Стејт департмент о људским правима у Србији: Значајни проблеми у вези са слободом медија, изражавања и насиља над новинарима, некажњивост ратних злочина и права радника

 У поштовању људских права у Србији током протекле године није било значајних промена, али се и даље бележе значајни проблеми у вези са слободом медија и изражавања и насиља над новинарима, некажњивост ратних злочина и права радника, оценио је Стејт департмент у новом годишњем извештају о људским правима у свету.

Претње и напади на новинаре, нетранспарентно власништво над медијима, као и превелика улога државе у медијском сектору подривали су уставом загарантоване слободе медија и изражавања, наводи се у делу извештаја који се односи на Србију.

У извештају се наводи и да је у свом последњем потезу пре распуштања 4. новембра 2024. Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) саопштило да је доделило регионалну фреквенцију (за Београд) телевизији Информер, приватној станици блиско повезаној са владајућом странком.

Лиценца је додељена без законом прописаног отвореног конкурса, укључујући јавну расправу, указује се у саопштењу.

Стејт департмент такође констатује да су током 2024, иако Закон забрањује претње, притиске или било какво друго ометање рада јавних медија и новинара и упркос напорима владе, дешавали напади на новинаре.

Према подацима Независног удружења новинара Србије, током 2023. године забележена су 183 напада на новинаре, а од јануара до септембра 2024. године 97 напада, укључујући вербалне претње, претње смрћу и физичко насиље.

Констатује се и постојање цензуре од стране државе, војске, полиције, криминалних група или екстремиста.

Позивајући се на податке представника медијских удружења, финансијски притисци су понекад доводили до тога да се медији уздржавају од објављивања садржаја који је критички настројен према власти, из страха од владине одмазде или финансијских последица.

Када је реч о процесуирању ратних злочина, Стејт департмент у извештају подсећа на истраге, оптужнице и процесе пред домаћим судовима за ратне злочине из сукоба током 1990-их на простору бивше Југославије и преноси оцену из годишњег извештаја Фонда за хуманитарно право да је Канцеларија тужиоца за ратне злочине и даље неефикасна.

Преноси се забринутост, између осталог, због заобилажења регионалне сарадње, слављења осуђених ратних злочинаца од стране званичника и погрешног приказивања историје ратова 1990-их.

У извештају су детаљније обрађена и права радника и услови рада уз оцену да је генерално влада примењивала закон о раду када је реч о слободи удруживања, колективном преговарању и праву на штрајк, а предвиђене казне биле су сразмерне онима за друга кршења грађанских права, као што је дискриминација. Међутим, казне су ретко примењиване против прекршилаца, додаје се.

Запослени у јавном и приватном сектору могли су слободно да користе право на штрајк. али је било оптужби о отказима и дискриминацији због синдикалног деловања, наводи се и износи пример штрајка у компанији Јура.

Када је реч о условима рада, заради и радном времену у извештају се оцењује да се правила углавном поштују у државним фирмама, док су мање приватне компаније често ван домашаја инспекција и синдиката.

Кршења закона о платама, радном времену и прековременом раду била су честа у скоро свим секторима — укључујући грађевинарство, ауто-индустрију, доставу хране, ИТ сектор, али и у јавној управи, правосуђу, војсци и јавним предузећима.

Стандарди безбедности и здравља на раду били су генерално одговарајући за главне индустријске гране, али су недовољна средства и кадрови ометали њихову пуну примену. Смртни случајеви и повреде најчешће су се дешавали у следећим секторима: грађевинарство, пољопривреда и шумарство, комуналне делатности и рециклажа, транспорт и складиштење, дрвна индустрија, производња и дистрибуција електричне енергије, велепродаја и малопродаја, метална индустрија, као и поправка машина и опреме.

Такође, у извештају је изражена забринутост због ангажовања мигрантских радника из земаља ван ЕУ. Забележени су случајеви где су послодавци одузимали пасоше и нерегуларно или никако исплаћивали зараде, уз лоше радне услове за мигранте.

Према подацима анкете о радној снази, неформално запошљавање је у првом кварталу 2024. износило 12,1 одсто укупне запослености, што је за 0,1 процентни поен мање него у 2023. години. Независне процене сугеришу да сива економија чини око 20 одсто привреде, а неформални рад најчешће се јавља у сектору трговине, угоститељства, грађевине, пољопривреде и транспорта.

Влада није доследно нити ефикасно примењивала законе у вези са овим сектором, додаје се.

Извештај Стејт депртмента констатује такође да, иако Устав и закон забрањују мучење и сурово, нечовечно или понижавајуће поступање или кажњавање, има извештаја да су их поједини државни службеници примењивали.

У одељку о заштити избеглица и додели азила наводи се да постоје бројни документовани случајеви протеривања нерегуларних миграната без приступа поступку азила као и да су забележени насилни инциденти према тражиоцима азила и избеглицама.

(Бета)