САД: Представнички дом гласао за објаву свих докумената у вези са Џефријем Епштајном, следи гласање у Сенату

Корак ближе објави докумената који већ месецима потресају америчку политичку сцену.

Са 427 гласова за и два не, посланици у Представничком дому Сједињених Америчких Држава гласали су за предлог закона о објављивању Епстинових досијеа 18. новембра.

Мера би приморала Министарство правде да јавно учини доступним сва документа у вези са осуђеним сексуалним преступником „у формату који се може претраживати и преузимати“ у року од 30 дана.

Међутим, ово није последњи корак.

Следи Сенат, који контролишу републиканци и који није у обавези да усвоји предлог закона.

Ако буде усвојен, остаје нејасно када би досијеи могли бити објављени и да ли би задовољили ватрене активисте.

Тек након што Сенат усвоји закон, он ће бити упућен председнику Трампу, који је рекао да ће га потписати.

Неке од жртава осуђеног сексуалног преступника Џефрија Епстина провеле су дан на Капитол Хилу, како би се залагале за усвајање закона и одржале конференције за новинаре.

Ово није страначко питање, већ „институционална издаја“, рекла је једна од њих, Ени Фармер.

„Пошто ови злочини нису правилно истражени, много више девојака и жена је повређено.“

Додала је да је њеној сестри више пута прећено и да је „живела у страху“ – што је последица њене „храбрости“ као узбуњивача.

Објављивање би, теоретски, могло да укључи и досијее који се односе на осуђену Епстинову саучесницу у завери Гилејн Максвел, као и владине званичнике, поменуте у случају.

Такође би могло да укључи интерне документе Министарства правде.

Гласање је одржано само два дана након што је Трамп написао на његовој друштвеној мрежи Truth Social да „немамо шта да кријемо“.

Трамп се суочио са могућом побуном после јавних иступа све већег броја републиканаца да ће гласати за објављивање досијеа, упркос његовом противљењу.

Обраћајући се новинарима у понедељак увече, рекао је да републиканци „немају никакве везе са Епстином“.

„То је заиста проблем демократа“, тврдио је. „Демократе су биле Епстинови пријатељи, сви.“

Трамп је наставио да тврди да је скандал са Епстином „превара“ која одвлачи пажњу од „величине онога што је Републиканска странка постигла у последњем временском периоду“.

Које су препреке за објаву?

Постоје препреке за објављивање досијеа, чак и ако Трамп потпише закон.

На пример, у тексту документа који ће бити представљен Представничком дому наводи се да би државни тужилац могао да задржи или редигује делове записа који садрже личне податке који „би представљали очигледно неоправдано нарушавање личне приватности“.

У предложеном закону такође се наводи да Министарство правде може да задржи било који документ који „угрожава активну савезну истрагу или текуће кривично гоњење, под условом да је такво задржавање уско сврсисходно и привремено“.

То би потенцијално могло довести до кашњења.

Трамп је у једној од објава на Truth Social рекао да ће позвати на истрагу о наводним Епстиновим везама са истакнутим демократама, као што су бивши амерички председник Бил Клинтон и професор са Харварда Лари Самерс, „како би се утврдило шта се дешавало са њима и са њим“.

За оне који су се залагали за објављивање досијеа, све осим потпуног откривања вероватно ће изазвати даља питања, па чак и негодовање.

„Верујем да земља заслужује транспарентност у овим досијеима“, рекла је у недељу за ЦНН Марџори Тејлор Грин, републиканка из Џорџије, која је сада у јавном сукобу са Трампом око досијеа.

„Немам појма шта је у фајловима. Не могу ни да претпоставим“, додала је Грин. „Али то је питање које сви постављају – зашто се толико борити против овога?“

Епстин је одузео себи живот у затвору 2019. године, где је чекао суђења по оптужбама за секс трафикинг.

Он је претходно био осуђен 2008. године за плаћање за услуге проституције малолетници.

Максвел је осуђена на 20 година затвора у САД због њене улоге у Епстиновом секс трафикингу и сексуалном злостављању.

(Данас)