Софија Мандић поводом реакције ЕУ о протестима у Србији: Називате „инцидентима“ наношење тешких телесних повреда демонстрантима

Правница Софија Мандић одговорила је на писмо које јавности у Србији упутила Марта Кос, комесарка за проширење Европске уније. У свом писму упућеном Кос, а које је објављено на сајту Пешчаника, Мандић је нагласила да је оно што комесарка ЕУ назива "актуелном ситуацијом у Србији" заправо незапамћена уставна, политичка и безбедносна криза која у акутној фази траје већ три месеца.

„Недавно сам добила неколико писама од чланова српске академије, политичких представника и организација цивилног друштва у којима се изражава забринутост због тренутне ситуације у Србији. Помно пратим протесте у Србији. Желим да одговорим на изражену забринутост и да подсетим шта се залаже Европска унија“, навела је недавно у свом писму Марта Кос.

Она је објаснила да је слобода окупљања основно право, да „европска агенда јача владавину права и да ће реформе на путу ка ЕУ ојачати борбу против корупције, обезбедити независност правосуђа, одговорност институција, промовисати слободу и плурализам медија. Кос је позвала и на „инклузивни дијалог“ у који ће бити, како је навела, укључени сви – политички актери, институције и чланови цивилног друштва.

У свом одговору на писмо Марте Кос, објављеном на сајту Пешчаник, Софија Мандић је, између осталог, нагласила да грађани Србије не очекују да их Европска комисија, како је навела, „стерује у дијалог са сопственим насилницима“, већ очекују да помогне у раскидању веза организованог криминала и државних власти.

Писмо Софије Мандић преносимо у целости:

Поштована госпођо Кос,

Јуче сте објавили писмо у ком наводите да сте у последње време добили неколико писама од представника академске заједнице, политичара и организација цивилног друштва у којима се изражава забринутост због актуелне ситуације у Србији, те да вас је то навело да на те забринутости одговорите и изразите став Европске уније.

Урадили сте то јавно, заједничким одговором свима који су Вам се обратили. Држимо да то и нама даје право да Вам одговоримо на исти начин.

Оно што у свом писму називате актуелном ситуацијом у Србији је незапамћена уставна, политичка и безбедносна криза која у акутној фази траје већ три месеца – од погибије петнаест наших суграђана под тонама бетона јавног објекта, чија је реконструкција финансирана јавним новцем и два пута отварана од стране носилаца највиших државних власти.

Верујемо да, због природе Вашег посла, није било неопходно да примите писма из Србије како бисте са тиме били упознати. Довољно је било само да, у својству комесарке за проширење, пратите извештаје о томе шта се дешава у једној од земаља кандидата за чланство у Унији.

Па ипак, није највећи проблем у томе када сте реаговали, него на шта се Ваша реакција односи. Кажете да сматрате да је „слобода окупљања основно право које мора да буде уважавано“ и да се „мора спроводити на миран начин и у складу са законом“. Верујте да грађани Србије то знају и без Вашег писма. Слобода мирног окупљања је наше уставно право и због тога је десетине хиљада нас свакодневно на улицама, а многи су истовремено и у штрајку (попут просветних радника и адвоката).

Кажете да су „забележени инциденти против демонстраната“, уз оцену да „никакво насиље не сме да буде толерисано“. Оно што ви називате инцидентима је исувише благ израз за углавном тешке физичке повреде не само демонстраната, већ оних које носиоци извршне власти перципирају као политичке непријатеље. Последњи у низу напада учињен је на улици, ван јавног скупа, у ноћи између 27. и 28. јануара од стране четворице мушкараца који су изашли из просторија владајуће странке (СНС). Они су студенткињу новосадског Универзитета пребили бејзбол палицама и нанели јој тешке телесне повреде. Након тога је председник Владе Србије Милош Вучевић поднео оставку, признавши да је напад спроведен из страначких просторија.

Дакле, није проблем у „недостатку узајамног поштовања“ како ви то наводите, већ у бруталном насиљу које једна страна, а то је владајућа странка у Србији, спроводи према својим грађанима.

Невероватно је да сте у свом писму заборавили да се осврнете на то због чега грађани трпе тако тешко насиље. То се, госпођо Кос, дешава јер грађани позивају на кривичну одговорност свих државних органа и појединаца из извршне власти који су дозволили незаконите грађевинске радове и незаконито пуштање у рад небезбедног објекта који има сва обележја великог државног коруптивног посла, а који је усмртио грађане који су наивно веровали властима да су безбедни у јавном простору.

Од тада се у Србији нико више не осећа безбедно. Пројекти попут реконструкције Железничке станице су свуда око нас, а многи слични у плану.

То је требало да буде тема Вашег писма. Подсећање Републике Србије да је дужна да заштити право на живот сваког грађанина, како превентивно, тако и свеобухватном истрагом о изгубљеним животима. Без обзира до кога та истрага може довести.

Како није било снаге да се на вапај грађана Србије одговори позивом на контролу других инфраструктурних пројеката и свеобухватну истрагу у случају надстрешнице, писмо од јуче теже пада чак и од тромесечног ћутања Комисије.

Нарочито јер у писму позивате на инклузивни дијалог у који ће бити укључени сви – политички актери, институције и чланови цивилног друштва, како би се спровеле реформе неопходне за европску будућност Србије. Ви можда не разумете или не желите да разумете да грађани Србије не желе преговоре о примени закона. Желе одговорност највиших државних власти за смрт грађана. Желе да тужилаштво и судство раде свој посао. Око тога не може бити никаквог дијалога, а једино може бити делотворне истраге.

Студентски протест „Четири у четири – ћутања је доста”, у организацији неформалне група студената, одржан је од 16 часова на четири локације у Нишу

На крају, верујем да вам је познато да је Еуропол, европска агенција за борбу против озбиљног организованог криминала, више пута Републици Србији достављала податке о повезаности државног врха са организованим криминалом. Последњи извештај истраживачких новинара указује управо на повезаност и даље поступајућег председника Владе Србије Милоша Вучевића са таквим структурама. Тај извештај је сачињен на основу података Еуропола којем – сигурни смо – верују како европске институције, тако и Ви лично.

Управо због тога јавност и грађани Србије не очекују да их Европска комисија сатерује у дијалог са сопственим насилницима. Очекујемо помоћ у раскидању веза организованог криминала и државних власти. Уколико такву помоћ не можемо да добијемо, онда нам празне речи и закаснела писма не значе ни сада, а ни убудуће.

С поштовањем,

Софија Мандић,

грађанка Србије