SAD na Pacifiku - da li je na redu opkoljavanje Kine

Višednevne turneje po zemljama jugoistočne Azije i po Australiji, državne sekretarke SAD Hilari Klinton i predsednika Barak Obama označile su promenu fokusa američke spoljne politike, i pojačano diplomatsko, ekonomsko i vojno angažovanje u tom regionu. Hilari Klinton je na početku azijske turneje, u bivšoj američkoj koloniji Filipinima objavila da nakon dekade ratova u Iraku i Avganistanu, Amerika sada može da preusmeri deo svojih snaga. Predsednik Barak Obama, koji je učestvovao na samitu Istočne Azije, u prethodnom obraćanju parlamentu Australije je objavio da je prisustvo SAD u azijsko-pacifičkom regionu najviši prioritet njegove administracije u „cilju otklanjanja pretnji po mir“, i da je stoga doneo stratešku odluku da će SAD igrati veću i dugoročnu ulogu u oblikovanju budućnosti ovog regiona.

Turneje vodećih američkih zvaničnika odmah su međutim rasplamsale stare sporove koje Kina ima sa Vijetnamom, Filipinima i Tajvanom oko kontrole nad ostrvima u Južnom kineskom moru, bogatim energetskim izvorima. Napetosti Filipina i Kine su obnovljene u martu ove godine, a suočeni sa moćnim susedom, Filipini su najavili da će svoje pretenzije ako treba braniti i povećanjem vojne moći. Manila je takođe pozvala Vijetnam, Maleziju, Tajvan i Bruneje da se udruže uz podršku Vašingtona, koji smatra da se pomenuti teritorijalni sporovi moraju rešavati na miran način i na "multilateralnoj osnovi".

SAD su istovremeno započele jačanje svoje vojne moći u regionu, iako u Japanu i Južnoj Koreji već imaju oko 80 000 vojnika. Sa Australijom je potpisan sporazum da do 2016. na severu te zemlje bude raspoređeno 2500 američkih vojnika, što vojsku SAD približava na samo oko 800 kilometara od Južnog kineskog mora. SAD pojačavaju i saradnju sa Vijetnamom, koga vide kao važnu protivtežu Kini, i u kome su američke korporacije postale najveći investitori. Vijetnamu je predloženo i članstvo u „Transpacifičkom partnerstvu”, trgovinskom bloku pod pokroviteljstvom SAD u kome za sada nema Kine. Takođe, veliko iznenađenje izazvala je i najava da će Hilari Klinton posetiti još jednog kineskog suseda, i to Mijanmar, iako je tamošnji režim na Zapadu ozloglašen zbog politike represije i kršenja ljudskih prava.

Analitičari se slažu u proceni da iznenadna aktivnost američke diplomatije znači početak borbe za primat između dve velike sile, a da je jačanje i širenje mreže savezništava i prijateljstava u tom delu sveta u funkciji zaokruživanja Kine i stvaranja protivteže rastućem ekonomskom i vojnom uticaju te zemlje u regionu koji se već decenijama brže razvija od zapadnih ekonomija. Pri tome otvoreni nastup Klintonove i Obame stvara utisak pokazivanja mišića, što bi trebalo da umiri saveznike i uveri ih da je Amerika, iako preokupirana problemima svoje ekonomije i finansijski iznurena Irakom i Avganistanom u mogućnosti da parira rastućim ambicijama sve jače Kine. Službena reakcija Kine na američku „diplomatiju na steroidima“ prirodno je bila negativna. Peking je već izrazio zabrinutost zbog Obamine najave o uspostavljanju američke baze u Australiji, dok je kineski premijer oštro upozorio da je Kina protiv bilo kakvog mešanja "spoljne sile" u teritorijalne sporove koje ta zemlja ima sa susedima.

Ipak, teško je očekivati da tenzije između dve zemlje, čije su privrede toliko povezane da ih zovu i Kimerika, mogu eskalirati. Uoči početka Samita istočne Azije Barak Obama, Hilari Klinton i kineski premijer Ven Điabao su razgovarali na jednočasovnom sastanku zatvorenom za javnost. Izveštači nisu mogli da dođu do bilo kakve informacije o sadržaju razgovora, a nije dato ni uobičajeno saopštenje, ali je kasnije pomoćnik šefa kineske diplomatije izjavio da je Kina "nestrpljiva da sarađuje sa SAD“. Šta se razgovaralo na sastanku svetskih moćnika sigurno nećemo saznati, ali je verovatno da Kina u bliskoj budućnosti neće moći da izbegne „partnerstvo“ SAD u regionu.