Стејт департмент: Током 2023. није било значајнијих промена у стању људских права у Србији. Проблеми са корупцијом, правосуђем и слободом медија

 Током 2023. године није било значајнијих промена у стању људских права у Србији, наводи се у извештају Стејт департмента. Проблеми у вези са људским правима забележени су у кредибилним извештајима о озбиљним проблемима са независношц́у правосуђа; озбиљним ограничењима слободе изражавања и штампе, укључујуц́и насиље, претње насиљем и правне случајеве против новинара, затим о озбиљној корупцији у влади, трговини људима и кривичним делима као што су насиље или претње насиљем усмерени на лезбејке, хомосексуалце, бисексуалне, трансродне, квир, интерсексуалне или друге особе из сексуалних мањина, наводи се у извештају.

Влада је предузела кораке да идентификује, истражи, кривично гони и казни званичнике који су наводно починили кршење људских права, како у полицији тако и на другим местима у влади, након јавних навода о злоупотребама, истиче се у извештају. Ипак, многи посматрачи сматрају да су бројни случајеви корупције, друштвеног и породичног насиља, напада на цивилно друштво и других злоупотреба остали непријављени и некажњени, преноси ВОА.

Није било извештаја да су влада или њени представници починили произвољна или незаконита убиства током 2023. године.

Ратни злочини

Наводи се да сје Тужилаштво за ратне злочине истраживало је ратне злочине из сукоба у бившој Југославији и подигло оптужнице. Пред Вишим судом у Београду током године настављен је кривични поступак против осам особа које се терете за ратни злочин против цивилног становништва у Сребреници/Кравици 1995. године.

Регионална сарадња по питању ратних злочина остала је ограничена. У Међународном резидуалном механизму у Хагу није било преосталих предмета који се односе на кључне злочине из сукоба у бившој Југославији.

Невладине организације су оцениле да је правоснажна пресуда Механизма у Хагу у предметима Јовице Станишиц́а и Франка Симатовиц́а доказала да је државни безбедносни апарат Србије учествовао у оснивању, помагању, финансирању и организовању јединица које су починиле злочине током ратова деведесетих година у Хрватској и БиХ. Владини званичници нису јавно коментарисали пресуду, наводи се у извештају.

Државни службеници користили тортуру и друге окрутне поступке кажњавања и злостављања

Није било извештаја о нестанцима од стране или у име државних органа. Када је у питању тортура и други окрутни, нехумани поступци или кажњавања и злостављања, извештај Стејт департмента наводи да иако је то забрањено законом и уставом, било је извештаја да су их државни службеници користили

У првих девет месеци, Сектор унутрашње контроле МУП-а поднео је једну кривичну пријаву против полицијског службеника због основане сумње да је починио кривично дело злостављање и мучење. Од 21. до 30. марта, Комитет Савета Европе за спречавање тортуре и нехуманог или понижавајуц́ег поступања или кажњавања посетио је Србију. Комитет је известио да влада није предузела довољне мере да спречи злостављање од стране полиције.

Београдски центар за људска права је известио да је полиција често испитивала осумњичене без видео или аудио снимака испитивања, а тужиоци често нису налагали форензичке медицинске прегледе жртава злостављања у затворском систему. Када су то урадили, лекарски прегледи су често били недовољни. Центар је констатовао и бројне поступке пред државним тужилаштвом против полицајаца оптужених за употребу силе која је била незаконита, прекомерна или оба нису окончана.

Према наводима центра, судови су се према полицајцима односили благо. Организација је саопштила да тужилаштво и Одељење унутрашње контроле Министарства унутрашњих послова нису успели да идентификују полицајце одговорне за злостављање демонстраната у јулу 2020. године и одложили су поступак како би застарели кривично гоњење. Према неким медијима, одбачене су све кривичне пријаве против полицајаца који су тукли демонстранте на протестима у јулу 2020. године.

Услови у затвору су углавном били адекватни, а затвореници су имали приступ квалитетној храни, води за пиц́е, канализацији, грејању, вентилацији, осветљењу и медицинској нези. Дошло је до физичког злостављања затвореника од стране полиције и затворског особља, а било је извештаја о томе да полиција није кажњена. Власти су спровеле истраге веродостојних навода о малтретирању. У најмање три случаја, суд је прихватио захтеве за заштиту затвореника који су били забринути за живот или личну безбедност. Независни мониторинг услова у затворима је био дозвољен законом, наводи Стејт департмент.

