Савезни врховни суд Немачке потврдио правоснажну пресуду секретарици концентрационог логора Штутхоф, за учешће у масовним убиствима: Оптужена се не може извући иговором да је „само обављала папирологију“

Преко њеног радног стола ишла је готово сва кореспонденција концентрационог логора Штутхоф. Савезни врховни суд правде потврдио је пресуду против 99-годишње Ирмгард Фурхнер за учешће у масовним убиствима.

Имала је 18 година када је почела да ради као дактилографкиња у немачком концентрационом логору Штутхоф код Гдањска у Пољској. Да ли је Ирмгард Фурхнер била суодговорна за ужасе који су се догађали испред њеног прозора? О том питању сада је одлучио Савезни врховни суд (БГХ), пише ДW.

У уторак (20. август) је највиши суд у Немачкој потврдио ранију пресуду против сада 99-годишње Ирмгард Фурхнер. Бивша секретарица том пресудом је у децембру 2022. била осуђена на две године затвора условно због саучесништва у убиству у 10.505 случајева и покушају убиства у пет случајева.

Суд: бивша секретарица сноси суодговорност

Савезни врховни суд је одбио ревизију коју су адвокати Ирмгард Фурхнер поднели против пресуде Земаљског суда у Ицехоеу. Судије сматрају да је доказано да је Фурхнер као секретарица команданта логора Паула Вернера Хопеа дала кључан допринос функционисању концентрационог логора. Својим радом, према мишљењу судија, сносила је суодговорност за систематско убијање затвореника.

Процењује се да је у немачком концентрационом логору Штутхоф живот изгубило више од 60.000 људи, међу њима јеврејски затвореници, пољски партизани и совјетски ратни заробљеници.

Адвокати оптужене тврдили су да она није била свесна да је део убилачког апарата. Свој посао је доживљавала као „обичан секретарски посао“.

Такође, тврдили су да се није могло доказати њено конкретно саучесништво у убиствима, јер није било јасно које је наредбе и дописе конкретно куцала.

У „контролној тачки“ концентрационог логора

Савезни врховни суд је, међутим, прихватио аргументацију Савезног државног тужилаштва. Суд је одбацио тврдњу да је њен рад имао само свакодневни карактер. Она је имала „позитивно знање о криминалним делима главних починилаца које је подржавала“ и „упркос томе се својим радом солидарисала с њима“.

Или, како је то формулисао државни тужилац Удо Вајс: Ирмгард Фурхнер седила је директно и добровољно у „контролној тачки“ концентрационог логора.

На питање треба ли жена у овако дубокој старости да буде осуђена, суткиња Савезног врховног суда је изјавила: „Закон је јасан: убиство не застарева.“ То важи и за помагање у убиству.

И правни заступници 23 споредних тужилаца поздравили су пресуду. Неки од њих већ су преминули. У почетку је 30 споредних тужилаца, укључујући преживеле из логора из Пољске и Израела, приступило тужби у Ицехоеу.

Његовим клијентима није било стало до освете, рекао је правни заступник Онур Озата у интервјуу за ДW. Због погрешног судског приступа десетинама хиљада починилаца омогућено је да неометано наставе да живе своје животе. Пресуда Савезног врховног суда је „значајна одлука, јер показује да се оптужена не може оправдати тврдњом да је само обављала папирологију. С таквим изговором више се не може извући.“
Касна, али историјска пресуда

У судском поступку против Фурхнер први пут је оптужена једна цивилна службеница. Овом пресудом Савезни врховни суд потврђује да се и особе које су обављале „само“ административне послове у концентрационим логорима могу сматрати одговорним за злочине нацистичког режима.

Централни уред у Лудвигсбургу још увек води истраге у случајевима службеника концентрационих логора, али због дубоке старости могућих починилаца те истраге све више постају трка с временом. Наиме, судови могу да одбију покретање поступка ако оптужени не буду сматрани процесно способнима. Суђење Ирмгард Фурхнер могло би да буде једно од последњих.

Председник Централног савета Јевреја у Немачкој Јозеф Шустер поздравио је пресуду. Он је у Берлину оценио да је пресуда Савезног врховног суда против данас 99-годишње оптужене исправна. „Не ради се о томе да је затворимо до краја њеног живота. Ради се о томе да починитељка мора да одговара за своја дела и да пронађе речи за оно што се догодило и за оно у чему је учествовала.“ Због тога још теже пада то што починитељка није признала кривицу, рекао је Шустер.

За Кристофа Хојбнера, председника Међународног одбора Аушвиц, ова пресуда има историјски значај. Како је рекао, у Немачкој је било много починилаца који су сносили суодговорност у убилачком апарату концентрационих логора, али им никада није суђено. „Уместо тога, могли су у миру да уживају у својој пензији“, рекао је Хојбнер.

(Дојче веле)