Сергеј Лавров: Територијална целовитост Русије са Кримом, Донбасом и Новорусијом - неприкосновена

Дијалог између Русије и САД о билатералним питањима је у току, али не иде тако брзо као што би желели, изјавио је у интервјуу за Спутњик министар спољних послова Русије Сергеј Лавров.

„У руско-америчким односима има много проблематичних ствари, који су нам остали у наследство од претходне администрације САД. Чишћење тих наслага ће потрајати још дуго. Са доласком нове администрације осетили смо њену спремност да обнови дијалог. Он се води, али не тако брзо као што бисмо желели“, рекао је Лавров.

Он је подсетио да су у пролеће одржана два круга консултација, током којих је постигнут низ договора за побољшање услова рада дипломатских представништава.

„Са наше стране, у оквиру овог дијалога, сматрамо важним да се не ограничава само на проблеме дипломатских мисија. Важно је прећи и на питања као што су успостављање директне авио-комуникације и враћање руске дипломатске имовине, коју је незаконито одузео Барак Обама у децембру 2016, три недеље пре прве инаугурације Доналда Трампа“, додао је министар.

Лавров је истакао да је спреман за сусрете са државним секретаром САД Марком Рубијом кад буде потребно, истичући да је редовна комуникација важна за разматрање билатералних и украјинских питања.

По његовим речима, завршетак конфликта у Украјини није могућ без уклањања његових основних узрока и уважавања руских интереса.

Договор Русије и Америке у Енкориџу, у вези с Украјином, су компромис, али Москва не одустаје од принципијелних питања, укључујући своју територијалну целовитост.

„Упркос томе што споразуми по својој суштини имају компромисни карактер, ми се нисмо одрицали и не одричемо се принципијелних питања за нас. Американци то разумеју. Није доведена у питање територијална целовитост Русије нити избор становника Крима, Донбаса и Новоросије, који су на референдумима 2014. и 2022. донели судбоносне одлуке о поновном уједињењу с историјском отаџбином“, рекао је министар агенцији.

„Сада чекамо од САД потврду да договори из Енкориџа остају на снази“, додао је Лавров.

Он је нагласио да руска страна не заборавља ни на потребу уклањања основних узрока конфликта.

Лавров у интервјуу за Спутњик: Кијеву нема спаса

Заплена замрзнутих руских средстава у корист Украјине неће спасити Кијев, јер он неће моћи да врати дугове и измири кредите, изјавио је за Спутњик министар спољних послова Русије Сергеј Лавров.

„Конфискација наших резерви неће спасити кијевске протеже ’јединствене Европе‘… Јасно је да режим никада неће моћи да врати дугове нити да измири кредите“, рекао је министар.

Према његовим речима, нису сви у ЕУ, свесни тога, спремни да предузму кораке који носе озбиљан ризик по репутацију еврозоне, као економске територије.

У случају да Запад преда њена средства Кијеву, Русија ће одговорити на „разбојничке радње“, додао је Лавров.

"Изгледа да су се код Европљана пробудили стари инстинкти колонизатора и пирата. Без обзира на то какву шему за изнуду руског новца направе, не постоји легалан начин да се то уради", истакао је он.

У септембру је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен предложила идеју „репарационог кредита“ за Украјину, који би се финансирао средствима замрзнутих руских активa. Кијев би га враћао тек након што Русија надокнади штету, насталу током конфликта, у суштини исплати репарације.

Немачки канцелар Фридрих Мерц подржао је ову идеју и позвао на доделу кредита Украјини у износу од 140 милијарди евра. Истовремено, премијер Белгије Барт де Вевер био је против овог предлога, а накнадни преговори с ЕК завршени су без резултата. Велики део замрзнутих средстава налази се у депозитаријуму Euroclear у Бриселу.

(Спутњик)