Egipat između vojne hunte i Muslimanskog bratstva

Predsednički izbori predstavljali su jednu od poslednjih faza u stabilizovanju postrevolucionarnog Egipta, koja se završila tesnom pobedom kandidata islamističke partije Sloboda i pravda, koju je prošle godine osnovao pokret Muslimanska braća. Novi predsednik Egipta postao je Muhamed Mursi, koji je osvojio 51,7 odsto glasova, dok je njegov protivkandidat i poslednji premijer vlade za vreme Mubarakovog režima Ahmed Šafik osvojio 48,3 odsto glasova. Oba kandidata su prethodno proglasila svoje izborne pobede, što je izazvalo napetosti u zemlji, a Mursijevom pobedom revolucija je dobila epilog od koga su mnogi strahovali.

Dugo zabranjen, pokret Muslimanske braće izaziva veliko podozrenje zbog svojih radikalnih stavova, zbog čega su oči celog sveta sada uperene u prvog islamističkog predsednika Egipta, čiji kritičari tvrde da pripada tvrdom krilu ove organizacije. Prvi koraci novog predsednika, po obrazovanju inženjera, koji je doktorirao u SAD, deluju ipak prilično pomirljivo. U obraćanju naciji posle izbora on je naveo da želi mir i jedinstvo zemlje i izrazio nameru da za mandatara imenuje "nezavisnu političku ličnost koja bi bila na čelu vlade nacionalnog jedinstva".

Predsednički položaj ograničen je međutim nedavnim merama vojnih vlasti, koje su nizom akata preuzeli neke nadležnosti predsednika i raspustili skupštinu. Ustav koji definiše položaj novog predsednika još nije napisan, a feldmaršal Tantavi, vojni vladar Egipta, najavio je ponovno uspostavljanje Saveta za nacionalnu bezbednost, kojim će generali preuzeti brigu o bezbednosti zemlje. Vojne vlasti bi uskoro trebalo da predaju izvršnu vlast novom predsedniku, ali se čini da će Mursijev položaj biti više simboličan. Mere Vojnog saveta ostavljaju vladi i predsedniku malo prostora da odlučuju samostalno o ključnim pitanjima, a pitanje je i u kojoj će meri moći da obavlja svoje predsedničke dužnosti nezavisno od ostatka uticajnog liderstva Muslimanskog bratstva. 

Smanjenje predsedničkih ovlašćenja i raspuštanje skupštine blokiraju potpuno osvajanje Egipta od strane islamista, koji u ovom odnosu snaga nemaju veliki manevarski prostor za uvođenje šerijata i promene u spoljnoj politici, koje deo njegove partije Sloboda i pravda priziva. U toj situaciji, Mursijeva pobeda je propraćena  dobrodošlicom svetskih  lidera, koji su pozdravili njegov izbor i izrazili očekivanje da će negov dolazak omogućiti dalju demokratizaciju društva, u cilju uspostavljanja tzv. islamske demokratije, koja manje-više uspešno funkcioniše u Turskoj. 

Najviše zebnje ipak izazivaju Mursijeve najave da želi da poboljša odnose sa Iranom, u cilju uspostavljanja strateške ravnoteže, i najava zahteva za revizijom nekih odredbi sporazuma sa Izraelom iz 1979. koji je u Egiptu vrlo nepopularan. Mursi je izjavio da će poštovati sve međunarodne sporazume, ali je njegova pobeda najhladnije dočekana u Izraelu pošto je Mursi ranije bio na čelu komiteta koji se zalagao za "rat protiv cionističke tvorevine", sa stavom da je radikalni palestinski Hamas ogranak Muslimanskog bratstva. 

Izraelski analitičari ipak procenjuju da se kratkoročno neće ništa promeniti u odnosima sa Egiptom, ali, dugoročno gledano, pobeda kandidata Muslimanske braće predstavlja veliki udarac za američko-izraelsku politiku prema regionu, koja je ostala sa samo malo sigurnih saveznika među Arapima. Obamina administracija je i pored toga ipak odahnula posle Mursijeve izborne pobede, jer ona nije izazvala talas nasilja i nemira koji bi provocirali vojni udar.

Mursijeva mirna pobeda na demokratskim izborima i pomiriteljska retorika je u Vašintonu pozitivno primljena, sa željom da u Egiptu zaživi turski model političkog islama. Stoga su SAD izrazile spremnost da daju jaku podršku i islamističkom predsedniku, ali pod uslovom da se on zaista pokaže kao sposoban da donese red u zemlji i nastavi Mubarakovu spoljnu politiku. Sjedinjenim Državama i Izraelu je u trenucima građanskog rata u Siriji i mogućeg rata sa Iranom preko je potreban miran Egipat koji će kroz model islamske demokratije i dalje predstavljati stub stabilnosti Bliskog istoka.

Ipak, po mnogim mišljenjima, Muhamed Mursi je samo dobar i verni vojnik Muslimanskog bratstva, čiji krajnji ciljevi ostaju nejasni, a u uslovima velike podeljenosti društva, jakih političkih tenzija i ekonomskih teškoća, niko ne može da bude siguran da Egipat jednom neće eksplodirati.