Stoga je dovoljno da se politička artikulacija svih protesta sada ostvari kroz stupanje u akciono sadejstvo studenata i naroda u protestima i opozicionih stranaka, kako bi se ubrzali procesi koji treba da dovedu do obrazovanja prelazne Vlade sa jasno ograničenim mandatom i u vremenskom i u sadržinskom smislu

Medijska hajka koju su NATO mediji započeli odavno u Srbiji ima svoje duboke psihološke korijene: svaljujući krivicu na "Bosance" i "one tamo preko", šalje se lažna poruka o tome da je za probleme društva kriv zapravo samo "onaj drugi", "primitivni", prezreni dođoš

Da li zbog našeg „buntovničkog“ karaktera, čestih i brojnih zloupotreba vlasti i korupcije koja je u prošlosti, kao i danas prožimala sve delove društva tek studentski i građanski protesti u Srbiji imaju dugu istoriju...

Oni koji su svojim uticajem ili direktnim nečinjenjem omogućili da divlja gradnja  u Srbiji bude biznis čiji se prihodi mere ciframa u pornografskoj industriji  sistematski su ,organizovano, u suizvršilaštvu  u dugotrajnom periodu suspendovali zakon i pravni poredak Srbije ?! 

Da se ne lažemo, to da se poštuje Ustav i načelo podele vlasti, i da „institucije rade svoj posao“, u današnjim srpskim uslovima JESTE politika i jeste „subverzivan“, opozicioni i antirežimski stav

Nakon Novog Sada i Kragujevca, veličanstvenih okupljanja na Slaviji i Autokomandi neminovno se nameće da će veliko okupljanje u Beogradu dati konačni odgovor da li smo zaista spremni da sprovedemo efikasnu i delotvornu političku artikulaciju studentskih zahteva protesta

Srbija od pada nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra prošle godine nije ista zemlja.

Odgovornost medija koji sebi pridaju određenje da su „nezavisni i objektivni“ tim veća, jer bez obzira na pozivanje na „uzvišene evropske vrednosti“ i „medijske standarde“ ostaju vezani za ideološku koncepciju koju zastupaju, ne otvarajući prostor za širi i kompleksniji društveni i politički dijalog

Ostaje srednje političkopravno rešenje – „prelazna vlada“. Ona je „prelazna“ jer bi imala zadatak da vodi državu u kraćem, prelaznom periodu tokom kojeg bi stvorila uslove za održavanje poštenih izbora

Danas, biti za pobunjene studente i biti za Srbiju je jedno. Slamanje tiranije i sloboda Srbije ne samo da je naš jedini zadatak, koji briše međugeneracijski jaz, već i naš jedini put