Здравко Понош: Вучић не може да заустави друштвени талас да је данас популарно бити против ове и овакве власти

Све што се дешава на улици, од дана када су угашени животи под надстрешницом железничке станице у Новом Саду, последица је чињеница да власт избегава да утврди одговорност и санкционише кривце“, каже за Данас Здравко Понош, председник странке Србија центар, коментаришући јучерашња блокаде у Новом Саду и Београду.

*Чини се да су грађани очекивали мало више одговорности власти након страшне трагедије у Новом Саду, али се изгледа до одговорних тешко стиже?

Имајући у виду о каквој се власти ради, њихово понашање није неочекивано. С обзиром да је систем власти изузетно централизован, сваким потезањем и затезањем питања одговорности врло брзо се стигне до самог врха пирамиде. Зато се тај врх труди да пожар одговорности држе што дуже и што даље од себе.

ЕКСПО је председнику Србије у првом плану, а не жаљење за жртвама и емпатија

*Да ли су сви потези власти, па и оно ванредно обраћање председника Србије куповина времена, како се власт аболирала од одговорност?

Такво понашање ове власти последица је и вредносног система који персонализује Александар Вучић, а који се најбоље огледа у оном што је саопштио у обраћању нацији у уторак. Јадиковао је над чињеницом што му је трагедија у Новом Саду успорила реализацију пројекта ЕКСПО. Њему је то у првом плану.

Није жаљење за жртвама, није емпатија, није утврђивање одговорности и кривице. Жалио се и како ће сада сви у грађевинарству бити јако обазриви пре него на неки папир ставе свој потпис. Тиме му се омакло признање да се то ових година није тако радило и да је власт била свесна да се ради онако како не сме.

*Може ли власт и овога пута да се извуче из овог фаула, без последица?

Поменуто обраћање јавности је једно у низу претходних година, већ виђено, за којим се посеже кад се контролише штета након још једног фаула режима. Идентичан рецепт за Вучићеву манипулативну торту. Ред страха од рата, ред хвалисања ратним резервама конзерви и соли, ред куповине наоружања, ред повећања пензија, ред спремности да се принесе властита жртва, све то проткано драмским заплетима, нарученим новинарским питањима и на врх торте пљување опозиције.

Власт сугерише  да ће у атомским склоништима бити места само за послушне

*Изгледа да су нам сада највећа брига недостајућа склоништа у случају тречег светског рата. Могу ли грађани поново да поверују у причу да нам прети нова опасност, а да једини који може да их заштити је Вучић ?

Жал због кашњења пљачкашке платформе зване ЕКСПО замаглила је Вучићу вид до те мере да је истовремено најавио трећи светски рат, хитно грађење атомских склоништа и кашњење у грађењу стадиона. Помињући капацитет склоништа сугерисао је у ствари да ће у њима бити места само за послушне. Неће бити ни таквог рата, ни тих његових склоништа осим ако не закључи да и на томе може много да се украде, бар колико на ЕКСПО.

Вучевићева леђа нису довољно широка да заштите самог Вучића

Изненада је одржана и седница Савета за националну безбедност, након које је Вучић поновио да ће дати све од себе да у „овим сложеним и не лаким геополитичким превирањима сачува сигурност и безбедност грађана и Србије?

Режим је брзо детектовао да народ неће заварати та Вучићева манипулација од уторка и већ у среду је Вучић поново јахао на обманама. Овај пут са другим омиљеним алатом – сазивањем седнице Савета за националну безбедност, па макар дозволио проказаном Гашићу да му седи у непосредној близини.

Мали су изгледи да му и то уроди плодом. Сви већ знају да би примереније било ту екипу назвати саветом за националну небезбедност.

Не верује му народ више.

Кажете да му народ не верује, али он тврди супротно и упорно одбија да испуни захтеве грађана и опозиције, од којих је један и смена премијера Милоша Вучевића?

Лако би он да има проблем само са поверењем Вучевићевој влади од само 14 одсто. Сад је он у питању. Вучевићева леђа су могла да штите послове у Новом Саду, али нису довољно широка да штите самог Вучића.

Како би уосталом Вучевић и Брнабићка могли да смире униврезитет, омладину, стручна удржења, људе из света културе, уметности. Нема Вучић никога око себе чија реч том свету нешто значи, коме верују, или су спремни да му се продају. Шта је купио, купио је.

*Могу ли оставке Томе Момировића и Јелене Танасковић да умире љуте грађане?

Окаснеле и неважне оставке Томе Момировића и вд директорке инфраструктуре железнице покузују колико је власт одвојена од реалности Кога је више брига за оставку Томе Момировића. Прекасно је.

Оног момента када је Вучић Орлићу дао БИА, било је јасно да улазимо у репресивнију фазу

*Након хапшења грађана после протеста у Новом Саду, изгледа да су привођења и кордони полиције постали учестала појава. Очекујете ли још насилније методе власти?

Режим ће вероватно све више прибегавати насилним методама. То није неочекивано, чак и да није било актуелних дешавања. Оног момента када је Вучић Орлићу дао БИА било је јасно да улазимо у репресивнију фазу.

Дачићу је дао МУП само да би га кињио и тестирао му лојалност. Полуге управљања полицијом задржао је код себе. То ни на који начин Дачића не амнестира. Надам се да му је то јасно, док није касно.

У МУП, као и у БИА и Војсци успоставио је командну структиру базирану на личној оданости, а не на пофесионалности. То може да му буде корисно до извесне мере, али му је и ризично. Све што је могао да купи и даље има цену, али нема вредност.

*Све је више појединачних протеста и блокада. Може ли се очекивати и да запослени у државним службама дигну глас, или је страх код њих и даље преовлађујући?

Све више је запослених у државној управи, у јавним предузећима, у полицији, Војсци који показују знаке незадовољства, па и непослушности. Све више је попова којима је доста злупотребе цркве. Предалеко је све ово отишло. Овај режим губи реалне ослонце у друштву. Преостају му криминалне структуре које су склоне да се цењкају кад примете слабост код кума. Ослонац у ненационалном сервису РТС и у режимским медијима је кључан овој власти. Страну подршку и даље купује.Оно што не може да заустави је друштвени талас да је популарно бити против ове и овакве власти. За то нема лека.

(Данас)