Vesli Klark: NATO ne bi bombardovao snage Armije BiH, HV i HVO da su u 1995. ušle u Banjaluku

Američki general i bivši Vrhovni komandant savezničkih snaga u Evropi Vesli Klark izjavio je da NATO snage ne bi bombardovale snage Armije BiH, regularne Vojske Hrvatske i Hrvatskog veća odbrane da su u septembru i oktobru 1995. godine ušle u Banjaluku.

"Ne, ne bismo bombardovali te jedinice, a po mom mišljenju Dejtonski sporazum bi bio dodatno ojačan, ali odluka o zaustavljanju je doneta zato što je Federacija BiH u tom trenutku držala otprilike 51 odsto, što je bilo predviđeno dogovorom. Postojala je i zabrinutost da bi srpske snage mogle pokrenuti kontraofanzivu iz Srbije", rekao je Klark u intervjuu za sarajevski portal Kliks (Klix.ba).

Upitan da li su snage Armije BiH, HV-a i HVO-a u jesen 1995. godine bile vojno sposobne da zauzmu Banjaluku i Prijedor, on je odgovorio "da nisu bili zaustavljeni, možda bi zauzeli Banjaluku", dodavši da je u ratu "zamah presudan".

"Kada su ga izgubili, nisu ga mogli povratiti", kazao je Klark.

Upitan kako komentariše tvrdnje iznete u memoarima nekih hrvatskih političara i generala da je neuspela operacija Vojske Hrvatske "Una-95" pokrenuta na zahtev američkog vojnog i političkog vrha, on je odgovorio da je "zvanična priča da su dobili 'žuto svetlo' od Bele kuće".

"Ovo je otkriveno tokom saslušanja u Kongresu. Ja sam bio na sastanku u Pentagonu na kojem je (tadašnjem hrvatskom ministru odbrane Gojku) Šušku rečeno: Ne, nemojte to raditi. To je bilo u julu 1995. godine", rekao je Klark.

Odgovarajući na pitanje koliko je opravdano izgledalo nastojanje administracije tadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona da izbegne direktnu kopnenu intervenciju SAD-a, sve do početka vazdušne kampanje i operacije "Namerna sila", američki general je rekao da je bilo besmisleno intervenisati pre Dejtona s kopnenim snagama pod mandatom Ujedinjenih nacija (UN).

Prema njegovim rečima, UN-ov lanac komandovanja "bio je sputan strahom od izazivanja incidenta i stoga relativno neodgovoran prema situaciji na terenu".

"Osim toga, SAD nikada ne bi dopustile da američke trupe u ovoj situaciji budu pod kontrolom UN-a. S druge strane, vazdušna kampanja može delovati. Čak je i njena ograničena upotreba početkom septembra 1995. potaknula (bivši predsednik Srbije Slobodan) Miloševića na pregovore. Znam to, jer sam bio s njim i razgovarali smo o tome dva puta", dodao je Klark.

Govoreći o pregovorima o Dejtonskom sporazumu, on je rekao da je bošnjački lider Alija Izetbegović bio najtvrđi pregovarač, jer je imao najviše toga da izgubi, pošto je morao prepustiti deo svoje zemlje pod kontrolu bosanskih Srba.

"Govorio je da je to duboko nepravedno. (Hrvatski predsednik Franjo) Tuđman je bio prisutan zbog Hrvata u Federaciji BiH, ali tu nije bilo spornih pitanja. Milošević je želeo sporazum, jer je dostigao svoj vojni i diplomatski kulminacijski trenutak pa je prisilio bosanske Srbe da pristanu", rekao je Klark.

Dodao je da je najkritičnija tačka dejtonskih pregovora bila podela Brčkog, jer su ga obe strane želele, ali je, kako je rekao, "u jednom epskom diplomatskom trenutku proglašeno zajedničkom okupiranom zonom i odluka je odgođena, što je omogućilo postizanje konačnog sporazuma".

(N1)