Самит ЕУ тражи отварање Ормуског мореуза и престанак напада на енергетику и водоснабдевање

Европски лидери захтевају поновно отварање Ормуског мореуза и мораторијум на нападе на инфраструктуру водоснабдевања и енергетике на Блиском истоку.

На самиту у Бриселу су разматрали и растуће цене горива изазваним ратом САД и Израела с Ираном.

Сви шефови 27 земаља Европске уније - Европски савет, издали су заједничко саопштење у четвртак пред поноћ позивајући на стабилизацију испорука енергије и "деескалацију и максимално уздржавање" зараћених страна.

"Европски савет жали због губитка цивилних живота и пажљиво прати далекосежне последице непријатељстава, укључујући и економску стабилност", наводи се у саопштењу.

Лидери су затражили од Ирана да престане са нападима на суседе преко Персијског залива, тражили су међународну сарадњу како би спречили било какве велике избегличке кризе на Блиском истоку и рекли да неке државе ЕУ истражују начине "да обезбеде слободу пловидбе у Ормуском мореузу".

Европски лидери су одбили молбе председника САД Доналда Трампа да пошаљу војна средства да би се обезбедио Ормуски мореуз, кључни пловни пут за глобални проток нафте, гаса и вештачког ђубрива.

Међутим, растуће цене енергије због рата и страховања у Европи од нове избегличке кризе подстакли су лидере да Блиски исток поставе као приоритет на самиту.

"Веома смо забринути због енергетске кризе", рекао је белгијски премијер Барт Де Вевер уочи самита. Рекао је да су цене енергије биле превисоке и пре рата, али да је сукоб "изазвао још један скок".

"Ако то постане структурно, у великој смо невољи", рекао је он.

Лидери су такође разговарали о алтернативном финансирању Украјине пошто нису успели да убеде Мађарску да престане да се противи огромном зајму за ту финансијски оскудну и ратом разорену земљу.

Европски лидери су били дубоко критични према иранској влади, али нико није понудио хитну помоћ САД. Велика Британија одлучно одбија да буде увучена у рат. Француска каже да би борбе прво морале да се смире.

Аустријски канцелар Кристијан Штокер је рекао да Европа "неће дозволити да буде уцењена" да се придружи војној кампањи Сједињених Држава и Израела на Блиском истоку.

"Европа – а ни Аустрија – неће дозволити да буде уцењена", рекао је он уочи самита Европског савета лидера 27 земаља ЕУ. "Интервенција у Ормуском мореузу свакако није опција за Аустрију", указао је Штокер.

Шефица ЕУ за спољну политику и безбедност Каја Калас рекла је да међу лидерима "нема жеље" да се европске поморске снаге прераспореде из Црвеног мора да би помогле у обезбеђивању Ормуског мореуза или да се на други начин придружиле сукобу.

Четири највеће економије ЕУ у четвртак су сигнализирале спремност да допринесу "одговарајућим напорима" како би се осигурало да бродови могу безбедно да прођу кроз Ормуски мореуз.

Француска, Немачка, Италија и Холандија, заједно са Великом Британијом и Јапаном, издале су заједничко саопштење у којем поздрављају "посвећеност земаља које се баве припремним планирањем" за обезбеђивање кључне нафтне руте и захтевају од Ирана да "одмах прекине" нападе дроновима и ракетама и друге покушаје да блокира транспорт нафте.

Канцелар Фридрих Мерц је рекао да рат мора да се заврши пре него што његова земља буде могла да помогне у питањима као што је одржавање слободне пловидбе.

"Можемо и хоћемо се обавезати само када оружје утихне", рекао је он о потенцијалној немачкој војној подршци обезбеђивању бродских путева у Ормуском мореузу. "Тада можемо много да урадимо, чак и отварања морских путева и њиховог одржавања слободним, али то не радимо током текућих борбених операција", поновио је Мерц.

Рекао је да би то захтевало међународни мандат и друге компликоване кораке, "пре него што уопште можемо да размотримо такво питање".

Иако ЕУ није страна у сукобу, холандски премијер Роб Јетен је рекао да разуме разлоге САД и Израела за покретање кампање против "бруталне" иранске владе. Позвао је ЕУ да повећа и санкције Ирану и да пружи подршку иранским опозиционим групама.

Али други су рат осудили као "нелегалан" и дестабилизујући.

"Против смо овог рата јер је незаконит", рекао је шпански премијер Педро Санчез: "Наноси велику штету цивилима, наравно, избеглицама и економским последицама које цео свет, посебно глобални југ, већ трпи."

Трамп је поменуо подршку НАТО-а за отварање Ормуског мореуза, али је није званично затражио, рекла је Евика Силина, премијерка Летоније, једне од 23 од 27 земаља ЕУ које су чланице НАТО-а.

"Када буде неких званичних захтева, треба да их проценимо", рекла је она.

Европска комисија је рекла лидерима да има мешавину финансијских инструмената које државе чланице могу да примене да би снизиле цене горива, што ће бити предмет дискусије. Ниједна јединствена политика вероватно неће успети да ублажи економске шокове од рата у земљама ЕУ од Румуније до Ирске.

Лидери ЕУ се надају да ће њихово искуство "одвикавања" од горива из Русије због њене инвазије на Украјину 2022. године и повећање војних издатака ЕУ ка самодовољности, омогућити да постигну енергетску независност.

Док су неке европске престонице позивале на обуставу или укидање климатских политика како би се спречило најгоре од недавног скока цена горива због рата, друге су тврдиле да дугорочна енергетска стратегија ЕУ треба да буде домаћа одржива енергија одвојена од рањивих тржишта фосилних горива.

Лидери Италије, Аустрије, Хрватске, Грчке, Румуније, Бугарске, Чешке, Мађарске, Пољске и Словачке тражили су од председника Европског савета Антониа Коште и председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен да успоре увођење система ЕУ за трговину емисијама загађујућих гасова. У писму које је видео Асошијејтед прес, рекли су да је то "превише нагло и преамбициозно" у светлу "крхкости данашњих економских екосистема".

(Бета)