Весли Кларк: НАТО не би бомбардовао снаге Армије БиХ, ХВ и ХВО да су у 1995. ушле у Бањалуку

Амерички генерал и бивши Врховни командант савезничких снага у Европи Весли Кларк изјавио је да НАТО снаге не би бомбардовале снаге Армије БиХ, регуларне Војске Хрватске и Хрватског већа одбране да су у септембру и октобру 1995. године ушле у Бањалуку.

"Не, не бисмо бомбардовали те јединице, а по мом мишљењу Дејтонски споразум би био додатно ојачан, али одлука о заустављању је донета зато што је Федерација БиХ у том тренутку држала отприлике 51 одсто, што је било предвиђено договором. Постојала је и забринутост да би српске снаге могле покренути контраофанзиву из Србије", рекао је Кларк у интервјуу за сарајевски портал Кликс (Клиx.ба).

Упитан да ли су снаге Армије БиХ, ХВ-а и ХВО-а у јесен 1995. године биле војно способне да заузму Бањалуку и Приједор, он је одговорио "да нису били заустављени, можда би заузели Бањалуку", додавши да је у рату "замах пресудан".

"Када су га изгубили, нису га могли повратити", казао је Кларк.

Упитан како коментарише тврдње изнете у мемоарима неких хрватских политичара и генерала да је неуспела операција Војске Хрватске "Уна-95" покренута на захтев америчког војног и политичког врха, он је одговорио да је "званична прича да су добили 'жуто светло' од Беле куће".

"Ово је откривено током саслушања у Конгресу. Ја сам био на састанку у Пентагону на којем је (тадашњем хрватском министру одбране Гојку) Шушку речено: Не, немојте то радити. То је било у јулу 1995. године", рекао је Кларк.

Одговарајући на питање колико је оправдано изгледало настојање администрације тадашњег америчког председника Била Клинтона да избегне директну копнену интервенцију САД-а, све до почетка ваздушне кампање и операције "Намерна сила", амерички генерал је рекао да је било бесмислено интервенисати пре Дејтона с копненим снагама под мандатом Уједињених нација (УН).

Према његовим речима, УН-ов ланац командовања "био је спутан страхом од изазивања инцидента и стога релативно неодговоран према ситуацији на терену".

"Осим тога, САД никада не би допустиле да америчке трупе у овој ситуацији буду под контролом УН-а. С друге стране, ваздушна кампања може деловати. Чак је и њена ограничена употреба почетком септембра 1995. потакнула (бивши председник Србије Слободан) Милошевића на преговоре. Знам то, јер сам био с њим и разговарали смо о томе два пута", додао је Кларк.

Говорећи о преговорима о Дејтонском споразуму, он је рекао да је бошњачки лидер Алија Изетбеговић био најтврђи преговарач, јер је имао највише тога да изгуби, пошто је морао препустити део своје земље под контролу босанских Срба.

"Говорио је да је то дубоко неправедно. (Хрватски председник Фрањо) Туђман је био присутан због Хрвата у Федерацији БиХ, али ту није било спорних питања. Милошевић је желео споразум, јер је достигао свој војни и дипломатски кулминацијски тренутак па је присилио босанске Србе да пристану", рекао је Кларк.

Додао је да је најкритичнија тачка дејтонских преговора била подела Брчког, јер су га обе стране желеле, али је, како је рекао, "у једном епском дипломатском тренутку проглашено заједничком окупираном зоном и одлука је одгођена, што је омогућило постизање коначног споразума".

(Н1)