Влада Републике Српске у извештају Савету безбедности УН: Усвајање резолуције о Сребреници изазвало би унутрашње сукобе у БиХ

 Усвајање Резолуције о Сребреници у Генералној скупштини УН угрозило би дуготрајни, послератни процес зацељења у Босни и Херцеговини (БиХ) и изазвало унутрашње сукобе, наведено је у 31. извештају Владе Републике Српске (РС) достављеном Савету безбедности УН.

„Усвајање резолуције значило би награђивање недисциплинованог амбасадора БиХ при УН (Златка Лагумџије) за непоштовање Устава, лажно изношење ставова БиХ и допринос даљем уништавању уставног поретка БиХ“, наведено је у извештају.

Влада РС је нагласила да је за РС крајње неприхватљиво покретање овакве „антисрпске резолуције у Генералној скупштини УН, која има дестабилизујућа настојање да делегитимише и вероватно укине РС“.

У извештају се наглашава да Председништво БиХ никада никоме није дало дозволу да се залаже за ту Резолуцију о Сребреници, додавши да је Председништво једино надлежно за вођење спољне политике БиХ.

У документу се напомиње да су спонзори резолуције Немачка и Руанда, а да су им се прикључиле САД, „надајући се да ће им резолуција помоћи да наставе да делегитимишу и слабе РС“.

У извештају се наводи да је убиство ненаоружаних, војно способних мушкараца у Сребреници пре скоро 29 година „несумњиво било стравичан ратни злочин, те да је РС увек подржавала енергично процесуирање и кажњавање одговорних за тај злочин“, али да „велики део становништва БиХ и многи стручњаци оцењују да злочин у Сребреници не одговара дефиницији геноцида“.

Из Владе РС су оценили да ће резолуција бити „једностран и изразито антисрпски документ, који не признаје да су сва три конститутивна народа у БиХ – српски, хрватски и бошњачки – претрпела ужасна страдања услед ратних злочина“.

„Резолуција је сачињена тако да прикаже да су бошњачке жртве у Сребреници једине жртве рата чији су животи важни, а злочин у Сребреници 1995. године уследио је након етничког чишћења те регије од муслиманске бошњачке војске, у којем су на стотине српске деце, жена и стараца намерно мучене и убијене“, истиче се у извештају.

Напомиње се да се том резолуцијом позива на обележавање Међународног дана сећања на сребреничке бошњачке жртве, али се не нуди сећање на многе друге жртве рата на том подручју током 20. века, на пример, како су навели, више од 700.000 углавном Срба, Јевреја и Рома који су убијени у хрватском логору Јасеновац, током Другог светског рата.

У извештају се упозорава да би је, ако би резолуција била усвојена, бошњачки политичари и њихове присталице користили „као политичко оружје да Србе означе као геноцидне и прикажу да су наводно само Бошњаци једина група која је тешко пострадала током рата“.

Резолуцију би такође искористили одређени радикални елементи унутар исламске заједнице у БиХ, који подршку и надахнуће црпе из организације „Муслиманска браћа“, а ове групе намерно користе оптужбе за геноцид за распиривање мржње према Србима међу својим регрутима, стоји у извештају.

„Овакви радикални елементи такође, користиће резолуцију да оправдају силовања, одрубљивања глава и друге ужасне ратне злочине, које су муџахедини који су се борили на страни Бошњака починили над ненаоружаним сељанима и подстаћи ће даље негирање масовних и систематичних злочина над српским становништвом у Сребреници и широм БиХ, посебно етничког чишћења Срба у Сарајеву“, оцењује се у извештају.

Даље се подсећа да је Народна скупштина РС подржала извештај Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду од 1992. до 1995. године, коју је основала Влада РС, а која је утврдила да су убиства у Сребреници 1995. године била ратни злочин, али да нема квалификацију геноцида.

У извјештају се указује и да високи представник у БиХ Кристијан Шмит и његови поборници „активно и намерно саботирају политички напредак БиХ и интеграцију у ЕУ“, те да је многобројне кризе у БиХ изазвао управо Шмит „својим деструктивним уплитањем и намерним провокацијама“.

У извештају се тражи окончање мандата ОХР, који је, како је оцењено, „доминантан извор политичких криза у БиХ“.

У документу се говори и о процесу који се пред Судом БиХ води против председника РС Милорада Додика због неизвршавања одлука високог представник, уз оцену да је то „покушај државног удара против демократски изабраног руководства РС и ескалација Шмитовог агресивног напада на уставни поредак БиХ“.

„Ако покушаји да се затворе они који се противе деспотској владавини страног деспота, посебно брзоплетог медиокритета склоног прављењу грубих грешака, као што је Шмит, који никада није ни законито именован – имају за циљ да руководство и грађане РС учине склонијим да прихвате антидемократску владавину некомпетентног Немца који им је наметнут тајним одлукама договореним у неколико страних престоница, имаће управо супротан ефекат“, додаје се у извештају.

Страно мешање, како се наводи, подрива интеграцију БиХ у ЕУ и подграва политичку нестабилност, посебно истичући то да америчка амбасада у БиХ руши политичке договоре три стране у БиХ, постављајући се, како је речено, као бранилац бошњачких интереса.

Влада РС је критиковала и Шмитову одлуку да наметне техничке измене Изборног закона БиХ, као и мешање странаца у рад правосуђа у овој земљи.

У извештају се помињу и санцкије изабраним званичницима РС, као и изјава вршиоца дужности помоћника америчког министра финансија Ане Морис која је запретила је да ће САД санкционисати банке у БиХ које буду пословале са појединцима под санкцијама.

„Ова противправна екстериторијална претња банкама, које никада нису прекршиле ниједан закон, а још мање закон САД, довела је до тога да банке ускрате, као што је и била намера, основне банкарске услуге појединцима под америчким санкцијама, због чега више не може да им се исплаћује чак ни плата“, истиче се у извештају.