Косово и Метохија | |||
Српске светиње у Метохији - анђели поломљених крила |
![]() |
![]() |
![]() |
среда, 19. јануар 2011. | |
![]() Сва ова православна светилиштапотичу углавном из XIV века, из времена краља Милутина, Стефана Дечанског, цара Душана ињихових наследника и властеле. Они су,заправо, и иницирали њихову градњу, били су заштитници и ктитори, богато их дарујући поседима, материјалним и уметничким добрима. Тај огроман духовни, материјални и културни потенцијал стваран је кроз многа столећа.Следбеници давних оснивача и градитеља ових храмова успели су да их очувају и у најтежим временима турске в Манастир Свете Тројице на брду Русеница изнад Мушутишта и храм Светог Ђорђа у селу Речане крај Суве Реке минирани су у току ових нереда и они и они практично више не постоје. То исто догодило се и са црквом Богородице Одигитрије, у центру села Мушутиште, коју је 1315. године подигао казанац Драгослав. Овај храм, иако на самој периферији Призренског подгора, био је свима познат, јер се сврставао међу најстарије православне храмове у Метохији. Његови најранији живописи урађени су већ средином XIV века, тако да га је и та уметничка компонента чинила значајним. На далеко познат и чувен био је манастир Свете тројице на Русеници, који је последњих Недалеко од сада порушеног манастира СветеТројице је чувена Кориша, манастир са испосницом Св. Петра Коришког,јединог светителја међу српским пустиножитељима. А само пола сата хода од Свете Тројице до високих планинских литица изнад манастира стиже се до такође познате пећинске испоснице Русенице. Комплекс од пет испосница са призиданим црквицама – капелама налази се у оближњем Матоском потоку, који се уским и стрмим кањоном спушта ка селу Мушутишту.
Прилаз је био могућ једино преко мање бочне падине, на којој се виде контуре исклесаних степеника. Велики пећински отвор налазио се са јужне стране литице и њега су монаси затворили масивним зидом,високим око десет метара. Преграђујући пећину и по вертикали, што уградњом дрвених стубова и греда није било тешко извести, добили су по два оделења на доњој и горњој етажи. Поред ових просторија, у горњем делу пећине, клесањем у стени, начињена је монашка ћелија. У опису оних који су истраживали ову испосницу каже се да на преградном зиду има занимљивих записа из прошлих векова, као и трагова давно рађених фресака. У приземном делу,у једној од пећинских просторија, видљив је фреско техником осликани крст којим је, како се верује, освештано ово култно место. Да је крајем XIIIи током XIV века живот анахорета, монаха испосника, на овом подручју био развијен и са доста присталица таквом начину духовног аскетизма, показују и већ поменуте испоснице у Матоском потоку. Оне се налазе на високим и тешко приступачним планинским котама изворишног дела потока. Има их пет – шест и својим положајем делују импресивно: пећине-испоснице налазе се једна изнад друге,смештене у удубљењима стене високе око 60 метара. Међусобно су повезане стрмим стазама и басамацима клесаним у стени. Ове испоснице очуване су у ранијем облику и изгледу све до данас захваљујући управо У равничарском делу Призренског подгора, на око три километра од Суве Реке, налази се село Речане за кога кажу да је једно од најстаријих у Метохији. Да је то тачно потврђује податак да се име речане појављује и у повељи цара Душана из 1348. године.Том повељом,наиме,цар Душан дарује ово напредно метохијско село свом манастиру Свети Арханђели код Призрена, при чему су прецизно назначене и сеоске међе. Оне су, кажу, остале неизмењене, са истим називима, све до данас.
Храм Св. Ђорђа био је задужбина неког властелина-војводе чије је име било записано на у надгробној плочи, на поду цркве, ту где је војвода и сахрањен. Али, временом је име у највећем делу избрисано,па га је немогуће тачно идентификовати. По записима конзерватора који су били ангажовани на заштити храма, црква Св.Ђорђа у Речанима представља веома леп примерак властеоске задужбине, какве су грађене током XIV века и нешто касније. То је,кажу Црква у речанима била је богато живописана..На осликаним зидовима приказане су сцене великих празника – Димитрија, Прокопија, Нестора и Меркурија, затим мотиви из циклуса посвећеног патрону цркве Св. Ђорђу, портрети светих Петра и Павла, Константина, Јелене и светих лекара – Кузмана, Дамјана и Пантелејмона. По процени сликара конзерватора живописи у Речанима урађени су у другој половини XIV века |