Просветни радници у „Утиску недеље“: Не одустајемо од обуставе наставе и борбе да се студентима испуне захтеви. Позивамо и остале секторе у држави да нам се придруже

Просветни радници не одустају од обуставе наставе и борбе да се студентима испуне захтеви. Представници просветара који су вечерас гостовали у емисији "Утисак недеље" позвали су остале секторе у држави да им се придруже у борби за боље друштво. Апеловали су да до промене може доћи ако се терет прерасподели, али су и напоменули да разумеју људе који трпе разноразне притиске.

Ана Димитријевић, председница Форума београдских гимназија, Душан Кокот, председник Независног синдиката просветних радника Србије (НСПРС) и Зорана Матићевић, професорка социологије Треће београдске гимназије говорили су о претњама које долазе од највиших представника власти, који већ данима у медијима говоре како су просветари лако смењљиви. Пошто су такве поруке послате и радницима из других сектора, рецимо полицајцима, гости су сагласни да би промена друштва била вероватнија када би подршка захтевима студената била моћнија.

Зашто други сектори не подржавају просвету?

Председница Форума београдских гимназија, најпре се захвалила људима који су подржали просветаре у њиховој борби.

„Ако умеш да даш помоћ мораш да знаш и да је прихватиш. Тако да смо ми захвални што су се људи солидарисали и помогли. Али заиста би пријало да је и нека друга струка стала уз нас, јер би смо били моћнији. Рецимо да колеге из ЕПС-а. Поште, Градске чистоће стану уз нас, јер никоме не цветају руже“, рекла је Димитријевић.

Она је подсетила да су у медијима упућене претње и полицајцима.

„Наравно да није свако у истој ситуацији, па није ни нама свеједно да останемо без посла. Али ми говоримо о томе да људима у јавном сектору сигурно није добро. Такође мислим да њих притисци и утисци држе у таквој позицији, да се не охрабре, а верујем и да има много оних које је странка запослила“, истакла је.

Њена колегиница, професорка социологије, се надовезала и додала да мислим да је потребан ангажман свих друштвених слојева како би се друштво променили, али је нагласила да за то треба доста времена.

„Процес навикавања на храброст и на изражавање траје и ја мислим да људима само треба дати времена. Не треба их осуђивати. Много смо трпели и ћутали, па сада треба поздравити свако повезивање и интересовање“, навела је Матићевић.

Социолошкиња тврди да је власт успела да постиди огормну већину Србије, и да она није љута на људе који се не активирају да би нешто променили.

Кокот је рекао да је веза између ученика и студената најочигледнија, али да они као радници апелују на људе да преузму терет.

„Ево ми смо преживели и без плате. Можда смо највише и страдали па смо схватили да ћутање није од помоћи. Мислим да власт паразитира на томе што други сектори нису устали, иако мислим да ми говоримо само оно што мисле и други сектори“, рекао је.

Он наводи да би ситуација сада била далеко другачија за све који желе боље друштво, да је хипотетички на протесту 15. марта у Београду дошло упола мање људи него што заправо јесте.

Повратак на наставу?

„Колектив Треће београдске гимназије се не враћа на наставу. Не из уверења да нисмо замењљиви. Разлог зашто се не враћамо је исти који је постојао и раније, захтеви и даље стоје и у том смислу нема помака. Никакве претње, поготово са места председника, то неће променити“, рекла је Матићевић.

Са колегиницом се сложила и председница Форума београдских гимназија.

„Ми се не враћамо у школу, говорим о Београдским гимназија иза којих стоји Форум. Студенти су показали колико је то јединство важно, па смо у том смислу добили повратну информацију од остатка људи да остајемо у обустави без обзира на нападе“, рекла је Димитријевић.

Кокот је подсетио да је режим претио и раније, али да су и тада радници показали да неће реаговати.

„Претњи је било и у јануару, а просветни радници су показали да не реагују на то. Одлука синдиката је да обустава наставља да траје. НСПРС сада броји негде око 8.000 чланова, имамо чланство у више од 500 школа у Србији. Потпуно је јасно да синдикат има легитимитет да донесе такву одлуку“, додао је.

Шта је са зарадом?

Гости емисије су се осврнули и на смањене плате.

„Пошто је директор тај који потписује уплате, морам да кажем да су неки од њих жарко желели да казне колеге које су у обустави па су добили или 0 динара или 2000 динара. Та цифра ни по каквом обрачуну не може да се добије, већина је добила око 15 хиљада у првој уплати, а отприлике су толико добили и у другој. Дакле неко ко ради двадесет година и има 96 хиљада плату је сада добио 30 хиљада“, објаснила је Димитријевић.

Колегиница Матићевић се надовезала и рекла да се дефинитивно осећају последице такве одлуке, али да је радницима значила финансијска помоћ која се појавила.

„Има неких људи који су у тежој ситуацији. Ми смо сваки дан долазили на посао и учествовали смо у активностима које су бројне. У медијима се говори се да смо ми нерадници, што баца љагу на нас. Ми нисмо имали очекивања да ћемо добити плату као да наставу држимо, али смо очекивали да ћемо бар за те друге активности бити плаћени“, додала је.

Председник Независног синдиката просветних радника Србије је рекао да је у обуставама по неким проценама учествовало преко 30.000 људи.

„Ми смо били спремни на то јер су на почетку биле претње отказима, тада се није ни говорило о платама. Власт је повадила сво оружје које имају и кроз ту призму ја гледам и узимање од плате. Не постоји механизам да се зарада на тај начин узме, на начин на који је узета“, објаснио је Кокот.

Он је истакао да је у јануару исплаћена пуна зарада, а подсетио је да су тада просветари такође били у обустави, на основу чега је поставио питање како је могуће да сада не буде исплаћена под истим условима.

„То што је умањена плата то је штета која је апсолутно прихватљива ако изађемо из свега овога као здравије друштво и боља држава“, рекао је.

Шта се дешава са школском годином?

Професорка социологије је рекла да студентски захтеви јесу приоритет просветара.

„Ако је школска година важна ја бих очекивала да ће власт да задовољи захтеве, а они само пребацују одговорност на нас. Кад се реше захтевни нормализоваће се настава, не питамо се ми него људи који имај моћ да то спроведу“, објаснила је.

Професорка тврди да школска година не може да пропадне.

„Све може то да се реши и решавало се. Било је ситуација после бомбардовања јер физички није могла да се одржава настава, па се све надокнадило. Нађе се неко решење. Нећемо ићи на одмор, одрадићемо, нећемо побећи“, рекла је.

Она тврди да су, с њене тачке гледишта, ученици у блокади све већ положили, јер она не види шта би професори, након свега, могли више да их науче.

Кокот је рекао да се појављује се црв одговорности код неких радника, јер виде да власт не чини ништа да би решила проблем, па људи размишљају да ли чине већу штету или корист ученицима.

„Што се нас тиче, на представници власти су одговорни, они требају да испуне захтеве. Ако они нису спремни да реше проблем, онда ми морамо бити спремни да променимо власт.
Предуслов било каквих системских решења јесте да људи који су на власти не буду више тамо, али се то не треба постизати на насилан начин“, истакао је гост емисије.

Додаје да се види да су људи на власти спремни да жртвују све да би остали на тим позицијама.

„Ако је код нас мотив мањи него што је код њих, ја се плашим у ком правцу би то могло да оде“, казао је Кокот.

(Нова.рс)