Савет за штампу: Информер, Ало, Курир, Политика, Глас Западне Србије и Новости прекршили Кодекс новинара

Комисија за жалбе Савета за штампу, на јуче одржаној седници у Прес центру УНС-а, одлучила је да су портали Курир, Политика, Глас Западне Србије, Ало, Информер и Новости прекршили Кодекс новинара и новинарки Србије.

Комисија је одлучила и да портал Данас није прекршио Кодекс објављујући сатиричну колумну.

Блиц, Новости, НИН, Ало, Политика и Информер такође нису прекршили Кодекс преносећи обраћање председника Александра Вучића, а ни Српски телеграф и портал Република нису прекршили Кодекс због необјављивања одговора на информацију који је поднет тек када је саговорница у тексту добила тужбу због тога што је, наводно, рекла.

Прекршај Курира и Политике

Курир и Политика прекршили су Кодекс новинара и новинарки Србије у деловима који се односе на истинитост извештавања, независност од економских и политичких утицаја, одговорност новинара и однос према изворима, док је Курир прекршио и поглавље које се односи на поштовање достојанства, одлучила је Комисија за жалбе Савета за штампу на јучерашњој седници.

Комисија за жалбе на седници је најпре разматрала жалбу на два текста на порталу Курир.рс и један на порталу Политика.рс које је поднео Марко Марјановић, јер су ови медији у својим текстовима њега означили као „опозиционог активисту који позива на државни удар“.

У жалбама Марјановић пише да ниједна информација изнета у текстовима није тачна и да садрже низ увреда и клевета на његов рачун, да текстови подстичу агресивно поступање према њему и да нарушавају његово достојанство, као и приватност јер су објављене његове фотографије.

Политика није одгворила на жалбу, док је Курир навео да је жалба неоснована и затражио да је Савет за штампу одбаци.

Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић подсетила је да Марјановића на Икс-у прати шездесет хиљада људи и да је он објавио бројеве телефона радника РТС-а, и навела да са његове стране није етички позивати се на повреду приватности.

Са тим се није сложила председавајућа Комисије Милена Васић, која је рекла да овај случај треба проценити независно од тога.

Надежда Будимовић из Локал преса је рекла да жалилац, као активиста, има право да буде грубљи и да користи теже изразе у одбрани своје тезе.

„Али претпостављати шта иза његових речи стоји и учитавати разне садржаје – то је оно чиме се заправо у овом случају Курир бавио“, казала је Будимовић.

Представник Асоцијације медија Златко Чобовић додао је и да су новинари могли да позову и питају Марјановића да појасни на шта је заиста мислио.

Глас Западне Србије није објавио деманти

Портал Глас западне Србије прекршио је Кодекс јер није испоштовао право на одговор, једногласна је била Комисија за жалбе.

Наиме, Светлана Милуновић поднела је жалбу против портала Глас западне Србије због необјављивања демантија, односно њеног одговора везаног за два текста који се односе на дешавања у Предшколској установи „Радост“ (ПУ) из Чачка.

Она је у жалби навела да јој је редакција Гласа Западне Србије тражила да достави имена свих чланова Пленума који су запослени у ПУ, како би објавили њен одговор.

Редакција Гласа Западне Србије је одговору Савету за штампу навела да ће контактирати Милуновић и да ће објавити деманти. Међутим, то се није десило до одржавања седнице.

На седници Комисије за жалбе Филип Шварм је рекао да су новинари били дужни да на оба текста објаве одговоре Светлане Милуновић, а Надежда Будимовић је критиковала начин на који се редакција обратила тужиљи, јер је од ње тражила да се јави главном уреднику како би „уподобила“ текст демантија.

Ало и Информер у кампањи против јавне тужитељке

Комисија за жалбе једногласно је одлучила и да су портали Ало.рс и Информер.рс прекршили Кодекс у деловима који се односе на истинитост извештавања, независност од политичког и економског утицаја на извештавање, одговорности новинара према јавности и јавној речи и поштовање достојанства људи о којима се извештава.

