Тачијева одбрана на суђењу у Хагу: Он је невин, обавезни сте да донесете ослобађајућу пресуду, јер тужилаштво није доказало оптужбе

 Одбрана бившег вође ОВК Хашима Тачија затражила је данас од специјалног суда у Хагу да Тачија ослободи оптужби за ратне злочине на Косову и у Албанији, 1998. и 1999. године, тврдећи да тужиоци нису доказали његову кривицу.

"Хашим Тачи је невин. Обавезни сте да донесете ослобађајућу пресуду зато што тужилаштво није доказало оптужбе", рекао је његов бранилац Лука Мишетић, обраћајући се судијама на почетку завршне речи одбране.

Мишетић је тврдио да тужиоци током суђења нису извели ниједан "директан доказ" да је Тачи починио или наредио ниједан злочин.

"На постоји ниједно Тачијево наређење да се чине злочини, нити извештај упућен њему од починилаца...Нема доказа да је Тачи лично починио било који злочин", рекао је бранилац.

Тачи је, заједно са Кадријем Весељијем, Реџепом Сељимијем и Јакупом Краснићијем, оптужен за злочине над Србима, Ромима и Албанцима, проглашеним за "колаборационисте", у око 40 притвора ОВК на Косову, као и у Кукешу и Цахану на северу Албанији, од марта 1998. до септембра 1999.

По оптужници, припадници ОВК које су контролисали оптужени, као водећи чланови Главног штаба ОВК, починили су те злочине у оквиру удруженог злочиначког подухвата чији је циљ било преузимање контроле над целим Косовом насиљем над свим које је ОВК видела као противнике.

Тужиоци су у понедељак затражили да суд све оптужене прогласи кривим и изрекне им казну од по 45 година затвора.

Као доказ да Тачи није одговоран за ратне злочине, бранилац Мишетић навео је да су то, као сведоци одбране, тврдили бивши амерички званичници Џејмс Рубин (Јамес), Кристофер Хил (Цхристопхер Хилл) и командант НАТО Весли Кларк (Wеслеy Цларк).

Генерал Кларк је, према Мишетићу, рекао да "нема доказа да је Тачи починио злочине" и да "није фер" приписати му злодела других, док је амбасадор Хил посведочио да "Тачи није тип особе склоне насиљу".

Ти сведоци су Тачија су описали као "министра спољних послова", а не војног команданта ОВК, рекао је заступник одбране.

Да Тачи "није имао ништа са притвореничким центрима", према Мишетићу, потврдили су и сведоци "инсајдери", бивше старешине ОВК Рустем Мустафа-Реми, Сокољ Башота и Бисљим Зирапи, који су били сведоци тужилаштва.

Позивајући се на исказ Зирапија, бившег начелника Главног штаба ОВК, Тачијев бранилац је побијао постојање злочиначког удружења у којем су били чланови тог штаба.

Мишетић је, као на противречност у оптужници, указао на чињеницу да Зирапи није наведен као учесник у злочиначком подухвату, иако је био шеф Главног штаба ОВК.

"Ако Зирапија вођство у Главном штабу ОВК не чини учесником у злочиначком подухвату, онда ни Тачија чланство у том штабу не може учинити учесником у злочиначком удружењу", тврдио је Мишетић.

Према његовим речима, тужиоци ни о постојању злочиначког подухвата нису извели ниједан "директан доказ".

Одбрана је тврдила и да тужиоци нису пружили ниједан доказ да је Главни штаб ОВК, у Тачијевом присуству, икада донео одлуку о притварању и злостављању цивила које је видео као "противнике" и "колаборационисте".

Адвокат Мишетић тврдио је и да су притвореничке центре - у којима су, по оптужници, почињени злочини - формирали заповедници локалних "оперативних зона" ОВК, а не Главни штаб.

Тачијева одбрана наставља завршну реч.

Пред расправним већем председавајућег Чарлса Смита (Цхарлес Смитх) из САД, тужиоци и браниоци излагаће завршне аргументе до 18. фебруара.

По правилима суда, пресуда четворици бивших лидера ОВК биће, потом, изречена у року од 90 дана.

Ако судијама буде потребно више времена за одлучивање, рок за изрицање пресуде може бити продужен за још 60 дана.

По оптужници, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи су индивидуално кривично одговорни за злодела припадника ОВК почињена током немеђународног оружаног сукоба у оквиру "широких и систематских напада на особе осумњичене да су се противиле ОВК".

Оптужница у 10 тачака терети Тачија,Весељија, Сељимија и Краснићија за: прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, присилни нестанак, мучење (две тачке) и убиства (две тачке).

Припадници ОВК починили су злочине над приближно 407 притвореника, од којих је најмање 102 убијено, од марта 1998. до септембра 1999, пише у оптужници.

У оптужници је идентификовано 75 жртава - 51 српска, 23 албанске и једна ромска.

Шест тачака оптужнице терети Тачија (56), Весељија (57), Сељимија (53) и Краснићија (74) за злочине против човечности, а четири тачке за ратне злочине.

Према оптужници, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи су учествовали у здруженом злочиначком подухвату.

Циљ тог злочиначког подухвата било је преузимање контроле над целим Косовом насиљем над свима које је ОВК сматрала "противницима".

Као саучесници у злочиначком удружењу, у оптужници су наведени и официри ОВК: Азем Суља, Љах Брахимај, Фатмир Љимај, Сулејман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци.

Сви оптужени изјавили су да нису криви. Они су у притвору у Хагу од хапшења на Косову, 4. и 5. новембру 2020.

Суђење Тачију и саоптуженима почело је пред судом у Хагу 3. априла 2023. године, а тужиоци су свој доказни поступак окончали 15. априла ове године.

У хашкој судници је сведочило 125 сведока оптужбе, а изјаве десетина других сведока, тужиоци су као доказе увели у писаном облику.

Доказни материјал тужилаштва чини и 3.000 докумената на албанском, српском и енглеском језику.

У одбрану Тачија сведочило је седам сведока, бивших британских и америчких званичника који су се са њим сусретали и водили разговоре 1998. и 1999. године.

Ти сведоци дали су готово истоветне исказе да Тачи није био војни командант, већ политички представник ОВК и да он није могао бити виновник злочина из оптужнице.

По сведоцима одбране, ОВК није ни била организована војска са централном командом и командним ланцом.

На питања тужилаца, Кларк, Хил и други сведоци Тачијеве одбране потврдили су, међутим, да у то време нису имали подробније информације о унутрашњој организацији и деловању ОВК на терену, нити о отимању и притварању цивила.

Доказе одбране у писаном облику приложили су још заступници четвртооптуженог Краснићија.

Сматрајући да тужиоци нису доказали њихову кривицу, другооптужени Весељи и трећеоптужени Сељими нису пред суд изводили сведоке одбране.

На суђењу Тачију и саоптуженима учествује и више од 150 жртава злочина из оптужнице.

Суд је, током процеса, саслушао извештаје двојице вештака за материјалну, физичку и менталну штету коју су жртве претрпеле.

Уколико Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи буду проглашени кривим, све жртве које учествују на суђењу имаће право на обештећење.

Специјализована већа Косова, како се суд званично зове, основала је 2015. Скупштина Косова под међународним притиском изазваним извештајем известиоца Савета Европе Дика Мартија о злочинима ОВК на Косову и у Албанији, објављеним 2011.

Суд је формално део правосудног система Косова, али ради у Хагу. У пресудама и другим документима, суд је утврдио да на Косову влада упорна клима застрашивања и узнемиравања сведока против оптужених припадника некадашње ОВК.

(Бета)