САД: Апелациони суд усвојио жалбу Трампове администрације, царине остају на снази

Дан пошто је федерални суд привремено блокирао одлуку америчког председника о увиђењу царина за већину земаља у свету, Апелациони суд је уважио жалбу Беле куће и укинуо је суспензију.

Доналд Трамп за сада може да настави да прикупља увозне таксе, пресудио је жалбени суд, дан након што је федерални суд за међународну трговину утврдио да је највећи део његових глобалних царина незаконит, односно да је прекорачио овлашћења.

Пресуда америчког суда за међународну трговину изазвала је гнев Трампових званичника и само неколико минута по доношењу пресуде уложили су жалбу.

Мала предузећа и група држава оспориле су мере које су у средишту Трампове агенде и које су уздрмале светски економски поредак.

Трочлано веће федералног суда се у одлуци о привременој суспензији неких царина позвало на Међународни закон о економским овлашћењима у ванредним ситуацијама из 1977. (ИЕПА), наводећи да не даје председнику овлашћење да наметне царине скоро целом свету.

Суд са седиштем на Менхетну саопштио је и да Устав САД даје Конгресу ексклузивна овлашћења да регулише трговину са другим земљама, и да се то не може заменити овлашћењем председника да штити економију.

Ова одлука изазвала је гнев Беле куће.

У жалби, Трампова администрација је навела да је трговачки суди погрешно проценио овлашћења председника и довела у опасност вишемесечне тешке трговинске преговоре.

„Политички органи, а не судови, креирају спољну и економску политику“, пише у жалби.

„Америка не може да функционише ако председника Трампа, или било ког другог председника, ометају одлуке судија ‘активиста’ у осетљивим дипломатским или трговинским прегопворима“, рекла је новинарима портпаролка Беле куће Керолајн Левит непосредно пре него што је Апелациони суд донео одлуку.

Претходно је одлуку трговинског суда осудио и заменик секретара за штампу Беле куће Куш Десаи.

„Неизабране судије немају овлашћења да одлучују како да реагују на ванредне ситуације у земљи.

„Председник Трамп је обећао да ће Америку ставити на прво место, а администрација ће искористити сваку полуге извршне власти да превазиђе ову кризу и врати америчку величину“, рекао је Десаи.

У објави на друштвеним мрежама, Трамп је осудио пресуду нижег суда: „Надам се да ће Врховни суд, брзо и одлучно, поништити ову ужасну одлуку која прети земљи“.

Одлука трговинског суда у Њујорку поништила би царине које је Трамп увео у фебруару на робу из Кине, Мексика и Канаде.

Увођење царина тим земљама, Трамп је образложио тврдњом да се оне не труде довољно да сузбију кријумчарење наркотика, пре свега фентанила.

Одлука нижег суда такође би одбацила општу увозну царину од 10 одсто коју је Трамп представио прошлог месеца на робу из земаља широм света, заједно са вишим такозваним реципрочним царинама за трговинске партнере, међу којима су Европска унија и Кинау.

Међународни закон о економским овлашћењима у ванредним ситуацијама из 1977. године, на који се Трамп позвао да би увео многе царине, не дозвољава такве велике намете без одлуке Конгреса, образложио је нижи суд.

Ипак, одлука нижег суда није се односила на све царине, на пример на царине од 25 одсто на аутомобиле, ауто-делове, челик или алуминијум које потпадају под други закон.

Одлука жалбеног суда сада омогућава да царине остану на снази док се случај води.

Наредно рочиште је 5. јуна.

Ко је тужио Трампа?

Тужбу против Трампових царина поднела је непрофитна адвокатска фирма Либерти џастис центар (Либертy Јустице Центер) у име пет малих предузећа која увозе робу из земаља које подлежу царинама.

Ово је једна од седам тужби које оспоравају трговинску политику Трампове администрације, заједно са тужбама 13 америчких држава и других група које заступају мала предузећа.

Администрација америчког председника почетком априла најавила је повећање царина великом броју земаља, а највише је била погођена Кина.

Трамп је потом на 90 дана одложио примену нових царина за све, међу којима је и Србија, осим за Кину.

Америка је Кини увела нове царине у укупној висини од чак 145 одсто, на шта је Кина одговорила контрамерама од 125 одсто.

Међутим, средином маја, Вашингтон и Пекинг су се договорили о узајамном смањењу царина, односно тромесечној паузи у успостављању нових мера.

Према том договору, америчке царине смањене су на 30 одсто у наредних 90 дана, а Кина је смањила царине на америчку робу са 125 на 10 одсто за исти период.

Смањење царина је у интересу целог света, рекли су из Пекинга.

А Трамп је на то рекао да је реч о ‘потпуном ресетовању односа‘ две суперсиле.

Неколико дана касније, Трамп је најавио увођење царина од 50 одсто Европској унији, бесан што преговори са европским блоком не дају резултате.

Из Брисела су му одговорили да ће штити интересе ЕУ, а потом и да је потребно још неко време за договор.

Шта сад?

„Чак и ако изгубимо [на суду], одлуку о царинама спровешћемо на други начин“, рекао је новинарима Питер Наваро, Трампов трговински саветник, уочи одлуке Апелационог суда.

Ниједан суд није укинуо царине на аутомобиле, челик и алуминијум које је Трамп наметнуо наводећи забринутост за националну безбедност према члану 232 Закона о проширењу трговине из 1962. године.

Према истом закону, Трамп био могао да прошири увозне таксе на друге секторе и робу, као што су полупроводници и дрво.

Могао би да се позове и на Закон о трговини из 1974. године, на који се позвао и када је у првом председничком мандату увео додатне царине Кини.

Посебан закон о трговини из 1930. године, који се деценијама није користио, дозвољава председнику да наметне царине до 50 одсто на увоз из земаља које „дискриминишу“ САД.

Али изгледа да је Бела кућа за сада више усредсредити на оспоравање судских пресуда.

Може се очекивати да ће случај завршити на Врховном суду.

У пословном свету, међу трговцима, власницима предузећа и даље влада забуна.

„Била сам срећна и лакнуло ми је када је трговински суд донео одлуку о суспензији царина, али сам и даље веома опрезна“, рекла је Кара Дајер, власница Стори Тиме Тоис из Бостона, која производи играчке у Кини и увози их у САД за продају.

„Све је хаотично и немогуће је планирати посао“, каже она.

„Желим да ово прође кроз наш судски систем како бисмо имали мало више сигурности које ће царине бити у будућности“, додаје.

(Данас)