Синиша Каран: Бирамо између грађана Српске и Шмита. Појачаћемо односе са Москвом

 Традиционалне везе између Републике Српске и Русије ће опстати јер се не ради о пуким политичким везама. Оне нису само декларативне, видљиве су у свим сегментима живота. Предстојећи избори су референдум о томе ко ће управљати Српском – њени грађани или Кристијан Шмит, каже кандидат СНСД-а за председника Републике Српске, др Синиша Каран.

„Држава није дар са неба. Република Српска по свом капацитету има државотворне елементе, али очигледно је да државу није једноставно ни сачувати. Борба за државу је непрекидна, поготово у данашњим геополитичким условима и превирањима, али то је наш задатак. Наша уставна обавеза је да штитимо интересе нашег народа и државност Републике Српске“, наводи Каран у интервјуу за Спутњик.

Грађани Републике Српске 23. новембра излазе на ванредне председничке изборе. Ви сте професор уставног права, обављали сте функцију министра полиције, а сада сте министар за научно-текнолошки развој и високо образовање. Да ли сте спремни за ову председничку трку, односно, да ли сте спремни да победите у трци која вам је наметнута?

— Наша спремност траје пуних тридесет година. Ми радимо у континуитету и ово је само наставак те спремности, спремности одбране статуса Републике Српске. Желим да кажем да ове изборе народ Републике Српске није хтео, они су наметнути и њима је направљен огроман преседан јер су настали на бази рушења уставног поретка БиХ и Устава Републике Српске. Али оно што је доминантно важно је покушај рушења суверене воље народа који је пре три године изабрао свог председника.

Порука тима СНСД-а је да ово нису избори него референдум, значи или Република Српска или Кристијан Шмит. Милорад Додик каже да ће ваша победа омогућити Српској да се коначно реши странаца. Имате ли ви икакву визију како бисте могли да му видите леђа?

— Наставак наше политике је једноставан – Дејтонски споразум дао је оквир за функционисање сложене Републике Српске. Он је на специфичан начин уредио БиХ као мултиетничку сложену заједницу. Дао је могућност сваком народу да има своју самосталност, самосталну државну власт. Значи, постоји формула заједничког живота у БиХ. Дејтонски споразум је решио међусобне односе међу народима. Они почивају на односима федерализма којима се обезбеђује да ниједан народ не буде прегласан. У свим федералним државама у свету, кључни елемент опстанка је подела надлежности. Друга два елемента које чине овакве мултиетничке сложене федералне државе, консензус и паритет. Нажалост, политичко Сарајево жели доминацију, они сматрају да је БиХ њихова држава, а да друга два народа могу само имати статус националне мањине.

Уочи обележавања годишњице Дејтонског споразума, огласио се и амбасадор Русије у Србије, Александар Боцан Харченко, који је рекао да Дејтонски споразум није створио трајни мир. Његово тумачење, примена и политичко наслеђе и даље се наалзе међу спорним тачкама великих сила. Међутим, како би Дејтонски споразум могао да опстане и шта је заправо његова будућност?

— Говоримо о Дејтону тридесет година касније, али исто тако можемо да говоримо и о антидејтону тридесет година касније. У мешовитим државама, унитаризам је класичан пример мајоризације – у таквим државама је немогуће направити систем у коме ће само већински народ вршити власт. У мултиетничким државама једини облик уређења, који јесте дејтонски и данас је апсолутно непромењен је федерализам, а он у себи садржи елементе о којима смо претходно говорили. Кључно антидејтонско деловање у последњих тридесет година настало је у подели надлежности. Високи представници донели су 913 одлука којима су почели да граде антидејтонску БиХ и непрекидно оспоравају друга два елемента који чине сложене мултиетничке државе. Али не само да су високи представници злоупотребљавали устав, него су то радиле и институције које су биле задужене за његову заштиту. Пре свега мислим на Уставни суд.

