Сергеј Лавров: Главна препрека за решавање сукоба у Украјини је режим који је 2014. извршио државни удар и преузео власт у Кијеву. Европа покушава да помери садашњу администрацију у Вашингтону са курса из Енкориџа

Главна препрека за решавање сукоба у Украјини је режим који је 2014. године извршио државни удар и преузео власт у Кијеву и раскинуо споразуме постигнуте уз посредовање Француске, Немачке и Пољске, изјавио је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров у интервјуу за телевизијски канал "Ал Арабија".

"Уместо да се припремају за изборе (сви су се сагласили, а Европска унија је гарантовала), они су већ сутрадан заузели зграде владе и започели потеру за тадашњим председником Јануковичем с намером да га ликвидирају. Потом су становнике Крима и Донбаса, који су одбили да прихвате тај државни удар, прогласили терористима и против њих покренули рат, користећи војску", подсетио је Лавров.

Како каже, то је готово било могуће зауставити Минским споразумима за које се залагала Европска унија, на челу са Немачком и Француском, а који су једногласно одобрени у Савету безбедности УН. Ипак, како је подсетио, касније су бивша канцеларка Немачке Ангела Меркел и некадашњи председник Француске Франсоа Оланд признали да нису ни намеравали да их спроведу - "било им је потребно да добију на времену".

"Сада, након још једне Минхенске конференције, сви Европљани, изузев премијера Мађарске и Словачке, говорили су да Украјина мора да 'победи', да она остаје 'главна безбедносна гаранција Европске уније', те да ће 'Русија, ако освоји Украјину, потом кренути на Пољску, балтичке земље и друге државе'", истакао је шеф руске дипломатије.

О милитаристичким плановима ЕУ

"Знамо за веома конкретне планове: Прво, да се украјинске оружане снаге одрже на нивоу потребном за вођење рата. Друго, да се украјинска војна машинерија интегрише у војне структуре Европске уније. Познато нам је и то да се интензивира обука војника, као и много тога другог", истакао је Лавров.

Европа је, како је навео, "у хистерији" и инсистира да буде учесник мировних преговора о решењу украјинског сукоба.

"Али о чему разговарати са Европљанима када они недвосмислено истичу да Украјина брани европске вредности? Нико у Европи неће мрднути прстом да натера Кијев да укине законе којима се забрањују руски језик у свим сферама и канонска православна црква", подвукао је Лавров.

Таквог нечег, истиче, нема нигде у свету: "У арапским земљама, као и у Палестини хебрејски није забрањен, у Израелу се користи арапски језик."

"Оно што Европа тренутно разматра и промовише као приоритет украјинског решења јесу безбедносне гаранције само за Украјину, притом формулисане конкретно против Русије. Односно, Европа жели да гарантује безбедност докле год кијевски режим буде непријатељ Руске Федерације и наставља сукоб са нама који жели Европска унија", сматра руски министар спољних послова.

Лавров истиче да Русија на преговорима у Женеви са Американцима наставља разматрање онога што је договорено на Аљасци, а што се заснива на признавању основних узрока конфликта и потреби да се они отклоне.

"Никакво чланство (Украјине) у НАТО-у и никакви покушаји да се поништи одлука народа Донбаса, који је, у условима потпуне дискриминације, у условима где је кијевски режим на нивоу закона почео да истребљује целокупно руско и канонско православље, изразио жељу да се врати у састав Руске Федерације", поручио је шеф руске дипломатије.

Ипак, како каже, лидер кијевског режима, Владимир Зеленски наставља да изјављује да неће одустати од Донбаса.

"Самог Зеленског је 2021. године, много пре почетка СВО, један западни новинар питао шта мисли о људима који живе у Донбасу. Зеленски је одговорио да постоје људи и да постоје 'створења'. У другом интервјуу је додао да 'ако живиш у Украјини и осећаш да си део руске културе, онда се због будућности своје деце и унучади губи у Русију'", подсетио је Лавров на речи Зеленског.

О дијалогу са Европом и САД

"Председник Русије Владимир Путин више пута је потврдио да ће Русија једног дана вероватно разговарати са Европом. Али то ће се десити када се они уразуме", подсетио је Лавров.

Како каже, француски председник Емануел Макрон изразио је спремност за разговор и послао свог представника у Русију, али без суштински нових предлога.

"Али тамо постоје здраворазумни гласови. Ко жели да са нама комуницира — изволите. У Москви смо примили и премијера Мађарске Орбана и премијера Словачке Фица. То су разумни, прагматични људи који мисле о интересима својих земаља и народа", поручио је шеф руске дипломатије.

Како каже, из истог разлога Русија цени позицију администрације Доналда Трампа, као и позицију самог америчког председника.

"Пажљиво пратимо како Европа покушава да помери садашњу администрацију у Вашингтону са њеног принципијелног курса, који је разматран и усаглашен на Аљасци, у Енкориџу. Ми смо у потпуности посвећени тим договорима. Нимало не сумњам да ћемо то потврдити током још једне рунде преговора у Женеви", поручио је Лавров који је интервју дао пре почетка мировних преговора у Швајцарској.

Како каже, односи са САД су прагматични, те је подсетио на речи америчког председника, чија је, како каже, суштина у томе да неслагања увек постоје, али да она не смеју довести до конфронтације.

"Са неким их има више, са неким мање, док са неким постоје јако озбиљне несугласице. Али то не значи да треба престати са разговором. Ми разговарамо. Признајемо националне интересе Сједињених Држава. Али и они признају националне интересе Русије", навео је шеф руске дипломатије.

Лавров истиче да тамо где се ти интереси поклапају, треба извлачити корист и реализовати пројекте, док тамо где се интереси не поклапају, не треба дозволити да они деградирају до конфронтације.

Ипак, он се осврнуо и на то да је чињеница да су САД потпуно неочекивано, убрзо након самита на Аљасци, прво објавиле санкције "Лукоилу" и "Росњефту", потом је објављено да САД захтевају од Индије да престане да купује руску нафту, а затим се десила и ситуација са нафтном индустријом Венецуеле, када јој је ОФАК издао дозволу за обнову рада, али уз забрану сарадње са Русијом, Кином, Ираном и Северном Корејом.

"Договорили смо се са америчким колегама да, поред преговора о војно-политичким питањима који се одвијају у Женеви у проширеном саставу, направимо билатералну економску радну групу, у оквиру које ћемо разматрати сва та питања", закључио је министар спољних послова Русије.

(РТ Балкан)