Vruća autonomaška jesen

Reakcija autonomaških prvaka na odluku Ustavnog suda Srbije o suspenziji dela nadležnosti AP Vojvodine svedoči da politika olakog deljenja ovlašćenja i državnih atributa novosadskoj birokratiji nije donela smanjenje tenzija i doprinela rešenju pitanja autonomije pokrajine, već je samo ojačala zagovornike stvaranja države u državi i doprinela jačanju procesa cepanja Srbije na dva samostalna dela.

Iako je i premijer pokrajine Bojan Pajtić izjavio da većina odluka Ustavnog suda neće proizvesti praktične posledice, iz Novog Sada dolaze najave organizovanog otpora beogradskom centralizmu i stvaranja neke vrste autonomaškog fronta, u koji bi ušli pokrajinski DS, LDP, LSV, eventualno i SVM, kao i pojedinci i NVO autonomaškog usmerenja. Propagandna kampanja u tom smeru je već počela, i dok se Pajtić demagoški žali da više neće moći da pomaže trudnice i penzionere, na autonomaškim sajtovima se najavljuje borba protiv „jakobinskog centralizma“ i pašalučkih mračnjaka iz Beograda, uz ponovno isticanje potrebe stvaranja Republike Vojvodine unutar Savezne Republike Srbije, najavljene na nedavnoj Četvrtoj vojvođanskoj konvenciji, predvođene  Živanom Berisavljevićem. Da stvar ipak neće ostati samo na rečima, potvrdilo je i pismo koje je Nenad Čanak uputio ambasadorima 45 zemalja zbog moguće promene vlasti u nekim gradovima u Vojvodini, a Čanak je zatim u intervjuu novosadskom Dnevniku zbog odluke Ustavnog suda najavio porast napetosti između Vojvodine i Beograda, uz ponovljeni zahtev za promenu Ustava i zloslutnu prognozu da Srbija neće opstati ukoliko se ne decentralizuje.  

Vojvođanska oligarhija je doživela pomalo neočekivani udar od strane Ustavnog suda koji je osporio deo nadležnosti koje je severna srpska pokrajina dobila kroz očigledno štetni statut, ali je problem njenog delovanja i moći daleko veći nego što se u ovim vrućim letnjim danima čini. Živan Berisavljević i zapenušani separatisti sa pojedinih autonomaških sajtova verovatno ne bi bili prevelika muka ni za slabiju vladu od ove, ali u proteklih nekoliko godina u igru oko Vojvodine se uplelo suviše materijalnih i geopolitikih interesa, da bismo mogli da verujemo da će pitanje nadležnosti AP Vojvodine biti rešeno samo odlukom Ustavnog suda, a da će novosadska vrhuška sedeti skrštenih ruku suočena sa smanjenjem ovlašćenja u svom feudu.

Donekle iznenađeni ugrožavanjem svoje pozicije, autonomaški prvaci zato najavljuju vruću jesen,  dok nova Vlada Srbije još ne zna ni šta će sa vrućim krompirom Kosova i ekonomskim kolapsom u najavi. Pokušaj rešavanja ovih probema mimo volje tzv. međunarodne zajednice i finansijskih institucija može doprineti i internacionalizaciji pitanja nadležnosti AP Vojvodine, kao još jedne vrste pritiska, koja bi, što je posebno zabrinjavajuće, odnose Beograda i Novog Sada dovela do zatezanja i izazvala niz teških posledica. Pri tome, sa evropskih adresa već stižu upozorenja i da se pristupni pregovori Srbije sa Evropskom unijom mogu usporiti ukoliko dođe do problema sa Vojvodinom, što nedavno izjavio Franc Šausberger, direktor Instituta evropskih regiona. On je naglasio da je Brisel veoma zainteresovan kako će nova vlada Srbije reagovati na odluku Ustavnog suda i naveo da je „Vojvodina posebna multietnička regija“, koja bi, ako bi postala krizno žarište, uticala na mir čitave Evrope, što bi bilo veoma štetno za približavanje Srbije EU.

Suočena sa koordinisanom akcijom spolja i iznutra, nova vlada Srbije će zato, pored ostalih, u svom mandatu imati još jedan veoma težak zadatak - odazvati se na zahteve za autonomijom, koji su ipak previše glasni i previše traju da bi bili ignorisani, a ne ugroziti dalji opstanak zemlje i ne rizikovati njeno dalje rasparčavanje. Ne treba se, međutim, zavaravati da će to ići lako, posebno pošto se zbog promene vlasti Srbija opet našla pod dvostrukom lupom Brisela i Vašingtona. Ne treba ipak reći da nas povodom Vojvodine čeka još jedna bitka, ali vruća politika jesen svakako da.