На текстове који су објављени на порталима Ало.рс и Информер.рс, жалила се јавна тужитељка Бојана Савовић. Оба портала су у размаку од само три минута објавила вест о протесту испред Палате правде у Београду ком је присуствовала и Савовић.

Она је именована у оба текста, а Информер је присутне на скупу назвао „Шолаковим и опозиционим тужиоцима, док је Савовић у Ало-у означена као „један од главних покретача блокада у Србији, која је на „позицију дошла након жуте реформе правосуђа“.

У другом тексту Ало-а, против којег је Савовић уложила жалбу, наведено је да је „саботирала истрагу у ЕПС-у“.

Тужитељка је у жалбама навела да су у текстовима изнете непоткрепљене тврдње и да текстови више личе на „политички памфлет“ него на новинарски чланак. Она је додала да су у питању малициозни, необјективни и нетачни текстови, који су писани без консултовања релевантних извора, као и да су текстови писани „у интересу одређених интересних група“.

У вези са овим случајем, Јелка Јовановић из Асоцијације медија рекла је на седници Комисије за жалбе да је само квалификација „опозициониа јавна тужитељка“ довољна да се види да је у питању прекршај Кодекса.

Јелена Петковић из Удружења новинара Србије напоменула је да се ради о наставку кампање против тужитељке. Она је указала и на то да је један текст пренет са другог портала, али да се новинарка портала Ало ипак потписала као ауторка.

Оливера Милошевић из Удружења новинара Србије прокоментарисала је да је текст о истрази у ЕПС-у написан као да су све „чињенице“ поткрепљене, а заправо не постоји ниједан доказ у тексту.

Информер приказао исечке из подкаста и представио их у потпуно погрешном контексту

Портал Информер.рс прекршио је Кодекс објављивањем садржаја који се састоји од текста и пратећег видеа у ком су исечени делови из Зоомер-овог подкаста у ком су говориле глумице и активисткиње Бојана Новиаковић и Јелена Ступљанин. Наслов текста имплицира да су Ступљанин и Новаковић „решене да руше Србију.

Главни и одговорни уредник портала Зоомер Немања Мариновић, уз сагласности Бојане Новаковић, доставио је жалбу у којој је навео да је Информер објављивањем нетачних информација и реченица извучених из контекста, којим су учитали значење изјава саговорница Зоомера потенцијално угрозио њихову безбедност. Он је додао и да Информер није поштовао ауторство јер Зоомер није наведен као извор садржаја, нити је постављен линк ка оригиналном садржају.

„Ово је школски пример како се може манипулисати изјавама извученим из контекста и како се може направити потпуно супротна прича. Свако ко би погледао емисију на Зоомер-у схватио би да је реч о опасној малверзацији и опасном маниру, начину на који је злоупотребљен садржај“, казала је Надежда Будимовић током кратке дискусије у вези са овом жалбом.

Сања Павловић, представница јавности, је рекла да је погледала цео подкаст и да тек када се одслуша цела емисија може се схватити колико изјава може да се злоупотреби.

„Оне су са толико страсти говориле о екологији и Србији, а они су то потпуно изокренули као да говоре нешто против ове земље“, појаснила је Павловић.

Комисија је одлучила да је Информер прекршио Кодекс у деловима који се односе на истинитост извештавања због извештавања које није у интересу јавности и прећуткивања чињеница и непоштовање ауторства, оценила је Комисија за жалбе.

Сатирична колумна Драже Петровића на ивици кршења Кодекса

Немања Шаровић упутио жалбу Савету за штампу због колумне Драгољуба Петровића која је објављена на порталу Данас.рс Петровић је познат по својим сатиричним колумнама, међутим, Шаровић је спорну колумну разумео као увредљив текст који има за циљ да дискредитује њега и бивше и садашње чланове Српске радиклане странке. Комисија за жалбе је ипак одлучила да Кодекс у овом случају није прекршен.