У предизборној кампањи рекли сте да ћете штитити политичку позицију Републике Српске. Шта то конкретно значи у пракси, односно, где су црвене линије према званичном Сарајеву које не бисте дозволили да они пређу?

— Црвена линија је управо облик државног уређења. Мислим да, када бисмо у једној реченици покушали да објаснимо шта бранимо, а шта се руши, то је управо федерални облик БиХ. И то понављам у бесконачно: федерални облик је једини могући облик, једина могућа формула. И то Устав препознаје. Узмимо само пример Парламентарне скупштине БиХ. Ту имате механизам тзв. ентитетског гласања, где не можете донети одлуку против ентитета ако немате две трећине гласова „за“. Дводомни систем Парламентарне скупштине показује карактер ове државе, да је то федерална држава. Ми се стално враћамо на изворниу Дејтон и стално говоримо да он даје формулу заједничког живота, а да тридесетогодишње антидејтонско деловање није формула за заједнички живот. Напротив.

Како видите геополитичко позиционирање Републике Српске у данашњим околностима? Занима нас зато што желите добре односе са САД, што је потпуно разумљиво, али и да задржите и добре односе са Руском Федерацијом. Када узмемо у обзир све што се дешава у свету, да ли је то могуће?

— Мислим да смо у последњих тридесет година успели да створимо један наратив и једно спознање шта се то догађало на овим просторима. Добили смо санкције зато што смо штитили устав. Оно недејтонско и неуставно постало је толико снажно да се потпуно обрнуо наратив у коме су браниоци дејтона били кажњени, а они који су га рушили били награђивани. Русија је то препознала од првог дана. Овде сада не говоримо о нашим традиционално добрим и пријатељским односима, који су толико добри и моћни да их је тешко описати. Мислим да је председник Додик давдесетпет или двадесетшест пута био у посети код председника Путина. Разумемо и процесе који се догађају. Када је реч о специјалној војној операцији, генеза онога што се тамо догађало била је врло слична ономе што се овде догађало, када желите да прегласате један народ, када га минимизирате, од њега правите националну мањину, када му одузимате цркву, веру, језик… Такво историјско памћење имамо и ми, а с друге стране имамо исту историју. Оно што је такође важно је да је администрација председника Трампа такође препознала ове процесе. Само треба рећи да је сам Доналд Трамп током кампање био политички поргањан. Све то се у свету потпуно препознаје. Пре петнаестак дана у Савету безбедности није више било оног старог наратива против Републике Српске, да смо геноцидни народ, да смо вршили ратне злочине и тако даље. И Кина и Трампова администрација стале су иза Русије и поручили су да више неће да се мешају у унутрашња питања БиХ и других држава. Поготово у питања мултиетничких држава, да се народи који живе тамо договарају и заједнички стварају своју будућност.

Кажете да је Милорад Додик више од двадесет пута био у Москви. Можда је то и разлог што је политички прогоњен. Да ли ви намератавате да после победе посетите Москву?

— Сматрам да ће наше традиционалне везе не само остати, него ће се појачати у свим сегментима у којима могу бити појачане. Оне нису само политичке природе, нису само декларативне, оне су видљиве; оне су и економске природе на различите начине – од енергената, где имамо сјајне услове. На крају крајева, никада не можемо заборавити подршку Русије у савету безбедности када је требало да се донесе неколико одлука и декларација које су биле директно усмерене против српског народа, а многе су биле у функцији унитаризације. Прво је од нас требало направити злочинце, наметнути законе који који би мимо устава, који би јачали ниво БиХ и тај наратив је требало користити да се смањи наша снага у бори за дејтонску БиХ.

САД већ дуго немају амбасадора у Сарајеву. Да ли можемо да говоримо о томе да су оне можда препустиле овај регион неком другом? Како ви то видите?

