Руска Дума усвојила закон који проширује дефиницију велеиздаје, сада је то и сарадња са сваком организацијом која је умешана у активности против безбедности Русије

Парламент Русије усвојио је закон којим се дефиниција велеиздаје са "преласка на непријатељску страну" шири на сарадњу са сваком организацијом која је умешана у "активности против безбедност Руске Федерације". Тиме Москва настоји да пооштри контролу у земљи, док се њен рат против Украјине ближи трећој годишњици.

Измене и допуне закона усвојио је доњи дом парламента, Државна дума, након трећег читања предложеног прописа. Ко буде осуђен због велеиздаје суочава се са могућношћу да у затвору проведе цео живот.

„У ситуацији где наши војници ризикују своје животе у борби за суверенитет Русије, не постоје ‘неутралне’ или ‘мировне’ организације на непријатељској страни. Не можемо никоме на нашој територији да дозволимо да ради за непријатеље“, рекао је шеф комитета Думе за безбедност Василиј Пискарев, који је један од твораца пооштреног закона.

Заштитници људских права упозоравају да растегљиве формулације у закону могу бити искоришћене за кривични прогон сваког ко има било какве везе са организацијама из Украјине, а потенцијално и за сваког ко има било какав контакт са западним организацијама или компанијама. Дефиниција класичне издаје већ је била проширена на „помагање“ страним земљама и организацијама.

После усвајања у Думи, закон мора да одобри горњи дом парламента и да га потпише председник државе Владимир Путин. Случајеви издаје и шпијунаже умногостручили су се откако је Путин послао руске трупе на Украјину у фебруару 2022. године.

Русија је заузела око 17 одсто територије те земље.

На мети оптужби за шпијунажу и издају су критичари политике Кремља, независни новинари, научници и други.

(Н1)