| Хроника | |||
Скупштина Венецуеле одобрила приватизацију нафтног сектора. Нови закон ће приватним компанијама дати контролу над производњом и продајом нафте и омогућити независну арбитражу у споровима |
|
|
|
| петак, 30. јануар 2026. | |
|
Народна скупштина Венецуеле је у четвртак одобрио отварање нафтног сектора земље за приватизацију, преокренувши принцип самопроглашеног социјалистичког покрета који влада том земљом више од две деценије.
Народна скупштина је одобрила ревизију закона о енергетској индустрији мање од месец дана од збацивања и заробљавања дотадашњег председника Николаса Мадура у америчком војном нападу у главном граду Венецуеле. Закон сада чека потпис вршитељке дужности председнице Републике Делси Родригес која је предложила измене убрзо пошто је амерички председник Доналд Трамп рекао да ће његова администрација преузети контролу над извозом нафте из Венецуеле и оживети ту посрнулу индустрију привлачењем страних инвестиција. Закон обећава да ће приватним компанијама дати контролу над производњом и продајом нафте и омогућити независну арбитражу у споровима. Влада очекује да ће те промене бити гаранција за велике америчке нафтне компаније које су до сада оклевале да се врате у ту нестабилну земљу. Неке од тих компанија су изгубиле инвестиције када је владајућа странка Венецуеле пре две деценије донела постојећи закон у корист државне нафтне компаније Венецуеле, Петролеос де Венецуела СА (ПДВСА). Ревидирани закон би изменио рудну ренту за вађење нафте, утврђујући горњу стопу од 30% и омогућавајући извршној власти да одређује проценте за сваки пројекат на основу потреба за капиталним улагањима, конкурентности и других фактора. Такође укида обавезу да се спорови решавају само пред венецуеланским судовима које контролише владајућа странка. Страни инвеститори дуго сматрају да је учешће независних судова кључно за заштиту од неке будуће експропријације. Посланик владајуће странке Орландо Камачо, шеф скупштинског Одбора за нафту, рекао је да ће реформа "променити привреду земље". Опозициони посланик Антонио Екари позвао је Скупштину да у закон дода одредбе о транспарентности и одговорности, укључујући креирање веб странице да би се објавили финансирање и друге информације. Он је напоменуо да је недостатак надзора јавности довео до системске корупције. Гаранције су међу кључним променама које страни инвеститори траже док разматрају улазак на венецуеланске тржиште. Радници у нафтној индустрији, обучени у радне црвене комбинезоне и са заштитним кацигама су у Скупштини, машући државном заставом, славили доношење закона, а затим с посланицима изашли на слављенички скуп присталица владајуће странке. Закон је последњи пут измењен пре две деценије, када је Мадуров ментор и претходник, покојни Уго Чавез, увео строгу државну контролу над нафтном индустријом, стубом своје револуције инспирисане социјализмом. У раним годинама његовог мандата, огроман прилив "петродолара" захваљујући рекордно високим ценама нафте у свету је претворио ПДВСА у главни извор државних прихода и окосницу привреде Венецуеле. Чавесове измене закона о угљоводоницима из 2006. године захтевале су од ПДВСА да буде главни учесник у свим великим нафтним пројектима. Раскидањем уговора које су стране компаније потписале 1990-их, Чавес је национализовао огромну имовину америчких и других западних фирми које су одбиле да се повинују новим уговорима, укључујући ЕксонМобил и КонокоФилипс. Они још чекају да добију милијарде долара на основу арбитражних одлука. Од тих бурних дана раскошне државне потрошње, судбина ПДВСА се преокренула заједно са судбином земље како су цене нафте падале, а лоше управљање владе смањивало профит и штетило производњи, прво под Чавезом, а затим и Мадуром. Венецуела, дом највећих доказаних резерви сирове нафте на свету, прошла је кроз тешку економску кризу која је натерала више од седам милиона грађана да побегну од 2014. године. Санкције које су увеле узастопне америчке администрације додатно су осакатиле нафтну индустрију. (Бета) |