Sergej Lavrov: Teritorijalna celovitost Rusije sa Krimom, Donbasom i Novorusijom - neprikosnovena

Dijalog između Rusije i SAD o bilateralnim pitanjima je u toku, ali ne ide tako brzo kao što bi želeli, izjavio je u intervjuu za Sputnjik ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

„U rusko-američkim odnosima ima mnogo problematičnih stvari, koji su nam ostali u nasledstvo od prethodne administracije SAD. Čišćenje tih naslaga će potrajati još dugo. Sa dolaskom nove administracije osetili smo njenu spremnost da obnovi dijalog. On se vodi, ali ne tako brzo kao što bismo želeli“, rekao je Lavrov.

On je podsetio da su u proleće održana dva kruga konsultacija, tokom kojih je postignut niz dogovora za poboljšanje uslova rada diplomatskih predstavništava.

„Sa naše strane, u okviru ovog dijaloga, smatramo važnim da se ne ograničava samo na probleme diplomatskih misija. Važno je preći i na pitanja kao što su uspostavljanje direktne avio-komunikacije i vraćanje ruske diplomatske imovine, koju je nezakonito oduzeo Barak Obama u decembru 2016, tri nedelje pre prve inauguracije Donalda Trampa“, dodao je ministar.

Lavrov je istakao da je spreman za susrete sa državnim sekretarom SAD Markom Rubijom kad bude potrebno, ističući da je redovna komunikacija važna za razmatranje bilateralnih i ukrajinskih pitanja.

Po njegovim rečima, završetak konflikta u Ukrajini nije moguć bez uklanjanja njegovih osnovnih uzroka i uvažavanja ruskih interesa.

Dogovor Rusije i Amerike u Enkoridžu, u vezi s Ukrajinom, su kompromis, ali Moskva ne odustaje od principijelnih pitanja, uključujući svoju teritorijalnu celovitost.

„Uprkos tome što sporazumi po svojoj suštini imaju kompromisni karakter, mi se nismo odricali i ne odričemo se principijelnih pitanja za nas. Amerikanci to razumeju. Nije dovedena u pitanje teritorijalna celovitost Rusije niti izbor stanovnika Krima, Donbasa i Novorosije, koji su na referendumima 2014. i 2022. doneli sudbonosne odluke o ponovnom ujedinjenju s istorijskom otadžbinom“, rekao je ministar agenciji.

„Sada čekamo od SAD potvrdu da dogovori iz Enkoridža ostaju na snazi“, dodao je Lavrov.

On je naglasio da ruska strana ne zaboravlja ni na potrebu uklanjanja osnovnih uzroka konflikta.

Lavrov u intervjuu za Sputnjik: Kijevu nema spasa

Zaplena zamrznutih ruskih sredstava u korist Ukrajine neće spasiti Kijev, jer on neće moći da vrati dugove i izmiri kredite, izjavio je za Sputnjik ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

„Konfiskacija naših rezervi neće spasiti kijevske proteže ’jedinstvene Evrope‘… Jasno je da režim nikada neće moći da vrati dugove niti da izmiri kredite“, rekao je ministar.

Prema njegovim rečima, nisu svi u EU, svesni toga, spremni da preduzmu korake koji nose ozbiljan rizik po reputaciju evrozone, kao ekonomske teritorije.

U slučaju da Zapad preda njena sredstva Kijevu, Rusija će odgovoriti na „razbojničke radnje“, dodao je Lavrov.

"Izgleda da su se kod Evropljana probudili stari instinkti kolonizatora i pirata. Bez obzira na to kakvu šemu za iznudu ruskog novca naprave, ne postoji legalan način da se to uradi", istakao je on.

U septembru je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predložila ideju „reparacionog kredita“ za Ukrajinu, koji bi se finansirao sredstvima zamrznutih ruskih aktiva. Kijev bi ga vraćao tek nakon što Rusija nadoknadi štetu, nastalu tokom konflikta, u suštini isplati reparacije.

Nemački kancelar Fridrih Merc podržao je ovu ideju i pozvao na dodelu kredita Ukrajini u iznosu od 140 milijardi evra. Istovremeno, premijer Belgije Bart de Vever bio je protiv ovog predloga, a naknadni pregovori s EK završeni su bez rezultata. Veliki deo zamrznutih sredstava nalazi se u depozitarijumu Euroclear u Briselu.

(Sputnjik)