Санда Рашковић Ивић: Убице и силоватељи деце не могу да се промене – треба их осудити на доживотну робију

Не само као мајка и као грађанка, већ и као психијатар, стручњак, неко ко се бави људском душом, подржавам акцију "Блица" и Фондације "Тијана Јурић" да се промени закон и убице и силоватељи деце буду кажњавани доживотном робијом.

Ово у разговору за наш лист каже Санда Рашковић Ивић, народна посланица која тврди да је реч о доброј и паметној иницијативи.

- Као посланица ћу вас тек подржати и носим се мишљу да покренем акцију или преко посланичког клуба или преко женске парламентарне мреже да се направи допуна закона и да за убице и силоватеље деце не важи више казна затвора до 40 година, већ да треба да се уведе доживотна казна.

Да ли верујете да се ови људи не могу поправити?

- Имам дуг стаж у психијатријској струци и нисам наилазила за то време на случајеве да се силоватељи и убице промене. Ту се ради о извитоперености душе. Као млад лекар била сам на судском одељењу на којем је боравио човек који је боловао од шизофреније и који је убио своје дете јер је мислио да је вампир. Чуо је гласове који су му говорили шта да ради, имао је халуцинације. Он је учинио ужасно кривично дело под утицајем болести. Када се примени терапија, болест се може држати под контролом. Међутим, убице и силоватељи деце немају тврду, дијагностиковану психијатријску болест и психопатолошке промене попут халуцинација или суманутих идеја што је карактеристично за шизофренију. Болесни људи нису одговорни јер их је болест гурнула у кривично дело. Код ових других људи ради се о извитопереним душама и карактерима. Бојим се да ту ништа битно не може да се промени. Као по правили сви су они повратници. Не води их еротика, већ агресија, жеља да понизе, контролишу, нанесу бол и то је праћено уживањем.

Као аргумент против доживотне и смртне казне најчешће се користи флоскула "боље 10 кривих на слободи него један недужан кажњен". Какав је ваш став о томе?

- Противник сам смртне казне јер не можете једном агресијом да лечите другу. Али у овим случајевима када је реч о доживотној затворској казни, не треба тако размишљати, већ треба обрнути ствари. Боље један погрешно оптужени на доживотној робији него стотине деце и младих људи да страдају од извитоперених перверзњака.

Убица Тијане Јурић тражи поновно суђење.

- То показује да се ти људи не кају. Он тражи ново суђење да би могао да се наслађује, да гледа како се породица изнова мучи и пролази кроз агонију. То су изопачене жеље, у томе ужива.

Шта ви кажете студентима како да препознају да је неко заиста болестан?

- Постоје два шизофрена болесника. Постоји један који убије комшију, извади му срце и закопа у башти. И постоји други, који уђе у комшијин стан, убије га, извади из фиоке пет хиљада евра. Овај други је крив јер је реч о користољубљу. У првом случају је суманутост.

Упознали сте Игора Јурића, како вам се чини његова борба?

- Фондација, рад и заузимање родитеља Тијане Јурић да се другој деци не догоди оно што се њиховој ћерки догодило јесте давање смисла Тијаниној жртви. Да су му убили дете и да је тако "било па прошло" и да се баш ништа није променило већ само да чекамо да се догоди да још неко дете страда, било би поражавајуће. Игорова борба да последњу бол свог детета искористи као превенцију за друге случајеве јесте давање смисла жртви његове ћерке.

Изменом закона до доживотне робије

Предлог измене Кривичног законика за дело тешког убиства подразумева увођење казне доживотног затвора за убиство детета и трудне жене, за убиство малолетног лица на свиреп и подмукао начин, као и за силовање и обљубу над немоћним лицем или дететом са смртном последицом. Увођењем санкције доживотног затвора друштво, понајвише невина деца, не би морало да страхује од опасности које са собом носе повратници, сексуални преступници и убице.

(Блиц)