„Текст садржи увредљиве квалификације, клевете, као и изношење дискриминаторних ставова и ставова који садрже говор мржње“, навео је Шаровић у жалби.

Он сматра да је аутор текста сврстао бивше и садашње „радикале“ у категорију „бескорисних идиота“, а да је, према његовој оцени, Шаровић постао једини „корисни радикал“ што имплицира да је заправо „корисни идиот“.

Оливера Милошевић казала је да колумна није „света крава“ и да се не може писати штогод.

Родољуб Шабић је рекао да је немогуће проверавати истинитост вредносних судова и да је то неспорно, али да се не могу изности на начин који није лимититан.

„Једини критеријум по којем ћу одлучивати је то што је Шаровић изузетно експонирана личност, води оштре дуеле свакодневно“, навео је Шабић.

Јелка Јовановић је напоменула да хумористички садржаји могу бити на ивици кршења Кодекса и да тако може да се гледа на спорну колумну, али је додала и да, када се за неког каже да је „идиот“, то не представља вредноси суд, већ квалификацију.

Иако су чланови Комисије критиковали Петровићеву колумну и указали на њене пропусте, ипак су одлучили да Кодекс није прекршен јер није у питању класични новинарски садржај, већ сатирични текст. Такође, сложили су се и да је Немања Шаровић изузетно експонирана јавна личност и треба да има већи праг толеранције на критику.

Да ли медији треба дословно да преносе обраћања јавних функционера?

Након бурне расправе у вези са жалбом коју је члан Комисије за жалбе Златко Чобовић поднео против портала Блиц, Новости, НИН, Политика, Информер и Ало, Комисија је одлучила ови медији нису прекршили Кодекс када су пренели обраћање председника Србије Александра Вучића на Инстаграму, у којем је вређао грађане и претио хапшењем након протеста грађана у Нишу, када су окупљени гађали јајима градске функционере.

Вучић је у обраћању користио увреде попут “домаћи криминалци, бандити, силеџије, лажови, преваранти, батинаши, који и носе најгоре фашистичке претње”, вршио је притисак на суд и полицију, а запретио је и да ће најурити „све батинаше“ који ће „завршити иза решетака“.

Члан Комисије за жалбе Златко Чобовић искористио је своје право и саставио жалбу против наведених медија у којој је указао на то да је уредник одговоран за садржај који објављује, да новинари морају да негују културу и етику јавне речи и не користе говор мржње. Такође је навео да председник Србије има своје политичке и личне интересе и да наступа у складу са њима, али да медији не смеју да се подреде тим интересима.

Коментаришући ову жалбу Јелка Јовановић је напоменула да се не ради о директном преносу обраћања председника, него да је садржај пренет са његовог налога на друштвеним мрежама.

„Ти можеш, као одговорни медиј, да пренесеш или не пренесеш. Можеш да изабереш који део ћеш да пренесеш. Не мораш да вређаш људе и да користиш своју платформу да би вређао грађане тако што преносиш шта је рекао човек који би морао да заступа све грађане. Ти можеш накнадно у коментару да појашњаваш да ли се слажеш или не слажеш. Заиста је било времена да се одреди шта треба од тога пустити, а шта не“, објаснила је Јовановић.

Родољуб Шабић је упитао да ли новинари и уредници крше Кодекс када дословно преносе изјаве у којима су изнете очигледне неистине?

„Кодекс каже да медији не учествују у ширењу неистина“, рекао је Шабић.

„Ми морамо да знамо у ком је менталном стању и каквог је расположења једина инситиција која постоји и функционише у држави“, одговорила је Тамара Скрозза, представница Независног удружења новинара Србије, указујући на интерес јавности у овом случају.

Сања Павловић је додала да је у интересу јавности документовати и архивирати обраћања председника Вучића.

Ало, Новости, информер и Политика – још један прекршај због извлачења изјаве из контекста

Извршна директорка Славко Ћурувија фондације Ивана Стевановић затражила је од Савета за штампу да оцени да ли су портали Ало, Новости, Информер и Политика прекршили Кодекс новинара и новинарки Србије када су пренели њену изјаву коју је дала за телевизију Н1 и оптужили је да прети медијима. Комисија за жалбе је, након кратке дискусије, једногласно одлучила да су сви портали прекршили Кодекс.

