Sergej Lavrov: Cenimo težnju Trampa da zaustavlja ratove, ali to ne rešava uzroke. Vitkof na razgovor Putinom doneo parametre mogućeg rešenja koji su uzimali u obzir ruske principijelne stavove

Mi ostajemo na poziciji da je diplomatsko rešenje, naravno, poželjnije — izjavio je, govoreći o sukobu u Ukrajini, ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

Ruski šef diplomatije govorio je u intervjuu za Jutjub kanal "Franko-ruski dijalog" i o mirovnom planu od 28 tačaka.

"Previše je nejasnoća. Zelenski jednom u Istanbulu tvrdi da je spreman da razgovara o tom planu i uskladi prihvatljive formulacije, a onda njegovi predstavnici (uključujući zamenika stalnog predstavnika Ukrajine pri UN) izjavljuju da je to isključeno. Teško mi je da komentarišem takve spekulacije", naglasio je Lavrov.

Dodao je da je susretu na Aljasci prethodila poseta specijalnog izaslanika predsednika SAD Stiva Vitkofa Moskvi, sa direktnim uputstvima predsednika Trampa. Vitkof je na razgovor sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom doneo konkretne parametre mogućeg rešenja koji su uzimali u obzir ruske principijelne stavove – da je neophodno usredsrediti se na otklanjanje prvobitnih uzroka ovog konflikta, koje "svi dobro poznajemo".

"Ova drama počela je zapadnim pokušajem da se Ukrajina uvede u NATO, da se stvori vojna pretnja Rusiji direktno na našim granicama, suprotno i kršeći sva obećanja data Sovjetskom Savezu, kao i suprotno dogovorima zaključenim sa Ruskom Federacijom u okviru OEBS-a – o nedeljivosti bezbednosti i obavezi da nijedna organizacija i nijedna država u Evropi neće jačati sopstvenu bezbednost na račun bezbednosti drugih. To je bilo potvrđeno na najvišem nivou, a NATO je radio upravo suprotno", podsetio je Lavrov.

Drugi koren problema je, kako je objasnio šef ruske diplomatije, "zakonski utvrđeni kurs kijevskog nacističkog režima, koji je Zapad doveo na vlast u februaru 2014. putem krvavog, protivustavnog državnog udara, da istrebljuje sve što je rusko".

"Rusima u Ukrajini Zelenski je još pre Specijalne vojne operacije direktno posavetovao da se pokupe i odu u Rusiju ako se, kao građani Ukrajine, osećaju delom ruske kulture. To je bio njegov direktan poziv. U suštini, i Donbas i Novorusija slede njegove savete", podvukao je šef ruske diplomatije.

Što se tiče pitanja o tome kako Amerikanci, odnosno Trampova administracija, gledaju na Evropu i uopšte na svet, Lavrov je istakao da njihovi postupci izazivaju protivrečne ocene.

"Tramp je došao na vlast sa parolom 'Učinimo Ameriku ponovo velikom', kritikovao Bajdena zbog ideološkog mešanja u sve svetske procese, nametanja neoliberalnih pristupa i odgajanja neoliberalnih elita. Rekao je da se SAD za vreme njegove vladavine neće time baviti, već samo onim što je korisno i u skladu sa nacionalnim interesima", naglasio je on.

U praksi, nastavio je Lavrov, metodi su drugačiji, bez ideologije. Tramp je raspustio Američku agenciju za međunarodni razvoj (USAID) i druge instrumente ideološkog pritiska širom sveta, koji su bili tesno povezani sa politikom demokrata.

"Ali cilj da Amerikanci svima diktiraju svoju volju je ostao, a možda čak i postao otvoreniji kada je otpala ideološka 'ljuska'", primetio je šef ruske diplomatije.

Napomenuo je da se njihov pristup može opisati na različite načine, ali suština je da "Amerika mora biti prva svuda i da je svi moraju slušati".

"Taj pristup se ne odnosi samo na Evropu, već i na sve ostale. Drugo je pitanje što Evropa više zavisi od SAD u pogledu bezbednosti i spoljnopolitičkog kursa. U ovom slučaju, evropskog kursa prema Ukrajini. Niko je i ne sluša, jer su Evropa i evropske elite uložile sve u uverenje da mogu rukama i telima kijevskog režima naneti Rusiji 'strateški poraz'", naglasio je Lavrov.

