiranom „dijalogu“ u kome je on pošteđen od neprijatnih i neselektovanih pitanja,a li je važno da se uvek čuje glas tzv. običnih gledalaca.

Njegovo naređenje slepo su izvršili major Oto Deš, komandant 749 puka, i neposredni izvršioci major Kenig, komandant garnizona u Kragujevcu, i Alfons Maciovič, komandant mesta Kraljevo. Ovaj poslednji, slovenskog porekla, odobrio je i izvršio masovno streljanje građana Kraljeva. 

Dosadašnje političko pozicioniranje opozicije jasno govori da u njenim redovima ne postoji stvarna spremnost da se iskreno i dosledno pristupi stvaranju ozbiljne političke alternative sadašnjem režimu.

Posebno mesto u čitavoj ovoj skarednoj predstavi imaju zapadni ambasadori i EU-funckioneri koji su, u većem broju nego ranije, prisustvovali „Paradi“ i dali joj podršku. Vedri i nasmejani, bez imalo griže savesti, šetali su i slikali se pored ruiniranih objekata zločinačke agresije njihovih država.

Naprednjaci, a pre njih demokrate, povezali su svoje strateško opredeljenje za EU sa novčanikom. Uspeli su da građani poveruju da će im evrointegracije napuniti buđelar. Isto moraju da urade i suverenisti, ako hoće da imaju izborni uspeh.