— Препуштају нама. Увек кажем да свако ко се не меша у унутрашње ствари БиХ, он нама помаже. А Русија је управо била та, она је бесконачно понављала реченицу која нам је била потребна, да ће у БиХ прихватити оно што прихвате сва три народа. Нажалост, за ових тридесет година, високи представник претворио се у над-власт. Он је од БиХ направио класични протекторат.

Али, како простићи то да БиХ више не буде протекторат?

— Само на такав начин ако бошњачка политичка сарајевска елита прихвати Републику Српску као стварност, прихвати је као део БиХ, прихвати равноправност сва три народа. Нажалост, још нема јасних назнака да ће се то десити, а ми само желимо да се зна да су политичку нестабилност изазвале амбиције бошњачке политичке елите која сматра да је БиХ њихова држава, а да друга два народа имају право и домен само као националне мањине. Када сте национална мањина не учествујете у државној власти. Мора да се промени тај наратив, морамо да се вратимо за сто, да скупа разговарамо и схватимо да је БиХ у уставном домену и свачија и ничија, како се то некада говорило, односно да постоје механизми да ниједан народ не буде прегласан, а да свака одлука буде она која одговара сваком од три конститутивна народа.

Из искуства Србије видимо да се пут ка ЕУ своди на уцене, на то да се жртвују национални интереси. Каква су искуства Републике Српске и БиХ са Бриселом?

— Ми смо генерално у том процесу. Али видите, свуда је било придруживања, а код нас је стабилизација и придруживање, управо због ситуације у којој се налазимо. Ми, рекао бих, не треба ни да сањамо о ЕУ јер још нема стабилизације, а „стабилизацију“, понављам, ради већински народ који сматра да само на основу тог критеријума може да доминира над друга два народа.

Разне реформе које смо радили у БиХ нису дале резултате, то су биле њихове реформе, од школства, правосудног система, полиције, фискалног система. Ми смо имали сјајан здравствени систем, а они су нам срушили све. То није пријемчиво за наше просторе, али је имало функцију да нам се наметну њихове вредности како би могли да шире свој капитал, своје интересе.

У Европи сад већ отворено говори да се спремају за рат са Руском Федерацијом. Има ли, када то узмемо у обзир, уопште смисла тежити ка ЕУ?

— То вам говори о томе како европске земље, када су осетиле да нешто није добро само њих, руше све. ЕУ је за њих добра само када остварују своје интересе – она је у основи интересна заједница и то се полако доказује. Мислим да тенденције нису добре и тешко је и неизвесно рећи шта ће се догодити на глобалном нивоу. Оно што је проблем је то што се налазимо на ветрометини. Бојим се на нас, ни криве ни дужне не дотакне (мада нас већ дотиче) сукоби глобалног нивоа.

Када бисмо данас у Српској спровели референдум о уједињењу са Србијом, какав би био резултат. И да ли се види таква опција у будућности? Који би све услови морали да се стекну за тако нешто?

— Тај референдум би био потпуно већински када је реч о српском народу, али и та прича била је једна од замки која је била јако злоупотребљена када је реч о Републици Српској. Српска никада није причала о отцепљењу. Када говоримо о самопредељењу, говоримо о томе унутар Дејтонског споразума. По Дејтону, ми имамо самосталност унутар федералне БиХ. Значи, када кажемо да Трепублика Српска жели самосталност, кажемо да желимо самосталност коју већ имамо по Дејтонском споразуму. А када је реч о Србији, сматрам да смо један те исти народ, једно те исто тело. Посебно након Свесрпског сабора, још више смо појачали наше национално биће у свим сегментима и могу рећи да је данас више него икада однос између Републике Српске и Србије снажан, моћан и видљивији него икада. Односи су толико снажни, искрени и моћни да мислим да их бје врло тешко раскинути. А кроз деклрацију са Свесрпског сабора добили су дугорочну стратешку димензију једног те истог народа.

У светлу све чешћих прича да постоје несугласице између председника Републике Српске и председника Србије, како видите даље односе и шта ћете учинити за њихово јачање?

