Siniša Karan: Biramo između građana Srpske i Šmita. Pojačaćemo odnose sa Moskvom

 Tradicionalne veze između Republike Srpske i Rusije će opstati jer se ne radi o pukim političkim vezama. One nisu samo deklarativne, vidljive su u svim segmentima života. Predstojeći izbori su referendum o tome ko će upravljati Srpskom – njeni građani ili Kristijan Šmit, kaže kandidat SNSD-a za predsednika Republike Srpske, dr Siniša Karan.

„Država nije dar sa neba. Republika Srpska po svom kapacitetu ima državotvorne elemente, ali očigledno je da državu nije jednostavno ni sačuvati. Borba za državu je neprekidna, pogotovo u današnjim geopolitičkim uslovima i previranjima, ali to je naš zadatak. Naša ustavna obaveza je da štitimo interese našeg naroda i državnost Republike Srpske“, navodi Karan u intervjuu za Sputnjik.

Građani Republike Srpske 23. novembra izlaze na vanredne predsedničke izbore. Vi ste profesor ustavnog prava, obavljali ste funkciju ministra policije, a sada ste ministar za naučno-teknološki razvoj i visoko obrazovanje. Da li ste spremni za ovu predsedničku trku, odnosno, da li ste spremni da pobedite u trci koja vam je nametnuta?

— Naša spremnost traje punih trideset godina. Mi radimo u kontinuitetu i ovo je samo nastavak te spremnosti, spremnosti odbrane statusa Republike Srpske. Želim da kažem da ove izbore narod Republike Srpske nije hteo, oni su nametnuti i njima je napravljen ogroman presedan jer su nastali na bazi rušenja ustavnog poretka BiH i Ustava Republike Srpske. Ali ono što je dominantno važno je pokušaj rušenja suverene volje naroda koji je pre tri godine izabrao svog predsednika.

Poruka tima SNSD-a je da ovo nisu izbori nego referendum, znači ili Republika Srpska ili Kristijan Šmit. Milorad Dodik kaže da će vaša pobeda omogućiti Srpskoj da se konačno reši stranaca. Imate li vi ikakvu viziju kako biste mogli da mu vidite leđa?

— Nastavak naše politike je jednostavan – Dejtonski sporazum dao je okvir za funkcionisanje složene Republike Srpske. On je na specifičan način uredio BiH kao multietničku složenu zajednicu. Dao je mogućnost svakom narodu da ima svoju samostalnost, samostalnu državnu vlast. Znači, postoji formula zajedničkog života u BiH. Dejtonski sporazum je rešio međusobne odnose među narodima. Oni počivaju na odnosima federalizma kojima se obezbeđuje da nijedan narod ne bude preglasan. U svim federalnim državama u svetu, ključni element opstanka je podela nadležnosti. Druga dva elementa koje čine ovakve multietničke složene federalne države, konsenzus i paritet. Nažalost, političko Sarajevo želi dominaciju, oni smatraju da je BiH njihova država, a da druga dva naroda mogu samo imati status nacionalne manjine.

Uoči obeležavanja godišnjice Dejtonskog sporazuma, oglasio se i ambasador Rusije u Srbije, Aleksandar Bocan Harčenko, koji je rekao da Dejtonski sporazum nije stvorio trajni mir. Njegovo tumačenje, primena i političko nasleđe i dalje se naalze među spornim tačkama velikih sila. Međutim, kako bi Dejtonski sporazum mogao da opstane i šta je zapravo njegova budućnost?

— Govorimo o Dejtonu trideset godina kasnije, ali isto tako možemo da govorimo i o antidejtonu trideset godina kasnije. U mešovitim državama, unitarizam je klasičan primer majorizacije – u takvim državama je nemoguće napraviti sistem u kome će samo većinski narod vršiti vlast. U multietničkim državama jedini oblik uređenja, koji jeste dejtonski i danas je apsolutno nepromenjen je federalizam, a on u sebi sadrži elemente o kojima smo prethodno govorili. Ključno antidejtonsko delovanje u poslednjih trideset godina nastalo je u podeli nadležnosti. Visoki predstavnici doneli su 913 odluka kojima su počeli da grade antidejtonsku BiH i neprekidno osporavaju druga dva elementa koji čine složene multietničke države. Ali ne samo da su visoki predstavnici zloupotrebljavali ustav, nego su to radile i institucije koje su bile zadužene za njegovu zaštitu. Pre svega mislim na Ustavni sud.