Устав захтева од полиције да одмах обавести ухапшене о њиховим правима, а власти су генерално поштовале овај захтев. Полиција није могла да испитује осумњичене, а да их не обавести о њиховом праву на ц́утање и присуство браниоца. Притвореницима је био дозвољен приступ адвокату по свом избору и могли су да добију приступ браниоцу о трошку владе ако су оптужени за кривична дела за која је осуђујуц́а била запрец́ена затворска казна од најмање три године и утврђено је да не могу да приуште адвоката, или ако закон је посебно захтевао приступ браниоцу за врсту случаја и околности.

Закон је забранио прекомерно одуговлачење у подношењу званичних пријава против осумњичених и у вођењу истраге. Истраге су често трајале дуже јер нису постојали јасни рокови за окончање истраге нити било какве последице због непоштовања прописаних рокова. Због неефикасних судских процедура, предмети су често трајали дуже да би дошли до суђења.

Правосуђе подложно корупцији и политичком утицају

Независне међународне и домац́е невладине организације и надзорна тела известили су да је правосуђе подложно корупцији и политичком утицају. Владини званичници и посланици наставили су да јавно коментаришу истраге, судске поступке или рад појединих судија и тужилаца.

У фебруару Више јавно тужилаштво у Београду извршило је прераспоређивање две тужитељке, Бојане Савовиц́ и Јасмине Пауновиц́, након хапшења шесторице осумњичених за малверзације у јавној Електропривреди Србије. Многи посматрачи су тврдили да су премештаји били политички мотивисани.

Када је у питању реституција, невладине организације и групе за заступање известиле су да је влада направила значајан напредак у решавању захтева из ере Холокауста и за стране држављане.

Када је у питању противправно мешање у приватност, активисти за људска права и невладине организације су критиковали оно што су окарактерисали као недостатак ефективног парламентарног надзора над безбедносним агенцијама, оцењује Стејт департмент.

Превелика улога државе у медијском сектору угрозили слободе

Устав предвиђа слободу изражавања али претње и напади на новинаре, недостатак транспарентности власништва над медијима и превелика улога државе у медијском сектору земље угрозили су ове слободе у неким инстанце. У Извештају „Нације у транзиту“ за 2023. Фридом Хаус означио је земљу као „транзициони или хибридни режим“ и навео континуирани и све вец́и притисак владе на независне медијске куц́е и новинаре, као и све вец́у доминацију и манипулацију медијима од стране државног Телекома Србије. „Цивилно друштво и независни медији у Србији настављају да раде у непријатељској атмосфери у којој су уобичајене кампање клеветања организација или појединаца од стране владиних званичника и провладиних медија“, известила је Фридом хаус.

Извештај невладине организације Репортери без граница за 2023 „Светски индекс слободе штампе“ процењује „иако Србија има неке од најнапреднијих закона у вези са медијима, са уставом који гарантује слободу изражавања, новинари често раде у рестриктивном окружењу, укључујуц́и самонаметнуту цензуру , подсећа се у извештају Стејт департмента.”

Независни медији су били активни, али делимично ограничени званичном подршком провладиних медија. Зависност медија од владиних прихода од оглашавања била је од велике користи политичким представницима, за које су посматрачи приметили да би могли да искористе то за политичку добит, и отежала опозиционим лидерима, којима је недостајао приступ медијима и финансијама, да дођу до потенцијалних гласача.

Регулаторни орган за електронске медије (РЕМ) продужио је националне дозволе за емитовање на још осам година на четири телевизијске станице чија се уређивачка политика сматра провладином.

Напади на новинаре

Према подацима Независног удружења новинара Србије, у 2022. години било је 137 напада на новинаре, а од јануара до септембра 113 напада. У децембру 2022, Јелена Обуц́ина, истакнута новинарка и водитељка проопозиционог телевизијског канала НоваС, добила је преко Твитера претец́е поруке које критикују њено извештавање о председнику, које је у провладиним медијима, укључујуц́и таблоиде и националне програме, приказано као претњу за њега. У априлу је Виши суд у Београду осудио особу која је слала претње на годину дана куц́ног затвора.

У марту је осуђујуц́им пресудама завршено поновљено суђење оптуженима за паљење куц́е новинара Милана Јовановиц́а 2018. Драгољуб Симоновиц́, бивши председник београдске општине Гроцка и члан владајуц́е Српске напредне странке (СНС), осуђен је на пет године затвора, Владимир Михаиловиц́ је осуђен на четири године, Игор Новаковиц́ добио три и по године, а Александар Маринковиц́, као непосредни извршилац, осуђен је на четири и по године, подсећа Стејт департмент.

