Серж Брамерц: Било довољно доказа да се осуде Готовина и Маркач

Злочини су заиста почињени у ”Олуји” и својим обраћањем јавности хтео сам да уважим патње жртава - објашњава у интервјуу за ”Новости” главни хашки тужилац Серж Брамерц своју одлуку да јавно коментарише недавне пресуде Трибунала које су жестоко узнемириле јавност у Србији, али и многе у свету који сада доводе под знак питања међународну правду.

Упркос томе што каже да разуме емотивне реакције из Србије - изазване пуштањем на слободу Анте Готовине, Младена Маркача и Рамуша Харадинаја и изрицањем доживотне робије за Здравка Толимира - главни тужилац каже да ће бити веома тешко нешто променити. Он се не изјашњава о томе да ли суд ради непристрасно и каква му је будућност. Само тврди да његова канцеларија ради без икакавих спољних политичких утицаја.

* После ослобађања хрватских генерала, као и Харадинаја, у српској јавности се учврстио став да је реч о политичком трибуналу, основаном само да би осудио Србе...

- Разумем емотивне реакције у Србији, поготово јер нема сумње да су злочини почињени током догађаја на које се односи пресуда. Током целог жалбеног поступка у ”предмету Готовина” објашњавали смо Жалбеном већу зашто сматрамо да има довољно доказа да би се потврдила једногласна првостепена пресуда Судског већа. Чињеница да је жалбену пресуду донео минималан број судија који је потребан за већину, као и да је она била пропраћена јаким издвојеним мишљењима, вероватно је допринела негативној перцепцији код многих у Србији. Треба да имамо на уму да је мандат Трибунала да утврди одговорност појединца за злочине почињене током оружаног сукоба, а не одговорност држава за те злочине, нити за иницирање оружаног сукоба.

* Обично не коментаришете пресуде. Зашто сте се садаогласили?

- Прво, хтео сам да уважим патње жртава. Реалност је таква да су злочини заиста почињени и у очима жртава и њихових породица правда није задовољена. Затим, околности ове пресуде, нарочито оштар тон и садржај двају издвојених мишљења, јесу необични. Коначно, хтео сам да подстакнем домаће правосудне органе да наставе истраге и гоњење злочина почињених пре и после акције ”Олуја”, као и да изразим своју спремност да им помогнемо, тако што ћемо им уступити информације из наших база података.

* Рекли сте и да су елементи доказног поступка били довољни да би се потврдиле првостепене пресуде хрватским генералима.Зашто ти докази нису узети у обзир?

- Неће вас изненадити да су, по нашем мишљењу, докази који су изведени током двогодишњег суђења и сажети на 1.300 страница првостепене пресуде, довољни да би се једногласно потврдила првостепена осуђујућа пресуда. Међутим, морамо да прихватимо да је троје од пет судија то видело другачије.

* Има и оних који, после пресуда Готовини, Маркачу и Харадинају, траже ревизију свих пресуда у Хагу, а да се осуђени или они који чекају суђење врате кућама?

- То, наравно, није могуће. Мислим да овакви коментари више одражавају фрустрације изазване недавним ослобађајућим пресудама, него што представљају озбиљан предлог. Поступак преиспитивања је могућ само у изузетним ситуацијама. Ова процедура је коришћена само 11 пута од оснивања Трибунала, и то само једном успешно. Једини ваљани поступак којим оптуженик који чека пресуду може да се врати кући јесте путем привременог пуштања на слободу. Да би привремено пуштање било одобрено, треба задовољити врло строге услове.

* Хоће ли ваш биро затражити преиспитивање пресуда, јер сте рекли да је то могуће ако се буду створили услови? Да ли би Готовини и Маркачу могло поново да се суди у Хагу?

- По Правилнику о поступку и доказима, моја канцеларија може да покрене поступак за преиспитивање у року од годину дана од коначне пресуде. Међутим, то је ванредни поступак који треба да задовољи врло строге услове. Захтев за преиспитивање биће одобрен само уколико имамо доказе за нове чињенице с којима странке нису биле упознате током поступка, а које смо се потрудили да пронађемо, и које могу значајно да утичу на пресуду.

* Има ли Србија на располагању неку правну могућност?

- С обзиром на то да Србија није страна у поступку, нема правних могућности по питању пресуде. Важно је имати на уму да се у предмету ради о одговорности појединаца који су оптужени за злочине из оптужнице. Не ради се о правима или одговорностима држава.

* Све су гласнији захтеви да Срби, осуђени у Хагу, казну издржавају у затворима у Србији. Штамислите о тој идеји?

- Генерални секретар Уједињених нација има овлашћења да одлучи о прикладним местима за служење казни које је пресудио Трибунал. Председник Трибунала онда има овлашћење да одлучи у којој ће земљи, од могућих опција, било који осуђеник одслужити своју казну. Као странка у поступку, Канцеларија тужиоца није укључена у тај процес.

* Обавља ли, по вашем мишљењу, Трибунал своју основну функцију непристрасног изрицања правде, без спољних утицаја?

- Могу да говорим само у име своје канцеларије и да вас уверавам да ми радимо професионално и непристрасно, без икаквих политичких утицаја или мешања.

* Које мере би могле да се предузму да би се ојачао систем међународне правде?

- Издвојена мишљења судија поставила су одређени број питања која се тичу, на пример, потребе да се успостави доследан стандард жалбене провере и да се у целости оцењује прихваћени доказни материјал. Они који се баве међународном правдом не би требало да се устручавају од отворене дискусије о тим питањима.

* Како гледате на то што је председник Генералне скупштине УН Вук Јеремић организовао за април јавну расправу о улози Хашког трибунала?

- С обзиром на то да сам о овој иницијативи сазнао из медија и да немам никакве детаље о тој конференцији, тешко ми је да изнесем било какво мишљење о томе.

* Да ли је међународна правда показала слабости на пресудама Готовини и Маркачу?

- Не бих рекао да је међународна правда показала слабости. Већина судија донела је пресуду у којој су покушали да примене правила и поступке који уређују жалбене процесе на Међународном суду. Међутим, реакција јавности је показала да постоји јаз између поступка одлучивања и пресуде с једне стране и начина на који их разумеју заједница и жртве, и спољни фактори, с друге стране. Зато би била корисна детаљнија коначна пресуда која би се бавила неким од питања на која су указале судије у издвојеним мишљењима.

* Шта за вас конкретно значи одлука Београда да односе с Хагом спусти на технички ниво? 

- Током година смо успоставили ефикасне канале сарадње с властима у Србији. Како сам навео у нашем извештају Савету безбедности, та сарадња ће остати важна у контексту наших последњих суђења. На основу мојих недавних разговора са српским званичницима, верујем да ће се та сарадња наставити.

Горан Чворовић

(Вечерње новости)