U predizbornoj kampanji rekli ste da ćete štititi političku poziciju Republike Srpske. Šta to konkretno znači u praksi, odnosno, gde su crvene linije prema zvaničnom Sarajevu koje ne biste dozvolili da oni pređu?

— Crvena linija je upravo oblik državnog uređenja. Mislim da, kada bismo u jednoj rečenici pokušali da objasnimo šta branimo, a šta se ruši, to je upravo federalni oblik BiH. I to ponavljam u beskonačno: federalni oblik je jedini mogući oblik, jedina moguća formula. I to Ustav prepoznaje. Uzmimo samo primer Parlamentarne skupštine BiH. Tu imate mehanizam tzv. entitetskog glasanja, gde ne možete doneti odluku protiv entiteta ako nemate dve trećine glasova „za“. Dvodomni sistem Parlamentarne skupštine pokazuje karakter ove države, da je to federalna država. Mi se stalno vraćamo na izvorniu Dejton i stalno govorimo da on daje formulu zajedničkog života, a da tridesetogodišnje antidejtonsko delovanje nije formula za zajednički život. Naprotiv.

Kako vidite geopolitičko pozicioniranje Republike Srpske u današnjim okolnostima? Zanima nas zato što želite dobre odnose sa SAD, što je potpuno razumljivo, ali i da zadržite i dobre odnose sa Ruskom Federacijom. Kada uzmemo u obzir sve što se dešava u svetu, da li je to moguće?

— Mislim da smo u poslednjih trideset godina uspeli da stvorimo jedan narativ i jedno spoznanje šta se to događalo na ovim prostorima. Dobili smo sankcije zato što smo štitili ustav. Ono nedejtonsko i neustavno postalo je toliko snažno da se potpuno obrnuo narativ u kome su branioci dejtona bili kažnjeni, a oni koji su ga rušili bili nagrađivani. Rusija je to prepoznala od prvog dana. Ovde sada ne govorimo o našim tradicionalno dobrim i prijateljskim odnosima, koji su toliko dobri i moćni da ih je teško opisati. Mislim da je predsednik Dodik davdesetpet ili dvadesetšest puta bio u poseti kod predsednika Putina. Razumemo i procese koji se događaju. Kada je reč o specijalnoj vojnoj operaciji, geneza onoga što se tamo događalo bila je vrlo slična onome što se ovde događalo, kada želite da preglasate jedan narod, kada ga minimizirate, od njega pravite nacionalnu manjinu, kada mu oduzimate crkvu, veru, jezik… Takvo istorijsko pamćenje imamo i mi, a s druge strane imamo istu istoriju. Ono što je takođe važno je da je administracija predsednika Trampa takođe prepoznala ove procese. Samo treba reći da je sam Donald Tramp tokom kampanje bio politički porganjan. Sve to se u svetu potpuno prepoznaje. Pre petnaestak dana u Savetu bezbednosti nije više bilo onog starog narativa protiv Republike Srpske, da smo genocidni narod, da smo vršili ratne zločine i tako dalje. I Kina i Trampova administracija stale su iza Rusije i poručili su da više neće da se mešaju u unutrašnja pitanja BiH i drugih država. Pogotovo u pitanja multietničkih država, da se narodi koji žive tamo dogovaraju i zajednički stvaraju svoju budućnost.

Kažete da je Milorad Dodik više od dvadeset puta bio u Moskvi. Možda je to i razlog što je politički progonjen. Da li vi nameratavate da posle pobede posetite Moskvu?

— Smatram da će naše tradicionalne veze ne samo ostati, nego će se pojačati u svim segmentima u kojima mogu biti pojačane. One nisu samo političke prirode, nisu samo deklarativne, one su vidljive; one su i ekonomske prirode na različite načine – od energenata, gde imamo sjajne uslove. Na kraju krajeva, nikada ne možemo zaboraviti podršku Rusije u savetu bezbednosti kada je trebalo da se donese nekoliko odluka i deklaracija koje su bile direktno usmerene protiv srpskog naroda, a mnoge su bile u funkciji unitarizacije. Prvo je od nas trebalo napraviti zločince, nametnuti zakone koji koji bi mimo ustava, koji bi jačali nivo BiH i taj narativ je trebalo koristiti da se smanji naša snaga u bori za dejtonsku BiH.

SAD već dugo nemaju ambasadora u Sarajevu. Da li možemo da govorimo o tome da su one možda prepustile ovaj region nekom drugom? Kako vi to vidite?