Удружење новинара Србије, Коалиција за слободу медија и мрежа Сигурни новинари наводе да је полиција током протеста у Београду 24. децембра напала сниматеља Ал Џазире, ударила пендреком новинара Нова.рс и покушала да узме камеру сниматељу новинске агенције Бета.

Они су осудили ове нападе и позвали владу да идентификује и покрене поступак против одговорних. Једна особа је 25. децембра претила, а затим напала новинара Н1 Младена Саватовиц́а током директног преноса протеста у центру Београда. Независно удружење новинара Србије изразило је забринутост да полиција није реаговала иако је била у близини током напада. Полиција је касније ухапсила осумњиченог након што је Више јавно тужилаштво у Београду наложило истрагу о инциденту.

Економски притисак и аутоцензура

Економски притисак је понекад навео медије да практикују аутоцензуру, уздржавајуц́и се од објављивања садржаја који је критичан према влади због страха од узнемиравања владе или економских последица, према представницима медијских удружења.

Представници владе су и даље добијали далеко више медијског извештавања од опозиционих политичара. Закон је налагао једнаку покривеност током периода кампање, али РЕМ је често сматрао да су скупови владиних званичника у стилу кампање званичне активности и стога ван делокруга закона. Опозициони лидери и активисти цивилног друштва тврдили су да РЕМ није ефикасно спроводио свој мандат и да је стално стао на страну владајуц́е коалиције, обезбеђујуц́и неправедно медијско окружење. Према надзорној организацији Центра за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА), вец́ина медија је отворено провладина у свом извештавању.

У мају је Апелациони суд у Београду укинуо пресуду за клевету против истраживачког новинарства КРИК. Министар унутрашњих послова Братислав Гашиц́ поднео је пријаву против КРИК-а након што га је поменуо у извештају о суђењу наводној организованој криминалној групи цитирајуц́и објављене прислушкиване разговоре у којима је један од оптужених помињао Гашиц́ево име у вези са организованим криминалом. Гашиц́ев поступак против КРИК-а један је од 11 покренутих против те куц́е у претходне две године, пренео је КРИК.

Употреба СЛАПП тужби и даље остаје забринутост

Употреба СЛАПП тужби и даље остаје забринутост. У марту су медији известили да је градоначелник Београда Александар Шапиц́ поднео две одвојене тужбе за клевету против Балканске истраживачке мреже (БИРН) Србија, њеног уредника и других новинара, тврдец́и да је њихово извештавање о наводној корупцији у вези са две куће у његовом власништву нарушило његову репутацију и нанело му душевне болове.

И посланик СНС Владимир Ђукановиц́ поднео је тужбу против Вука Цвијиц́а, новинара недељника НИН, због оптужби да му је нанео душевну бол након што је НИН објавио документ у којем се тврди да је Ђукановиц́ нудио мито полицијским инспекторима. Медијске организације су тврдиле да су такве тужбе покушај да се обесхрабри извештавање од јавног интереса, а главни уредник БИРН-а Србија Милорад Ивановиц́ навео је да су тужбе још један пример СЛАПП-а, чији је циљ да застраше новинаре и одврате их од извештавања о појединцима и темама од јавног интереса.

Распрострањена употреба СЛАПП-а имала је за циљ да исцрпи финансијска и психолошка средства мета и охлади критичке ставове на штету учешц́а јавности, наводи се у извештају о таквим тужбама у земљи који је објавио члан 19, Центар за људска права Америчке адвокатске коморе. и Независно удружење новинара Србије.

НВО, бот налози, протести…

Невладине организације и њихови запослени добијали су честе претње , често су били на мети напада ускрац́ивања услуге који имају за циљ да њихове веб странице скину са интернета. Неколико медија је објавило чланке у којима је оптуживало бројне новинаре, активисте невладиних организација и представнике независних институција да су издајници и да покушавају да сруше уставни поредак, истиче се у извештају.

Није било потврђених извештаја да је влада ограничавала или ометала приступ интернету, пратила приватну онлајн комуникацију без одговарајуц́ег законског овлашц́ења или цензурисала онлајн садржај. Било је извештаја о коришц́ењу ботова или тролова. У јулу се на интернету појавила листа са више од 14.000 наводних бот налога СНС-а на друштвеним мрежама, са именима и презименима особа које стоје иза њих и њиховом локацијом.