— Између двојице председника нема сукоба и није их никада ни било. Односи између Србије и Српске никада нису били јачи. Увек смо имали добре односе са свим српским председницима, али председник Вучић и председник Додик дали су посебну димензију која је видљива у сваком нашем граду, свакој општини. Односи јачају из дана у дан, све су снажнији, а комуникација двојице председника је готово свакодневна.

Хоће ли Република Српска и даље славити 9. јануар као дан своје независности?

— То је један од примера који говори да о најважнијим питањима у Републици Српској одлучује српски народ. Српски народ је, поновићу то бесконачно пута, створио Републику Српску на плебисциту, српски народ је одлучио како ће и са ким да живи, српски народ је створио 9. јануар 1992. и то је најмудрија одлука српских представника у последњих сто година. Када су покушали да нам оборе 9. јануар, народ је рекао да жели да настави да обележава тај дан.

Милорад Додик је више пута поручивао да је БиХ осуђена на пропаст. Да ли је то и ваш став?

— Она саму себе осуђује на пропаст. Сада смо рекли да дошло до уставне кризе, али не Републике Српске, него БиХ. Ми у Српској само имамо рефлексију кризе у БиХ. Они су срушили устав БиХ, ми то стално понављамо. Устав БиХ препознаје само оно што је на нивоу БиХ, а када то срушите, наравно да слабите БиХ. Они су мислили да ће тиме да победе, а све им се заправо вратило. Вратило се целој БиХ. Ми и даље чврсто стојимо на томе да је устав БиХ, Анекс 4, једини оквир за БиХ.

Али, како применити тај оквир?

— То је мукотрпан посао, али наш је задатак да истрајемо у томе, без обзира на све жртве. Многи су поднели жртве. Не постоји ни један председник Републике Српске, од првог председника Радована Караџића, до последњег председника Милорада Додика који није поднео жртву. И ја сам спреман на ту жртву. Наше жрзтве су небитне, битна је народна воља. Жао нам је што губимо време, што се економски не ширимо, стално нам се намећу велике теме које нас спречавају у том развоју. Али, нажалост, живимо у таквом процесу. Немам дилеме да ће доћи дан када ће сви схватити да ова држава може да функционише само као држава три равноправна народа, да Република Српска није претња, него оквир заштите српског народа. Геополитичке промене у свету и слабљење утицаја са стране довешће, по мени, до стабилизације. Немам дилеме да долазе бољи дани за Републику Српску.

Која је порука грађанима Републике Српске, зашто би требало да гласају за вас?

— Често понављам, ако гласате за мене, гласате за председника Милорада Додика, кога је народ изабрао. Гласате за оне политике које он представља у континуитету двадесет и три године. то су политике одбране Републике Српске. Такође немам дилему да ко гласа против нас, гласа за Шмита, односно да гласа за оне који подржавају Шмита. Пре свега, то је сарајевска бошњачка елита, која сматра да ће им Шмит донети државу на тацни, али нажалост и оних из Републике Српске који подржавају ту политику.

Очекујете ли новог Шмита после Шмита?

— Рекао сам да су ови избори плебисцит јер народна порука мора да буде снажна да и нама да додатну политичку снагу да кажемо Шмиту да иде кући, да покажемо целом свету да је Шмит био фактор нестабилности, фактор рушења уставног поретка и БиХ и Републике Српске, да је он проблем, а не решење.

Има ли ко са друге стране, међу друга два народа да чује вашу молбу?

— Мислим да ће се она временом чути. Често кажем да су Бошњаци потпуно равноправни грађани у Републици Српској. Њима Сарајево неће обезбедити школу или пут; мислим да се полиитка Сарајева одвојила и од сопственог народа. Познајем много људи из друга два народа који сматрају да им је политика бошњачке елите оптерећење. То су људи који живе у Српској и полиитчко Сарајево им само прави штету.

(Спутњик)