— Prepuštaju nama. Uvek kažem da svako ko se ne meša u unutrašnje stvari BiH, on nama pomaže. A Rusija je upravo bila ta, ona je beskonačno ponavljala rečenicu koja nam je bila potrebna, da će u BiH prihvatiti ono što prihvate sva tri naroda. Nažalost, za ovih trideset godina, visoki predstavnik pretvorio se u nad-vlast. On je od BiH napravio klasični protektorat.

Ali, kako prostići to da BiH više ne bude protektorat?

— Samo na takav način ako bošnjačka politička sarajevska elita prihvati Republiku Srpsku kao stvarnost, prihvati je kao deo BiH, prihvati ravnopravnost sva tri naroda. Nažalost, još nema jasnih naznaka da će se to desiti, a mi samo želimo da se zna da su političku nestabilnost izazvale ambicije bošnjačke političke elite koja smatra da je BiH njihova država, a da druga dva naroda imaju pravo i domen samo kao nacionalne manjine. Kada ste nacionalna manjina ne učestvujete u državnoj vlasti. Mora da se promeni taj narativ, moramo da se vratimo za sto, da skupa razgovaramo i shvatimo da je BiH u ustavnom domenu i svačija i ničija, kako se to nekada govorilo, odnosno da postoje mehanizmi da nijedan narod ne bude preglasan, a da svaka odluka bude ona koja odgovara svakom od tri konstitutivna naroda.

Iz iskustva Srbije vidimo da se put ka EU svodi na ucene, na to da se žrtvuju nacionalni interesi. Kakva su iskustva Republike Srpske i BiH sa Briselom?

— Mi smo generalno u tom procesu. Ali vidite, svuda je bilo pridruživanja, a kod nas je stabilizacija i pridruživanje, upravo zbog situacije u kojoj se nalazimo. Mi, rekao bih, ne treba ni da sanjamo o EU jer još nema stabilizacije, a „stabilizaciju“, ponavljam, radi većinski narod koji smatra da samo na osnovu tog kriterijuma može da dominira nad druga dva naroda.

Razne reforme koje smo radili u BiH nisu dale rezultate, to su bile njihove reforme, od školstva, pravosudnog sistema, policije, fiskalnog sistema. Mi smo imali sjajan zdravstveni sistem, a oni su nam srušili sve. To nije prijemčivo za naše prostore, ali je imalo funkciju da nam se nametnu njihove vrednosti kako bi mogli da šire svoj kapital, svoje interese.

U Evropi sad već otvoreno govori da se spremaju za rat sa Ruskom Federacijom. Ima li, kada to uzmemo u obzir, uopšte smisla težiti ka EU?

— To vam govori o tome kako evropske zemlje, kada su osetile da nešto nije dobro samo njih, ruše sve. EU je za njih dobra samo kada ostvaruju svoje interese – ona je u osnovi interesna zajednica i to se polako dokazuje. Mislim da tendencije nisu dobre i teško je i neizvesno reći šta će se dogoditi na globalnom nivou. Ono što je problem je to što se nalazimo na vetrometini. Bojim se na nas, ni krive ni dužne ne dotakne (mada nas već dotiče) sukobi globalnog nivoa.

Kada bismo danas u Srpskoj sproveli referendum o ujedinjenju sa Srbijom, kakav bi bio rezultat. I da li se vidi takva opcija u budućnosti? Koji bi sve uslovi morali da se steknu za tako nešto?

— Taj referendum bi bio potpuno većinski kada je reč o srpskom narodu, ali i ta priča bila je jedna od zamki koja je bila jako zloupotrebljena kada je reč o Republici Srpskoj. Srpska nikada nije pričala o otcepljenju. Kada govorimo o samopredeljenju, govorimo o tome unutar Dejtonskog sporazuma. Po Dejtonu, mi imamo samostalnost unutar federalne BiH. Znači, kada kažemo da Trepublika Srpska želi samostalnost, kažemo da želimo samostalnost koju već imamo po Dejtonskom sporazumu. A kada je reč o Srbiji, smatram da smo jedan te isti narod, jedno te isto telo. Posebno nakon Svesrpskog sabora, još više smo pojačali naše nacionalno biće u svim segmentima i mogu reći da je danas više nego ikada odnos između Republike Srpske i Srbije snažan, moćan i vidljiviji nego ikada. Odnosi su toliko snažni, iskreni i moćni da mislim da ih bje vrlo teško raskinuti. A kroz deklraciju sa Svesrpskog sabora dobili su dugoročnu stratešku dimenziju jednog te istog naroda.

U svetlu sve češćih priča da postoje nesuglasice između predsednika Republike Srpske i predsednika Srbije, kako vidite dalje odnose i šta ćete učiniti za njihovo jačanje?