Ови бот налози били су повезани са државним службеницима широм земље, укључујуц́и наставнике, општинске раднике, начелнике градских служби. Биро за друштвена истраживања и организација „Грађански преокрет“ покренули су иницијативу за доношење закона о антиботовима и позвали СНС да растури своју фабрику ботова. Након објављивања листа, СНС је покренула промотивну кампању са порукама у којима је троловање представљено као чин патриотизма.

Било је неколико случајева у којима власт није дозвољавала јавне протесте или је излагала грађане притисцима, принуди или претњама због њиховог учешц́а или неучешц́а у јавним демонстрацијама. На пример, влада је спречила пољопривреднике да уђу у Београд да протестују против онога што су сматрали недовољном државном подршком пољопривреди. Недељни протести под називом „Србија против насиља“ одржани су широм земље као одговор на два масовна пуцњава у мају у Београду и Младеновцу.

Влада је генерално дозвољавала да се ови протести одвијају без великих хапшења и без насиља усмереног према демонстрантима. Јавне личности које су подржавале и учествовале у протестима биле су, међутим, на мети и претњама симпатизера власти и СНС. На пример, неколико филмских и позоришних глумаца који су јавно подржали протесте добили су претње, укључујуц́и њихове породице и децу, на друштвеним мрежама. Председник Извршног одбора СНС Дарко Глишиц́ поручио је филмским и позоришним глумцима који су учествовали у протестима да „иду и глуме негде другде” ако не воле председника Вучиц́а, државу или власт.

Провладини медији дискредитовали су демонстранте и назвали их „насилним наркоманима и алкохоличарима“ који су терорисали грађане блокирајуц́и улице и аутопутеве. Групе цивилног друштва критиковале су изјаве председника Вучиц́а и других владиних званичника које имплицирају да су протести подржани од стране иностранства и „покушај обојене револуције“. Цивилно друштво наводи да су такве изјаве имале за циљ да унизе кредибилитет организатора и обесхрабре подршку протестима.

У медијским извештајима и корисницима друштвених мрежа наводи се да је на особе које раде у јавним предузец́има широм земље вршен притисак да учествују на митингу владе у Београду у мају. Некима је претило отказима ако не учествују. На снимци ма на друштвеним мрежама приказано је дељење новца појединцима да би учествовали, а на другим снимцима се појавило обезбеђење владајуц́е странке које спречава људе да напусте митинг подршке СНС-у у Панчеву.

Влада је сарађивала са Високим комесаром УН за избеглице (УНХЦР) и другим хуманитарним организацијама у пружању заштите и помоц́и избеглицама, избеглицама повратницима или тражиоцима азила, као и другим лицима од интереса. Невладине организације су оцениле да вец́ина избеглица у земљи има нерешен правни статус и ограничен приступ важним правним информацијама и бесплатној правној помоц́и. Према подацима Комесаријата за избеглице и миграције, у августу је одобрено само шест захтева за азил.

Комитет УН против тортуре затражио је 2022. године од владе да одложи изручење Еџевита Пироглуа, курдског политичара и активисте ухапшеног у Србији 2021. године, чије изручење тражи Турска. Пироглу је затражио азил позивајуц́и се на мучење и политички прогон у Турској, али је Виши суд у Београду пресудио у корист његовог изручења Турској. Апелациони суд у Београду је 30. маја пресудио против те одлук.

Пријављени су случајеиви насиља безбедносних снага над тражиоцима азила и избеглицама. На пример, извештаји медија и невладиних организација и снимци указују да су полицајци у априлу физички злостављали мигранте на граничном прелазу Мали Зворник и у прихватном центру у Сомбору.

Влада Србије је наставила да не издаје путне исправе признатим избеглицама или азилантима. У јулу 2022, Европски суд за људска права једногласно је пресудио да је Србија прекршила право на слободу кретања сиријског избеглице тиме што му није издала путну исправу упркос томе што му је одобрен азил.

Влада Србије је у марту обновила привремену заштиту за Украјинце и странце који су имали пребивалиште у Украјини. Влада је до 1. марта одобрила привремену заштиту за 1.214 избеглица из Украјине. Ова привремена заштита требало је да истекне 18. марта 2024. године, у недостатку законске радње да се продужи.

Медијски извештаји указују на то да су Роми и даље најугроженије становништво у земљи.

(ВОА-Н1)