Tačijeva odbrana na suđenju u Hagu: On je nevin, obavezni ste da donesete oslobađajuću presudu, jer tužilaštvo nije dokazalo optužbe

 Odbrana bivšeg vođe OVK Hašima Tačija zatražila je danas od specijalnog suda u Hagu da Tačija oslobodi optužbi za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998. i 1999. godine, tvrdeći da tužioci nisu dokazali njegovu krivicu.

"Hašim Tači je nevin. Obavezni ste da donesete oslobađajuću presudu zato što tužilaštvo nije dokazalo optužbe", rekao je njegov branilac Luka Mišetić, obraćajući se sudijama na početku završne reči odbrane.

Mišetić je tvrdio da tužioci tokom suđenja nisu izveli nijedan "direktan dokaz" da je Tači počinio ili naredio nijedan zločin.

"Na postoji nijedno Tačijevo naređenje da se čine zločini, niti izveštaj upućen njemu od počinilaca...Nema dokaza da je Tači lično počinio bilo koji zločin", rekao je branilac.

Tači je, zajedno sa Kadrijem Veseljijem, Redžepom Seljimijem i Jakupom Krasnićijem, optužen za zločine nad Srbima, Romima i Albancima, proglašenim za "kolaboracioniste", u oko 40 pritvora OVK na Kosovu, kao i u Kukešu i Cahanu na severu Albaniji, od marta 1998. do septembra 1999.

Po optužnici, pripadnici OVK koje su kontrolisali optuženi, kao vodeći članovi Glavnog štaba OVK, počinili su te zločine u okviru udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svim koje je OVK videla kao protivnike.

Tužioci su u ponedeljak zatražili da sud sve optužene proglasi krivim i izrekne im kaznu od po 45 godina zatvora.

Kao dokaz da Tači nije odgovoran za ratne zločine, branilac Mišetić naveo je da su to, kao svedoci odbrane, tvrdili bivši američki zvaničnici DŽejms Rubin (James), Kristofer Hil (Christopher Hill) i komandant NATO Vesli Klark (Wesley Clark).

General Klark je, prema Mišetiću, rekao da "nema dokaza da je Tači počinio zločine" i da "nije fer" pripisati mu zlodela drugih, dok je ambasador Hil posvedočio da "Tači nije tip osobe sklone nasilju".

Ti svedoci su Tačija su opisali kao "ministra spoljnih poslova", a ne vojnog komandanta OVK, rekao je zastupnik odbrane.

Da Tači "nije imao ništa sa pritvoreničkim centrima", prema Mišetiću, potvrdili su i svedoci "insajderi", bivše starešine OVK Rustem Mustafa-Remi, Sokolj Bašota i Bisljim Zirapi, koji su bili svedoci tužilaštva.

Pozivajući se na iskaz Zirapija, bivšeg načelnika Glavnog štaba OVK, Tačijev branilac je pobijao postojanje zločinačkog udruženja u kojem su bili članovi tog štaba.

Mišetić je, kao na protivrečnost u optužnici, ukazao na činjenicu da Zirapi nije naveden kao učesnik u zločinačkom poduhvatu, iako je bio šef Glavnog štaba OVK.

"Ako Zirapija vođstvo u Glavnom štabu OVK ne čini učesnikom u zločinačkom poduhvatu, onda ni Tačija članstvo u tom štabu ne može učiniti učesnikom u zločinačkom udruženju", tvrdio je Mišetić.

Prema njegovim rečima, tužioci ni o postojanju zločinačkog poduhvata nisu izveli nijedan "direktan dokaz".

Odbrana je tvrdila i da tužioci nisu pružili nijedan dokaz da je Glavni štab OVK, u Tačijevom prisustvu, ikada doneo odluku o pritvaranju i zlostavljanju civila koje je video kao "protivnike" i "kolaboracioniste".

