Истина и помирење на ex-YU просторима | |||
О две изјаве председника Николића |
![]() |
![]() |
![]() |
понедељак, 11. јун 2012. | |
Г. Николић није о Вуковару изрекао ништа осим једне историјски тачне чињенице. Надајмо се да ће једног дана поставити и питање одговорности за злочине над цивилним становништвом Вуковара после доласка ХДЗ на власт и проглашења независности Републике Хрватске. И у погледу Сребренице, г. Николић зна историјске чињенице. Он сигурно зна за важност града Сребренице у српској средњовековној држави, у српској деспотовини Стефана и Ђурђа Смедеревца. Вероватно зна и статистичке податке о становништву Сребренице у прошлости (цитираћу књигу „Становништво Босне и Херцеговине“, уредио академик Јован Радонић, посебна издања САНУ, књига CCXXIX, Београд 1955). Као што је познато, Сребреница је, до геноцида над Србима у Другом светском рату, имала благу већину православних Срба (уз део муслимана, који су се сматрали Србима). Познато је, да је по званичном прорачуну турске царевине из 1865. г. нахија Сребреница имала 14.329 мушких глава: 7.216 православних и 7.113 муслиманских. Последњи попис уочи II св. рата је у срезу Сребреница исказао 35.210 становника: 17.766 православних, 17.332 муслимана, 103 католика и 9 осталих. После II светског рата и геноцида над Србима у НДХ, Срби у Сребреници су остали у благој мањини. Зашто је иза 1950 етничка слика Сребренице стално мењана на штету српске популације требало је питати Јосипа Броза и његову клику. Стрељање ратних заробљеника јула 1995. свакако је злочин. Злочин је и убијање 3.287 Срба у Сребреници и околини, у раздобљу 1991–1995. За разлику од стрељања у јулу 1995, жртве на српској страни су биле не само мушкарци већ и жене и деца а начин убијања је често пута био много језивији од стрељања и пре би одговарао квалификацији систематског геноцида. Ни о Сребреници председник Николић није изрекао ништа осим једне врло умерене и тачне констатације. |