Srbija u talačkoj krizi ili bakljama protiv otmičara

Ko god je juče bio šokiran prizorima iz Narodne skupštine treba da zna da, nažalost, ovako izgledaju poslednji dani svake autokratske vlasti - dim, suze, buka i pesničenje. Nije lepo, da li je moralo ovako?

Izgleda da jeste.

Protivno ukusu svakog normalnog čoveka (a oni su dominantna većina u Srbiji, ne dozvolite da vas uvere u suprotno), koji, prirodno, ne želi da gleda kako se njegovi politički predstavnici sukobljavaju protiv-požarnim aparatima na mestu na kojem mu država kroji kapu. Ovde je, međutim, problem što je država okupirana od strane malobrojnih pripadnika grupe koja svakodnevno krši zakone kako bi sticala lično bogatstvo i akumulirala moć nad životima normalnih ljudi.

To se zove autokratija, oligarhija, a najbolje banda.

To je, ujedno, i ono na šta se Srpska napredna stranka svela danas.

Da nije groteskna i društveno pogubna, njihova spremnost da trpe uvrede i ponižavanja od ljudi koji im poručuju da, prosto, ne žele ništa da dele sa njima, a posebno ne državu (u smislu upravljanja državnim aparatom, ne teritoriju) – bila bi mi zabavna

Da nije groteskna i društveno pogubna, njihova spremnost da trpe uvrede i ponižavanja od ljudi koji im poručuju da, prosto, ne žele ništa da dele sa njima, a posebno ne državu (u smislu upravljanja državnim aparatom, ne teritoriju) – bila bi mi zabavna. Nije mi, zato, zabavno da gledam kako gradonačelnika Kraljeva narod juri od sela do sela (poslednja stanica Miločaj) i gađa ga jajima, direktno u glavu, na šta on odgovara promotivnim snimcima okupljanja simpatizera SNS koji izgledaju kao talački videi, a imaju i istu svrhu – da pokažu da je oteti živ i zdrav. Kad kažem oteti – mislim na građane, ne na besprizornog Terzića. Takav talački hepening najavio je i vrhovni poglavar te grupacije, predsednik ove države, kada je najavio „kontrarevoluciju“ u Beogradu, pred okupljanje studenata 15. marta. Tako nešto može da uradi samo čovek koji više ne vlada sobom.

To je, jasno je, i njihova poslednja linija odbrane – živi štiti od ljudi koje su oteli, ucenili, ekonomski vezali za svoje koruptivne brloge, isprepadali, drogirali maloumnim medijima koje izdržavaju samo u tu svrhu.

Ali, ljudi, bitno je da znate: ta banda koja vas drži zatočene ne broji više od nekoliko desetina kriminalaca.

Da, oni su bogati i za sebe su angažovali falange koje tuku štanglama, lome vilice, gaze automobilima, a jednom su čoveku, na jednom mestu, pre nekoliko godina, pucali u leđa (a što će utvrditi istraga kad se jednom desi). Da, oni imaju blindirane džipove, privatne avio- kompanije, krimi-prijatelje na egzotičnim destinacijama, prislušne uređaje i aparat gole sile.

Ipak, vas je više.

Sećate li se slobode? To je onaj osećaj kad ponosno šetaš ulicom, znajući da nikome ništa ne duguješ i da možeš komotno da kažeš, misliš, čitaš i slušaš, kupiš i prodaš šta hoćeš, voliš koga hoćeš…

Oni su snažno motivisani: milioni evra koje su ukrali od vas sada se, u poslednjim danima vlasti, moraju nekako sačuvati, jer nikome nije u interesu da ih troši u zatvoru.

Vi, ipak, imate jači motiv: goli život i budućnost za svoju decu. Nema većeg motiva od toga.

I slobodu. Sećate li se slobode? To je onaj osećaj kad ponosno šetaš ulicom, znajući da nikome ništa ne duguješ i da možeš komotno da kažeš, misliš, čitaš i slušaš, kupiš i prodaš šta hoćeš, voliš koga hoćeš…Nema jače droge od slobode, čuli ste to i od studenata kada su se, na putu za Niš, sreli sa autobusima otetih građana koji su se uputili ka nekom predsednikovom mitingu.

Nesrećni vozač tog pokretnog kazamata pitao je jednog od njih „Čime se drogirate vi?“, student mu je odgovorio: „Slobodom“. I to je suština, uzalud vam ove tužne karikature poručuju nešto drugo iz kuhinje izraelskih spin-doktora.

Sloboda, šefe, to ne možeš da kupiš.

(Nova.rs)