Napomenuo je da su oni odbacivali čak i samu mogućnost pregovora. Kako podseća Lavrov, tadašnji britanski premijer Boris DŽonson je u aprilu 2022. bukvalno zabranio Zelenskom da potpiše dokument koji je već bio parafiran, i koji se oslanjao na principe rešenja predložene od strane samih Ukrajinaca.

"To je uloga Britanije. Ona je takođe dala do znanja da je prisutna. Voli da manipuliše Evropom isto kao što to rade SAD", poručio je šef ruske diplomatije.

Interes SAD je da privuku što više investicija u sopstvenu ekonomiju. Lavrov je podsetio da je nedavno održan samit sa naslednim princom Saudijske Arabije – i posle svake posete slede najave o milijardama ili bilionima dolara investicija. Sve se to predstavlja kao priliv novca u američku ekonomiju.

"Svaka zemlja mora razmišljati kako da učini svoju ekonomiju nezavisnom, održivom i produktivnom. U slučaju SAD – kako da vrati proizvodne kapacitete koji su bili 'razbacani' po svetu, u zemlje sa mnogo jeftinijom radnom snagom. Stoga su proizvodi američkih monopola i korporacija koji su pravljeni van SAD bili konkurentni upravo zbog te jeftine radne snage", istakao je Lavrov.

Dodao je da ćemo videti kako će izgledati situacija ako Tramp zaista vrati proizvodnju u SAD – kakvi će biti troškovi, kako će uticati na krajnju cenu.

"U procesu primene sankcija, koje nije započeo Donald Tramp, mada je i on u prvom mandatu uvodio sankcije Rusiji pod izgovorom 'ukrajinskih pitanja', tek za vreme DŽozefa Bajdena su 'krenule punom parom'. Evropljani, naravno, u tim sankcionim pitanjima trče pred rudu", naglasio je šef ruske diplomatije, dodavši da su se zatim pojavile carine i tarife.

Ukazao je na to da je svetska ekonomija danas daleko od globalizovane, jer principi globalizacije koje su Amerikanci i njihovi saveznici decenijama unosili u institucije poput MMF-a, Svetske banke i STO su odavno prekršeni. Sastav rukovodstava, raspodela glasova – ništa više ne odražava realnost svetske ekonomije, a principi fer konkurencije, tržišne metode za određivanje najboljih i zaštite svojine su nestali.

"Sećam se kada je pre mnogo godina, još u vreme Ričarda Niksona, dolar prestao da bude vezan za zlato. Amerikanci su govorili: 'Ne brinite, dolar je najpouzdanija valuta i nije vlasništvo SAD – to je blago celog čovečanstva, služi interesima svih i uvek će tako biti'. Eto, vidimo gde smo stigli – to 'uvek' je već prošlo. Nastupila je nova epoha", istakao je Lavrov.

Napomenuo je da sada svi vidimo da svetska trgovina i investicije klize ka haosu, a nije nužno da SAD žele samo da potčine Evropu – njihov cilj je da izvuku korist bilo gde i u bilo kakvoj varijanti, sve dok se dobija nekakva velika suma novca.

"Isto važi i za spoljnu politiku. Svih 'osam ratova' koje je Tramp 'zaustavio' – zaista cenimo njegovu težnju da ne započinje ratove kao njegovi prethodnici, već da ih zaustavi – u nekom trenutku su stali. Objavljena su primirja na Bliskom istoku, između Pakistana i Avganistana, Kambodže i Tajlanda, u Demokratskoj Republici Kongo i Ruandi. Ali se te inicijative nisu doticale prvobitnih razloga (tih sukoba). Već su se počeli problemi na granici Kambodže i Tajlanda, između Avganistana i Pakistana, a ni, blago rečeno, na palestinsko-izraelskom pravcu situacija nije ni približno bezbrižna", podvukao je Lavrov.

Dodao je da zato težnja da se odmah zaustavi krvoproliće zaslužuje svaki podsticaj.

"Ali za dugoročno rešenje potrebno je mnogo više temeljnih i strpljivih inicijativa koje nisu užurbane", poručio je šef ruske diplomatije.

(RT Balkan)