Advokat Mišetić tvrdio je i da su pritvoreničke centre - u kojima su, po optužnici, počinjeni zločini - formirali zapovednici lokalnih "operativnih zona" OVK, a ne Glavni štab.

Tačijeva odbrana nastavlja završnu reč.

Pred raspravnim većem predsedavajućeg Čarlsa Smita (Charles Smith) iz SAD, tužioci i branioci izlagaće završne argumente do 18. februara.

Po pravilima suda, presuda četvorici bivših lidera OVK biće, potom, izrečena u roku od 90 dana.

Ako sudijama bude potrebno više vremena za odlučivanje, rok za izricanje presude može biti produžen za još 60 dana.

Po optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići su individualno krivično odgovorni za zlodela pripadnika OVK počinjena tokom nemeđunarodnog oružanog sukoba u okviru "širokih i sistematskih napada na osobe osumnjičene da su se protivile OVK".

Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija,Veseljija, Seljimija i Krasnićija za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Pripadnici OVK počinili su zločine nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999, piše u optužnici.

U optužnici je identifikovano 75 žrtava - 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.

Šest tačaka optužnice tereti Tačija (56), Veseljija (57), Seljimija (53) i Krasnićija (74) za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.

Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići su učestvovali u združenom zločinačkom poduhvatu.

Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala "protivnicima".

Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sulejman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.

Svi optuženi izjavili su da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu, 4. i 5. novembru 2020.

Suđenje Tačiju i saoptuženima počelo je pred sudom u Hagu 3. aprila 2023. godine, a tužioci su svoj dokazni postupak okončali 15. aprila ove godine.

U haškoj sudnici je svedočilo 125 svedoka optužbe, a izjave desetina drugih svedoka, tužioci su kao dokaze uveli u pisanom obliku.

Dokazni materijal tužilaštva čini i 3.000 dokumenata na albanskom, srpskom i engleskom jeziku.

U odbranu Tačija svedočilo je sedam svedoka, bivših britanskih i američkih zvaničnika koji su se sa njim susretali i vodili razgovore 1998. i 1999. godine.

Ti svedoci dali su gotovo istovetne iskaze da Tači nije bio vojni komandant, već politički predstavnik OVK i da on nije mogao biti vinovnik zločina iz optužnice.

Po svedocima odbrane, OVK nije ni bila organizovana vojska sa centralnom komandom i komandnim lancom.

Na pitanja tužilaca, Klark, Hil i drugi svedoci Tačijeve odbrane potvrdili su, međutim, da u to vreme nisu imali podrobnije informacije o unutrašnjoj organizaciji i delovanju OVK na terenu, niti o otimanju i pritvaranju civila.

Dokaze odbrane u pisanom obliku priložili su još zastupnici četvrtooptuženog Krasnićija.

Smatrajući da tužioci nisu dokazali njihovu krivicu, drugooptuženi Veselji i trećeoptuženi Seljimi nisu pred sud izvodili svedoke odbrane.

Na suđenju Tačiju i saoptuženima učestvuje i više od 150 žrtava zločina iz optužnice.

Sud je, tokom procesa, saslušao izveštaje dvojice veštaka za materijalnu, fizičku i mentalnu štetu koju su žrtve pretrpele.

Ukoliko Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići budu proglašeni krivim, sve žrtve koje učestvuju na suđenju imaće pravo na obeštećenje.

Specijalizovana veća Kosova, kako se sud zvanično zove, osnovala je 2015. Skupština Kosova pod međunarodnim pritiskom izazvanim izveštajem izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o zločinima OVK na Kosovu i u Albaniji, objavljenim 2011.

Sud je formalno deo pravosudnog sistema Kosova, ali radi u Hagu. U presudama i drugim dokumentima, sud je utvrdio da na Kosovu vlada uporna klima zastrašivanja i uznemiravanja svedoka protiv optuženih pripadnika nekadašnje OVK.

(Beta)