“Prekomponovanje” - novo ime za staru igru

Kada je pre više decenija napisala poznate stihove: “Srbija je velika tajna, ne zna noć šta dan kuva...”, naša slavna pesnikinja, razume se, nije ni slutila da bi se oni jednoga dana mogli odnositi i na ovogodišnje izbore u njenoj rodnoj zemlji. Za njih se takođe može reći da spadaju u “veliku tajnu”, da se dugo nije znalo “šta dan kuva” (a noć još manje), i da su , najzad, mnogi građani, bez obzira na to da li su se pojavili na biračkim mestima ili nisu, bili veoma iznenađeni njihovim konačnim ishodom. Oni koji su izbore bojkotovali i ostali kod svojih kuća ili su na njima učestvovali ubacivanjem nevažećih listića mogli su po obrazovanju nove Narodne skupštine i Vlade Srbije da kažu kako su nepogrešivo predosetili posleizborne nameštaljke koje su glasovima biračkog tela dale novi smisao.

Kako se pokazalo, ovi izborni pesimisti bili su u pravu, jer na vlast nije došla koalicija za koju je glasala većina birača, već druga, izmenjena i neočekivana, te možda nije netačna pomisao da su birači na izvestan način izigrani a njihova volja zloupotrebljena. Vlast u Srbiji preuzela je novokompovana koalicija, obrazovana posle izbora, i to nakon višesedmičnih domunđavanja, pregovora, pogađanja i nimalo skrivenih ucena stranačkih vođa. Sticajem okolnosti, noseću ulogu u ovoj političkoj trgovini imala je Socijalistička partija Srbije (uostalom, ona se u sličnim prilikama i ranije izvrsno snalazila), a koja je, naposletku, uspela da zadobije znatno veći komad vlasti no što bi joj – srazmerno biračkom telu – pripadao.

Kao i mnogo puta dosad, političari su smislili i odigrali igru koja njima najviše odgovara, ne pokazujući da ih se tiče šta o njoj misle obmanuti birači, niti se opterećujući pitanjem: da li će ih oni, možda, kazniti na nekim sledećim izborima (ukoliko ih ti isti političari, ponovo ne zavedu primamljivim obećanjima, koje će zaboraviti već sledećeg jutra posle izbora.)? Posle ovogodišnjih izbora, stara igra je dobila i novi naziv: “prekomponovanje”, što je , nesumnjivo, samo običan eufemizam za beskrajne pregovore, nadmudrivanja i uslovljavanja stranačkih vođa. Najvidljivija posledica ove političke igre sa novim imenom je savezništvo partija koje su se biračima dosad predstavljale sa tobože različitim programima i orijentacijama: levom, desnom i onom u centru ili malo više levo od centra ili nešto malo više desno od njega. Višegodišnje nepomirljive razlike i podele prestale su da postoje, dugogodišnje uvrede i izlivi mržnje preko noći su zaboravljeni, ratne sekire zakopane, a što je sve novim koalicionima partnerima otvorilo put u nove radne pobede.

Uspostavivši blisku saradnju u Narodnoj skupštini i Vladi Srbije, vođe novokomponovane koalicije shvatile su da se nalaze na najboljem putu i da bi, nesumnjivo, bila velika greška ako se zadovolje dotadašnjim uspehom. Odlično je što su osvojili vlast na republičkom nivou, ali je moraju prigrabiti i po gradovima i opštinama zemlje. Na isti način kako je Srbija dobila “prekomponovanu” Narodnu skupštinu i Vladu, neophodno je “prekomponovati” i lokalne vlasti. One će tako izgledati isto kao i republičke, a što će, prema objašnjenju tvoraca ove ideje, omogućiti njihovu mnogo bolju uzajamnu saradnju. Cilj im je, zapravo, iako to izričito ne pominju - da se dokopaju vlasti i časti na svim nivoima. A pošto vlast ne pita za cenu, nije bilo mnogo teško pronaći pristalice “prekomponovanja” širom Srbije. te je ono, izuzev u Beogradu i još dva tri mesta, uspešno obavljeno u gradovima i opštinama Srbije. Na taj način, i najljući i dugogodišnji politički protivnici dobili su i iskoristili priliku da “pronađu zajednički jezik” i kraj svih doskorašnjih programskih različitosti, koje se sve više smanjuju i sve manje primećuju. Što se sve, nema sumnje, čini za “dobrobit svih građana Srbije”. A kojima, posle “prekomponovanja” na svim nivoima, ne preostaje ništa drugo do da se pomire sa iznenađenjima naše političke scene na kojoj nikad nije dosadno. .

Verovatno je postupak “prekomponovanja” razočarao i možda čak naljutio dobar deo biračkog tela, ali bi ono, ipak, trebalo da ga posmatra i sa vedrije i praktičnije strane. Naime, iz njega je moguće izvući ne samo pouke već i korist za siromašnu kasu države Srbije. Izborni proces može se pojednostaviti i, samim tim, znatno pojeftiniti, tako što odsad lokalne izbore više ne bi ni trebalo raspisivati. Dovoljni će biti samo republički izbori, posle kojih će se u najkraćem mogućem roku , a na osnovu postotka poslanika, obrazovati i skupštine po gradovima i opštinama u čitavoj zemlji. Skupštinske stranke, prema broju svojih poslanika, dobijaće odgovarajući broj odborničkih mandata i u lokalnoj vlasti i dodeljivati ih svojim najbogatijim, najvernijim i najpožrtvovanijim članovima sa najdužim partijskim stažom. Prihvatanjem i ostvarenjem ovog predloga smanjiće se broj neophodnih “prekomponovanja”, izborni proces ubrzati, doneti i znatne uštede budžetu države, a birači sačuvati od nepotrebnih razočaranja i potresa.