— Između dvojice predsednika nema sukoba i nije ih nikada ni bilo. Odnosi između Srbije i Srpske nikada nisu bili jači. Uvek smo imali dobre odnose sa svim srpskim predsednicima, ali predsednik Vučić i predsednik Dodik dali su posebnu dimenziju koja je vidljiva u svakom našem gradu, svakoj opštini. Odnosi jačaju iz dana u dan, sve su snažniji, a komunikacija dvojice predsednika je gotovo svakodnevna.

Hoće li Republika Srpska i dalje slaviti 9. januar kao dan svoje nezavisnosti?

— To je jedan od primera koji govori da o najvažnijim pitanjima u Republici Srpskoj odlučuje srpski narod. Srpski narod je, ponoviću to beskonačno puta, stvorio Republiku Srpsku na plebiscitu, srpski narod je odlučio kako će i sa kim da živi, srpski narod je stvorio 9. januar 1992. i to je najmudrija odluka srpskih predstavnika u poslednjih sto godina. Kada su pokušali da nam obore 9. januar, narod je rekao da želi da nastavi da obeležava taj dan.

Milorad Dodik je više puta poručivao da je BiH osuđena na propast. Da li je to i vaš stav?

— Ona samu sebe osuđuje na propast. Sada smo rekli da došlo do ustavne krize, ali ne Republike Srpske, nego BiH. Mi u Srpskoj samo imamo refleksiju krize u BiH. Oni su srušili ustav BiH, mi to stalno ponavljamo. Ustav BiH prepoznaje samo ono što je na nivou BiH, a kada to srušite, naravno da slabite BiH. Oni su mislili da će time da pobede, a sve im se zapravo vratilo. Vratilo se celoj BiH. Mi i dalje čvrsto stojimo na tome da je ustav BiH, Aneks 4, jedini okvir za BiH.

Ali, kako primeniti taj okvir?

— To je mukotrpan posao, ali naš je zadatak da istrajemo u tome, bez obzira na sve žrtve. Mnogi su podneli žrtve. Ne postoji ni jedan predsednik Republike Srpske, od prvog predsednika Radovana Karadžića, do poslednjeg predsednika Milorada Dodika koji nije podneo žrtvu. I ja sam spreman na tu žrtvu. Naše žrztve su nebitne, bitna je narodna volja. Žao nam je što gubimo vreme, što se ekonomski ne širimo, stalno nam se nameću velike teme koje nas sprečavaju u tom razvoju. Ali, nažalost, živimo u takvom procesu. Nemam dileme da će doći dan kada će svi shvatiti da ova država može da funkcioniše samo kao država tri ravnopravna naroda, da Republika Srpska nije pretnja, nego okvir zaštite srpskog naroda. Geopolitičke promene u svetu i slabljenje uticaja sa strane dovešće, po meni, do stabilizacije. Nemam dileme da dolaze bolji dani za Republiku Srpsku.

Koja je poruka građanima Republike Srpske, zašto bi trebalo da glasaju za vas?

— Često ponavljam, ako glasate za mene, glasate za predsednika Milorada Dodika, koga je narod izabrao. Glasate za one politike koje on predstavlja u kontinuitetu dvadeset i tri godine. to su politike odbrane Republike Srpske. Takođe nemam dilemu da ko glasa protiv nas, glasa za Šmita, odnosno da glasa za one koji podržavaju Šmita. Pre svega, to je sarajevska bošnjačka elita, koja smatra da će im Šmit doneti državu na tacni, ali nažalost i onih iz Republike Srpske koji podržavaju tu politiku.

Očekujete li novog Šmita posle Šmita?

— Rekao sam da su ovi izbori plebiscit jer narodna poruka mora da bude snažna da i nama da dodatnu političku snagu da kažemo Šmitu da ide kući, da pokažemo celom svetu da je Šmit bio faktor nestabilnosti, faktor rušenja ustavnog poretka i BiH i Republike Srpske, da je on problem, a ne rešenje.

Ima li ko sa druge strane, među druga dva naroda da čuje vašu molbu?

— Mislim da će se ona vremenom čuti. Često kažem da su Bošnjaci potpuno ravnopravni građani u Republici Srpskoj. Njima Sarajevo neće obezbediti školu ili put; mislim da se poliitka Sarajeva odvojila i od sopstvenog naroda. Poznajem mnogo ljudi iz druga dva naroda koji smatraju da im je politika bošnjačke elite opterećenje. To su ljudi koji žive u Srpskoj i poliitčko Sarajevo im samo pravi štetu.

(Sputnjik)