Већина у Скупштини Србије одбила да на дневни ред стави Резолуцију о геноциду НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима. „За“ гласало 13 посланика, није гласало 166

На данашњем заседању Скупштине Србије, на предлог да се о овој резолуцији расправља, "зелени" тастер стиснуло је само 13 посланика ("Ми - снага народа", "Ми - глас из народа, Покрет социјалиста...), није гласало 166 посланика, док нико није био против, па је резолуција одбачена.

Ову резолуцију којом се осуђују злочини у НДХ, поднеле су 1. августа, посланичке групе "Ми - снага народа" проф. др Бранимир Несторовић и НАДА. Посланички клуб НАДА тренутно бојкотује рад Скупштине.

Како су раније истакли посланици "Ми - снага народа", текст предложеног документа, идентичан је тексту декларације коју је 2015. године усвојио парламент Српске, уз ситне измене везане за број протеклих година и чињеницу да је овде реч о декларацији Скупштине Србије.

"У години 30. годишњице масовних злочина над српским народом током операција 'Бљесак' и 'Олуја', у којима је преко 250.000 Срба протерано са својих вековних огњишта, а преко 2.500 убијено или се води као нестало, са јасно исказаном намером хрватског државног врха да се никада не врате, поднели смо ову резолуцију. Ова Декларација треба да служи и као порука да је српски народ са обе стране Дрине јединствен, да има заједничко историјско памћење, заједничке пријатеље и заједничке противнике, и да неће одустати од заједничке будућности коју заслужује", саопштила је посланичка група "Ми - снага народа".

У претходном предлогу посланичке групе "Ми - глас из народа", такође се најстроже осуђује геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ, посебно у Јасеновцу, где је, како су подсетили, "коришћено 57 метода убијања, укључујући и децу и новорођенчад".

Осуда геноцида у НДХ пред српским парламентом захтевана је и прошле године. Неславно је прошла и 2022. године када је 41 посланик гласао "за" да се резолуција уврсти на дневни ред, док је у првом покушају, за њу гласало свега 11 посланика.

Сународници у Републици Српској декларацију којом се осуђују злочини у НДХ усвојили су 2015. године.

Резолуције којима се осуђују злочини почињени над Србима прелазиле су последњих година пут од скупштинске процедуре до дневног реда српског парламента, али када би дошао ред на гласање – већина неопходна стављање у расправу, не би стиснула тастер за гласање.

(РТ Балкан)