Вук Јеремић у ауторском тексту за Кинеску медијску групу: Трговински рат нема победника, потребна обнова мултилатералних институција

Председник Центра за међународну сарадњу и одрживи развој (ЦИРСД) Вук Јеремић оценио је да у савременом глобализованом свету, у којем су економске судбине земаља међусобно испреплетане више него икада у историји, једнострано наметање тарифа може имати далекосежне последице, које превазилазе замишљене намере.

У ауторском тексту за Кинеску медијску групу (CMG) Јеремић је подсетио да је администрација председника САД Доналда Трампа, изабрана демократским путем 2024. на јасној платформи обнављања америчке производње и смањења трговинског дефицита, то и учинила: увела је широк спектар тарифа на увоз робе из Кине, али и из бројних других земаља, укључујући дугогодишње савезнике САД.

Тај потез био је можда политички разумљив у контексту америчке унутрашње сцене, али у глобалним оквирима представља озбиљан изазов успостављеним правилима међународне трговине и доноси огромну неизвесност у светску економију,оценио је аутор.

Бивши министар иностраних послова Србије који је био и председавајући 67. заседања Генералне скупштине УН, навео је и да Трампова администрација тврди да је међународни трговински систем, оличен у Светској трговинској организацији (СТО), постао неповољан по интересе САД те да су, кроз призму те перцепције, тарифе представљене као легитимно средство корекције система који Вашингтон сматра неправедним, посебно према америчкој радничкој класи.

Заиста, постоји аргумент да су стотине хиљада радних места у америчкој индустрији нестале управо због премештања производње у земље са нижим трошковима рада, попут Кине. Трамп је обећао да ће то променити — и урадио је оно што је рекао, пише Јеремић.

У том смислу, додаје, није реч о потпуно непредвидивој или произвољној политици, већ о испуњавању политичког обећања које је имало подршку значајног дела америчког бирачког тела.

Међутим, поставља се питање — по коју цену? Наметање тарифа изазвало је ланчану реакцију. Кина је одговорила контрамерама, а трговински односи између две највеће економије света ушли су у фазу напетости коју неки с правом називају трговинским ратом.

Тај сукоб није само билатерални проблем. Он има потенцијал да уздрма цео међународни поредак. Глобални ланци снабдевања, који су осмишљени са циљем максимизације ефикасности и смањења трошкова, функционишу на претпоставци релативно отворених и стабилних трговинских односа, указао је аутор.

Јеремић је оценио да сваки озбиљан и дуготрајни поремећај у односима САД и Кине може имати последице за читав свет — од поскупљења сировина и готових производа, преко инфлаторних притисака,па све до успоравања раста глобалног БДП-а.

Кина се последњих деценија темељно припремала за овакав сценарио. Уз огроман технолошки напредак, нарочито у секторима попут вештачке интелигенције, квантних технологија и телекомуникација,Кина се више не ослања само на јефтину радну снагу, већ постаје озбиљан иноватор и конкурент Западу у најсофистициранијим областима, навео је.

Њена иницијатива Појас и пут показује амбицију да обликује глобални економски пејзаж. У таквом контексту, трговински рат може постати више од спора око царина - он може прерасти у технолошки, геоекономски, па чак и кинетички глобални сукоб.

И док се и Кина и САД, као економски гиганти, вероватно могу носити са дуготрајним тензијама и прилагодити се новим реалностима, остаје велико питање које би биле последице по остатак света. Мале и средње економије, које зависе од економске сарадње са обе земље, нашле би се у веома незавидној ситуацији, додао је.

Смањена тражња, поремећаји у ланцима снабдевања, финансијска нестабилност — све су то сценарији који би могли гурнути велики део света у рецесију. Посебно су рањиве земље у развоју, чији фискални капацитети нису довољно снажни да издрже спољне шокове овог типа.

Јеремић је нагласио да је од пресудне важности да се дође до одрживог, договореног решења. Трговински рат не би имао победника. Његова ескалација би можда била подношљива за две суперсиле, али би за остатак света могла бити катастрофална, навео је.

Потребна је обнова поверења у мултилатералне институције и трагање за реформама које би успоставиле равнотежу између легитимних интереса великих економских сила и очувања стабилности глобалног система. Једностране мере, ма колико биле политички легитимне и популарне у некој земљи, не могу бити замена за међународну сарадњу засновану на правилима, додао је Јеремић.

У коначници, свет не може приуштити још једну глобалну кризу. У времену када се суочавамо са климатским изазовима, миграцијама, безбедносним претњама и убрзаним технолошким променама, потребан нам је дијалог, а не конфронтација.

Тарифе могу деловати као брза политичка победа, али дугорочна стабилност и просперитет захтевају стрпљење, компромис и визију. Надајмо се да ће разум превладати, како би се избегао сценарио у којем сви, осим можда најмоћнијих, губе, закључио је аутор.

(Бета)