Санда Рашковић Ивић: Не можете лагати све људе све време, а Вучић је то радио и његово време лажи је истекло. Трамп га је понизио, Путин га презире, а ЕУ више не подржава

„Тужно је што се данас 35 година након распада Југославије и урањања у патолошко стање деведесетих ми још увек боримо за слободу мисли и изражавања, што националним питањем и данас Вучић, баш као и деведесетих Милошевић безочно манипулишу. Тужно је што се споримо са овима данас и са онима онда око изборних услова око којих и Милошевић и Вучић играју исте игре, не пристајући ни на шта од оног што је опозиција захтевала и захтева“, каже у интервјуу за Данас Санда Рашковић Ивић, професорка у пензији.

Како упоредити време време „воденог топа“ и време „звучног топа“

 Хоћете да кажете да се код нас ништа не мења?

Питате ме да упоредим време „воденог топа“ и време „звучног топа“. Само што су онда, да подсетим, на студентским демонстрацијама били присутни и патријарх Павле и декан Богословског факултета Владика Атанасије Јефтић и бројни академици, безмало цело Одељење језика и књижевности САНУ које је на челу с писцем Бором Пекићем директно са седнице дошло да подржи студенте код Теразијске чесме. Не бих волела да читаоци стекну утисак да је пре деведесетих владала слобода.

У комунизму су људи робијали и привођени на информативне разговоре због деликта мишљења. Забрањиване су књиге и драме, рукописи романа су из фиока у којима су били скривени давани на читање у тајности и пажљиво, да не доспеју у погрешне руке. Студенти су губили право на школовање…Ту ауторитарност је само преузео Милошевићев режим, отворивши неке мале вентиле, а онда и овај Вучићев режим.

Таблоидизација је заменила суштинску слободу говора. Сви ти режими стоје усред рушевина свог дела и објашњавају шта су све племенито хтели и зашто им то није успело, а увек је неко други крив. Ова данашња деца, која желе оно што жели и свако честито створење у Србији, им то не верују.

Упоређујући мрачне деведесете и садашњу политичку сцену и њене главне актере редитељка Вида Огњеновић изрекла је занимљиву рећеницу – да је Милошевић у поређењу са данашњим председником био господин државник?

Госпођа Огњеновић је у праву када каже да је Милошевић у поређењу са садашњим председником изгледао као државник. Без обзира што по мом мишљењу Милошевић не заслужује никакво дивљење, држао је до себе и ретко се појављивао на телевизији, па је отров који је сипао по својим противницима деловао, на жалост, уверљиво. Стално „камповање“ на телевизијама садашњег председника, прављење будале од себе на тик-току деловало би комично, кад не би било трагично.

Власт слуђује грађане радећи предано на стварању још дубљих подела између „нас и њих

Још пре две године редитељ Горан Марковић констатовао је да је наша земља огрезла у ниским страстима, да је окована криминалом и у загрљају мафије. Да ли смо за две године отишли још један корак назад?

Слажем се са описом који је дао господин Марковић. Додала бих да власт слуђује своје грађане радећи предано на стварању још дубљих подела и ровова између „нас и њих“. Оптужује жртве режима за агресију и противуставно деловање, а сада у најбољем маниру ауторитаризма који се заокружује у тиранију, застрашује, затвара и суди грађанима, етикетирајући их помоћу својих пропагандистичких медија као штеточине и монструме.

Није им доста крађе и свеопште корупције која је свеприсутна. Они сада хоће тзв „Мрдићевим законима“ и да виновнике корупције и огољене крађе учине некажњивима. Ти закони су с моралне тачке гледишта катастрофални, а с политичке тачке су глупи и бахато разоткривајући. То је тиранија покварених.

Психијатријски речено, друштво на власти не тестира реалност

Шта ми то данас заправо живимо. Живимо ли уопште, или смо и даље на чекању да се нешто догоди, док гледамо са стране људе у власти који се богате, а нас убеђују како нам је баш добро?

Наша реалност, односно реалност обичних грађана и реалност „екипе“ на власти није иста реалност. Они живе као у неком сну. У сну имате безвременост, свемоћ и вечност. Они мисле да ће вечно владати, да могу да раде што хоће, јер им то „природно припада“, да све почиње од њих Богом даних. Психијатријски речено, то друштво на власти не тестира реалност.

По много чему је срамотна изјава председнице парламента у којој тврди да наши пензионери живе боље од пензионера у Норвешкој, па чак и Луксембургу. Ви сте пензионер, па како изгледа тај ваш дивни живот?

Ето, то је изјава која говори о томе да они не тестирају реалност. Или је реч о свесном и намерном безочном лагању. А када лажете око ствари које су лако проверљиве, ви онда онога кога лажете сматрате субнормалним, дебилним… А свако ко се томе супротстави изложен је ружењу и трпи на себи и својој породици баражну ватру режимских „хаубица“ којих не мањка. Моја пензија након 42 године радног стажа са високом стручном спремом спада у слој виших пензија. Живим сама, не школујем децу и могу да покријем трошкове, али ништа више од тога.

