Ova rasprava u Narodnoj skupštini pokazala je porazno stanje našeg krhkog parlamentarizma koji je u Srbiji sveden na privid i samim tim ispražnjen od pravog značaja i doveden u apsolutno podređen odnos prema izvršnoj vlasti.

Vojislav Šešelj se, isto tako dobrovoljno prijavio u Haški pritvor, odakle su takođe postojala redovna televizijska uključenja, ali znatno ređa od onog u kojima su gostovale Stanija i Soraja! Takođe, i Šešelj je povremeno pokušavao uz dosetke da pokaže javnosti ko je glavni u Haškom sudu, i da ga pobedi! 

Moralno breme je daleko teže i opasnije. Narod se oseća prevarenim, poniženim, opljačkanim i postiđenim, ali još nema dovoljno pokajanja i gneva zbog ravnodušnosti sa kojom su primljeni 5. oktobar 2000. i Vidovdan 2001. i njihove posledice.

Amerikanci su spremni da ratuju protiv Rusije, do poslednjeg Ukrajinca. Ukrajina je instrument Amerike i zapada, zahvaljujući izdajničkim režimima u Kijevu. Ukrajinom vlada pronacistička opcija, koja svoje uporište ima na krajnjem zapadu oko Ljvova i provincijama, koje s njim graniče.

Koliko god se vlasti kunu da neće priznati Kosovo, oni to delima čine, jer sa dokumentima na kojima piše Republika Kosovo Albanci slobodno šetaju Srbijom, dok Srbi iz Severne Mitrovice ne mogu da odu na liturgiju u Dečane sa ličnom kartom Srbije.

Možda će građani Srbije, obelodavljivanjem svih detalja plana, naći za shodno da spontanim ogromnim skupom u Beogradu podrže taj plan, i zatraže od čitavog sveta, da baš naš premijer odlučno na sebe preuzme teret s Ekonomskog oporavka čitavog sveta, ako taj isti svet, već u startu hoće jedinstveno da podrži genijalni srpski plan?!

I 28. septembra 2014 premijerov brat se našao u središtu medijske pažnje. Tokom beogradske Parade ponosa on je posle nesporazuma sa policijom koja je čuvala naše ponosne građane i njihove goste, premlaćen, dok su i njegova dva službena pratioca bila izložena maltretiranju.

O suverenitetu naše države više se i ne može govoriti ali moramo sačuvati nacionalni integritet i samopoštovanje jer to je osnovna pretpostavka da ne pristanemo na ovakav licemeran i ponižavajući odnos međunarodne zajednice.

Njihov najveći strah je od kritike Vučića „sa desna“ odnosno sa srpskog stanovišta. Pritiscima i totalnom kontrolom medija Vučić se pobrinuo da jedina kritika koja eventualno sme biti upućena njemu bude od ljudi iz evro-reformskog tabora, koji su mu u suštini istomišljenici.

Srbija nije nikoga napala, upravo suprotno, nju je napao NATO. Ipak, Šešelju se sudilo skoro 12 godina bez prvostepene presude i pušten je na slobodu jer su se sudsko veće uplašilo da može doći do Šešelje smrti u zatvoru ako se ne bude adekvatno lečio. Dakle, skandal nezabeležen u modernoj pravnoj istoriji.