Vuk Jeremić u autorskom tekstu za Kinesku medijsku grupu: Trgovinski rat nema pobednika, potrebna obnova multilateralnih institucija

Predsednik Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD) Vuk Jeremić ocenio je da u savremenom globalizovanom svetu, u kojem su ekonomske sudbine zemalja međusobno isprepletane više nego ikada u istoriji, jednostrano nametanje tarifa može imati dalekosežne posledice, koje prevazilaze zamišljene namere.

U autorskom tekstu za Kinesku medijsku grupu (CMG) Jeremić je podsetio da je administracija predsednika SAD Donalda Trampa, izabrana demokratskim putem 2024. na jasnoj platformi obnavljanja američke proizvodnje i smanjenja trgovinskog deficita, to i učinila: uvela je širok spektar tarifa na uvoz robe iz Kine, ali i iz brojnih drugih zemalja, uključujući dugogodišnje saveznike SAD.

Taj potez bio je možda politički razumljiv u kontekstu američke unutrašnje scene, ali u globalnim okvirima predstavlja ozbiljan izazov uspostavljenim pravilima međunarodne trgovine i donosi ogromnu neizvesnost u svetsku ekonomiju,ocenio je autor.

Bivši ministar inostranih poslova Srbije koji je bio i predsedavajući 67. zasedanja Generalne skupštine UN, naveo je i da Trampova administracija tvrdi da je međunarodni trgovinski sistem, oličen u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), postao nepovoljan po interese SAD te da su, kroz prizmu te percepcije, tarife predstavljene kao legitimno sredstvo korekcije sistema koji Vašington smatra nepravednim, posebno prema američkoj radničkoj klasi.

Zaista, postoji argument da su stotine hiljada radnih mesta u američkoj industriji nestale upravo zbog premeštanja proizvodnje u zemlje sa nižim troškovima rada, poput Kine. Tramp je obećao da će to promeniti — i uradio je ono što je rekao, piše Jeremić.

U tom smislu, dodaje, nije reč o potpuno nepredvidivoj ili proizvoljnoj politici, već o ispunjavanju političkog obećanja koje je imalo podršku značajnog dela američkog biračkog tela.

Međutim, postavlja se pitanje — po koju cenu? Nametanje tarifa izazvalo je lančanu reakciju. Kina je odgovorila kontramerama, a trgovinski odnosi između dve najveće ekonomije sveta ušli su u fazu napetosti koju neki s pravom nazivaju trgovinskim ratom.

Taj sukob nije samo bilateralni problem. On ima potencijal da uzdrma ceo međunarodni poredak. Globalni lanci snabdevanja, koji su osmišljeni sa ciljem maksimizacije efikasnosti i smanjenja troškova, funkcionišu na pretpostavci relativno otvorenih i stabilnih trgovinskih odnosa, ukazao je autor.

Jeremić je ocenio da svaki ozbiljan i dugotrajni poremećaj u odnosima SAD i Kine može imati posledice za čitav svet — od poskupljenja sirovina i gotovih proizvoda, preko inflatornih pritisaka,pa sve do usporavanja rasta globalnog BDP-a.

Kina se poslednjih decenija temeljno pripremala za ovakav scenario. Uz ogroman tehnološki napredak, naročito u sektorima poput veštačke inteligencije, kvantnih tehnologija i telekomunikacija,Kina se više ne oslanja samo na jeftinu radnu snagu, već postaje ozbiljan inovator i konkurent Zapadu u najsofisticiranijim oblastima, naveo je.

Njena inicijativa Pojas i put pokazuje ambiciju da oblikuje globalni ekonomski pejzaž. U takvom kontekstu, trgovinski rat može postati više od spora oko carina - on može prerasti u tehnološki, geoekonomski, pa čak i kinetički globalni sukob.

I dok se i Kina i SAD, kao ekonomski giganti, verovatno mogu nositi sa dugotrajnim tenzijama i prilagoditi se novim realnostima, ostaje veliko pitanje koje bi bile posledice po ostatak sveta. Male i srednje ekonomije, koje zavise od ekonomske saradnje sa obe zemlje, našle bi se u veoma nezavidnoj situaciji, dodao je.

Smanjena tražnja, poremećaji u lancima snabdevanja, finansijska nestabilnost — sve su to scenariji koji bi mogli gurnuti veliki deo sveta u recesiju. Posebno su ranjive zemlje u razvoju, čiji fiskalni kapaciteti nisu dovoljno snažni da izdrže spoljne šokove ovog tipa.

Jeremić je naglasio da je od presudne važnosti da se dođe do održivog, dogovorenog rešenja. Trgovinski rat ne bi imao pobednika. Njegova eskalacija bi možda bila podnošljiva za dve supersile, ali bi za ostatak sveta mogla biti katastrofalna, naveo je.

Potrebna je obnova poverenja u multilateralne institucije i traganje za reformama koje bi uspostavile ravnotežu između legitimnih interesa velikih ekonomskih sila i očuvanja stabilnosti globalnog sistema. Jednostrane mere, ma koliko bile politički legitimne i popularne u nekoj zemlji, ne mogu biti zamena za međunarodnu saradnju zasnovanu na pravilima, dodao je Jeremić.

U konačnici, svet ne može priuštiti još jednu globalnu krizu. U vremenu kada se suočavamo sa klimatskim izazovima, migracijama, bezbednosnim pretnjama i ubrzanim tehnološkim promenama, potreban nam je dijalog, a ne konfrontacija.

Tarife mogu delovati kao brza politička pobeda, ali dugoročna stabilnost i prosperitet zahtevaju strpljenje, kompromis i viziju. Nadajmo se da će razum prevladati, kako bi se izbegao scenario u kojem svi, osim možda najmoćnijih, gube, zaključio je autor.

(Beta)