Неки од мојих блиских рођака и пријатеља имају такве пензије да сањају о месу и морској риби, дугују за струју и инфостан, не сећају се када су задњи пут купили капут или чизме. Заиста да запевају „Мој је живот Швицарска…“

Порцеланска душа мога сина није могла да издржи свирепости

Мислите ли да је била паметна одлука да се повучете из политике. Непојављивњем у медијима бар сте избегли судбину људи које провучићеви медији развлаче данима. Постоји ли нека културна и морална граница код које се заустављају?

Моја одлука да се повучем из политике била је једино могућа, јер сам следила рефлекс очувања властитог интегритета. Пропаднете на изборима и повучете се. Има ли нешто логичније?!

Моја породица је много платила због политике. Ту мислим како на себе, тако и на свог оца. До краја живота ћу осећати кривицу везано за смрт мог сина, чија порцеланска душа није могла да издржи свирепости. Заиста, културна и морална граница код које ови устукну, не постоји. У то нас свакодневно успешно уверавају.

И Рајх је претендовао на хиљадугодишње трајање, а актуелни режим у Србији прави стратегију до 2035.године

Вучићев режим је све ставио под своје и културу и правсуђе, полицију, делом и образовање, а о медијима да не говоримо. Највљују и промену неких изборних закона, па се стиче утисак да не само да се припрема да поново буде премијер, већ и да влада до 2035. године?

Сваки ауторитарни режим је несигуран, јер се опстанак на власти третира као питање живота и смрти. Зато је и потребна орвеловска контрола. И Рајх је претендовао на хиљадугодишње трајање, и совјетски комунизам је претендовао на вечност. И ови праве стратегије до 2035. Важно је да се и студенти и опозиција и грађани наше земље узму у памет и да на наредним изборима опоненти овог режима однесу победу. Ако не будемо пажљиви и освешћени, може нам се десити да правих избора више никад и не буде.

Режим сигурно неће отићи уз честитке победнику и руковање

Очекујете ли да ће режим уколико изгуби на изборима мирмо сићи са власти и признати пораз, или нас чека крађа епских размера и још већа репресија?

За режим је победа на изборима питање њихове слободе од затвора у будућности. Зато ће бесомучно красти, лагати, обећавати, куповати, претити. Кампања ће бити застрашујуће свирепа, пропаганда бескрупулозна. Зато је важно да људи, згађени пакленом атмосфером не одустану од изласка на изборе. За будућност ће се постарати ова младост која долази, јер будућност треба да буде њихова. Треба да их подржимо. Режим сигурно неће отићи уз честитке победнику и руковање. Наша срећа је у географији, ми смо у срцу Европе и неће се гледати благонаклоно на евентуално проливање крви због резултата избора.

Чини се да су и ваше, али и очи велике већине грађана упрте у студенте. Греше ли они ограђујући се од опозиције, невладиног сектора и од ЕУ. Може ли овде било ко сам до циља?

Студенти желе да у демократску будућност уђу здравог разума, чистог срца и мирне савести. Разумем њихово гнушање прагматизмом. Не тврдим да сам у праву, али сматрам да се референдумска атмосфера може постићи само широком коалицијом у коју ће бити укључена и опозиција и невладин сектор. И опозицију и невладин сектор треба „просејати“ и сарађивати само са искреним противницима режима.

Многи десничари су били, или јесу послуга и дотрпезници Вучићевог режима

Шта је то у опозицији што јој не да да се уједини ни у овако тешким тренуцима?

Сујете и неискреност, самољубивост, кад у туђем оку видите трун, а у свом не видите балван. Времена за освешћење још има, али нема га много.

Десница је и овога пута неодлучна, а Милош Јовановић, лидер Новог ДСС, истиче да нема рушења овог режима без помоћи деснице. Питање је ипак ко чини ту десницу?

Идеолошки припадам десном центру, али не могу да подржим нити једну од странака деснице, јер им не верујем и јер се десница показала несолидна. Да не кажем да су многи од десничара били, или јесу послуга и дотрпезници Вучићевог режима. На жалост данашње странке деснице су заглављене у наративу сталне виктимизације Срба и тако хабају истинско страдалништво нашег народа. Родољубље без демократије се измеће у шовинизам с којим српски народ не треба да има везе.

Трамп га је понизио, Путин га презире, а ЕУ му је дала јасно до знања да га више не подржава

Оно што охрабрује, а то је да је чини се ЕУ коначно прогледала када је Србија у питању, а ни САД и Доналд Трамп након „флоридског фијаска“ изгледа не гледају баш благонаклоно на актуелни режим? Као да су наша четири стуба спољне политике потонула?

Не можете лагати све људе све време, а то је Вучић радио и његово време лажи је истекло. Трамп га је понизио, Путин га презире, ЕУ му је дала јасно до знања да га више не подржава. Као што не мислим да треба бирати између нације и демократије, сматрајући да политичка слобода, односно демократија представља темељ свим осталим слободама, па и националној, сматрам да добри односи и економске слободе на више страна света целисходно вођене, не стоје у супротности са политичком слободом.

Целисходно не значи прављење колоније од земље, што је Вучићев режим успешно урадио. Србија припада Европи како географски, тако и социо-културно. Будућност припада Азији. Не заговарам Брикс, али окретање леђа Кини и Индији када ЕУ гледа да са тим земљама склопи споразуме о сарадњи, не би било баш мудро.

(Данас)