Стевановић је у жалби навела да су поменути портали издвојили само 24 секунде, а да је цело гостовање трајало 20 минута и да су део њене изјаве представили као претњу новинарима који нису „по њеној вољи“.

Од свих медија на које се жалба односи, само је редакција Новости доставила одговор Савету за штампу у ком је одбацила наводе из жалбе тврдећи да у тексту није наведена ниједна неистинита информација. Они тврде да је цитат који је пренет јасан и да није било потребе стављати га у шири контекст како би био исправно схваћен.

Тамара Скрозза је рекла да су овакви текстови разлог због којег се људи плаше да говоре.

„Саговорника је сваког дана све мање и мање. Ми имамо много људи који имају да кажу нешто и знају шта да кажу о области о којој их питамо, али имамо проблем управо због оваквих текстова“, констатовала је Скрозза и додала да су у питању „текстови који сеју страх и утичу на ерозију друштва“.

Према одлуци Комисије Кодекс је прекршен у делу који се односи на истинитост извештавања, односно, обавезу новинара да непристрасно извештавају у интересу јавности, да праве разлику између чињеница и нагађања, да не објављују садржај који је неоснован и да не прећуткују чињенице. Такође, Кодекс је у овом случају прекршен у делу који забрањује коришћење реторике која подстиче на дискриминацију и поштовање достојанства. Политика је прекршила Кодекс и зато што је објавила наслов који није у складу са суштином текста.

Српски телеграф и Република нису прекршили Кодекс

Психолошкиња Снежана Репац дала је изјаву за Српски телеграф, односно, њихов портал Републику, као стручно лице у вези са злоупотребом деце у маркетиншке сврхе. Комисија за жалбе је одлучила већином да Кодекс у овом случају није прекршен јер не може да се утврди шта је Репац рекла у изјави за Српски телеграф.

Наиме, она је у жалби навела да су Република и Српски телеграф, у тексту који критикује рекламу компаније „Ђенерали“ у којој су главни глумци деца, погрешно пренели њено стручно мишљење, представљајући га њену оцену да су деца заиста злоупотребљена у тој реклами.

„Као психолог, дала сам у изјави уопштено мишљење… Нисам помињала ничије име нити коментарисала детаље садржаја, већ уопштено опсервирала дечју перцепцију у кратким цртама“, наводи Репац, између осталог, у жалби.

Додаје да се обратила редакцији за дематни, али да никакав одговор није добила, као и да је компанија „Ђенерали“ тужила због спорне изјаве.

Главни и одговорни уредник листа Српски телеграф и портала Република Милан Јовановић тврди у одговору на жалбу да је изјава Снежане Репац верно пренета као стручно мишљење саговорника. Он сматра да је Репац деманти упутила под притиском јер је тужена након објављивања текста. Такође, наводи и да је деманти није објављен јер је предмет судског спора и да ће га објавити ако суд тако одлучи.

Председавајућа Комисије за жалбе Милена Васић на почетку дискусије је напоменула да Савет за штампу не може да утврђује шта је Репац рекла.

Оливера Милошевић и Тамара Скрозза су рекле да ће бити уздржане у овом случају управо из тог разлога.

„Немамо снимак који потврђује шта је она рекла, тако да се осећам лоше да пресудим на било коју страну“, рекла је Скрозза. „Морам да поздравим чињеницу да је Српски телеграф одговорио на жалбу, што није увек ситуација и надам се да ће наставити са том праксом“, додала је она.

И остали чланови Комисије сложили су се да не могу да донесу одлуку о прекршају Кодекса јер не може да се утврди шта је Снежане Репац изјавила.

Милена Васић је још додала да разуме одлуку Српског телеграфа да не објави деманти, будући да је предмет судског поступка.

(Фонет)