RT: Kako se slavio Dan pobede - Od Žukova na belom konju do "Besmrtnog puka"

Svakog 9. maja se širom Rusije obeležava Dan pobede nad nacističkom Nemačkom, na datum kada je 1945. Treći Rajh potpisao bezuslovnu kapitulaciju u jednom zamku kraj Berlina. Centralna proslava Dana pobede je velika vojna parada u Moskvi, ali se vojne ceremonije organizuju i u drugim ruskim gradovima. Sutra od 9 sati uživo na televiziji i portalu RT Balkan možete pratiti Paradu pobede - sa prevodom na srpski.

Prva parada pobede organizovana je još 24. juna 1945. na Crvenom trgu, po naređenju Josifa Staljina. Pobedonosne vojnike Crvene armije predvodio je maršal Georgij Žukov, na belom konju.

Na toj, najvećoj vojnoj paradi u Moskvi svih vremena, učestvovalo je 40.000 vojnika i 1.850 vojnih vozila. 

Maršali SSSR Georgij Žukov (na belom konju) i Konstantin Rokosovski na paradi pobede u Moskvi, 24.6.1945.

Tokom parade, gardisti Crvene armije predstavili su zarobljena nacistička znamenja, koja su na kraju marša ispred Kremlja pobacali u podnožje Lenjinovog mauzoleja. Među ratnim plenom bila je i zastava lične garde Adolfa Hitlera. 

Vojnici Crvene armije sa zarobljenim nemačkim zastavama u Moskvi, 24.6.1945.

Parada pobede je samo još jednom organizovana 24. juna, i to 2020. godine, kada je proslava 75. godišnjice pobede odgođena zbog pandemije virusa korona.

Deveti maj nije postao državni praznik u SSSR sve do 1965, kada je Leonid Brežnjev organizovao proslavu 20. godišnjice pobede u Velikom otadžbinskom ratu. Na toj paradi je prvi put Crvenim trgom promarširala Zastava pobede, znamenje divizije koje se 1. maja 1945. zavijorilo nad Rajhstagom.

Vojna parada 9. maja nije se sasvim uklapala u paradni raspored SSSR, koji je predviđao veliki marš radnika i seljaka na Crvenog trgu svakog 1. maja, a onda defile Crvene armije svakog 7. novembra, na godišnjicu boljševičke revolucije. Sledeća parada pobede održana je tek 1985. U njoj je učestvovala i kolona veterana Drugog svetskog rata, kao i selekcija tenkova i vozila iz tog vremena.

Poslednja parada pobede u Sovjetskom savezu održana je 1990. godine. 

Proslava Dana pobede u savremenoj Rusiji

Prvih godina "demokratske tranzicije" Rusije, nije bilo ni volje ni novca da se proslavi pobeda nad Trećim Rajhom. Tradicija se obnavlja tek 1995, kada se povodom 50. godišnjice organizuje parada veterana na Crvenom trgu, dok su vojnici oružanih snaga Ruske Federacije marširali su u spomen-centru Poklonaja gora sa kadetima vojnih akademija.

Posle 1995, vojne parade na Crvenom trgu postaju godišnji događaj. 

Veterani Drugog svetskog rata poslednji put su marširali 2000. godine. Pet godina kasnije, vozili su se u 130 specijalnih automobila, dok su posle za njih pripremljene posebne tribine, s kojih su mogli da gledaju paradu.

Inače, na paradu 2005. godine su po prvi put pozvani i preživeli veterani Vermahta.

Tenkovi i teška tehnika vratili su se na Crveni trg 2008. godine, kada je paradu pobede uživo širom sveta prenosio RT.

Na proslavi 70. godišnjice pobede, Crvenim trgom je promarširala i jedinica garde Vojske Srbije.

Garda Vojske Srbije na probi za paradu pobede, 4.5.2015.

Nove tradicije: Georgijevska lenta i "Besmrtni puk"

Jedan od univerzalnih simbola Dana pobede, lenta Sv. Đorđa ili Georgijevska lenta, prvi put se pojavila 2005. godine kao neformalni ukras. 

Prvobitno deo najvišeg vojnog odlikovanja carske Rusije, koje je ukinuto za vreme SSSR, crveno-crna traka je na kraju Drugog svetskog rata postala deo ordena "Za pobedu nad Nemačkom", pa je samim tim bila logičan izbor za simbol Dana pobede.

Na 60. godišnjicu pobede, RIA Novosti i jedno studentsko udruženje organizovale su raspodelu ovih traka na ulicama Moskve pred Dan pobede. Kada su se dve godine kasnije Vladimir Putin i Dmitrij Medvedev pojavili sa Georgijevskom lentom na reverima, ona je postala i zvanični simbol proslave.

Kako je veterana Velikog otadžbinskog rata svake godine bivalo sve manje, novinari u sibirskom gradu Tomsku su 2012. došli na ideju da ovekoveče uspomenu na njihov podvig. Tako je nastao "Besmrtni puk", u kojem potomci veterana marširaju noseći slike svojih predaka.

Iz Tomska se "Besmrtni puk" proširio Rusijom, a 2014. godine je postao i međunarodni fenomen. Već 2015. se predsednik Putin pridružio maršu, noseći sliku svog oca. 

Ruski predsednik Vladimir Putin nosi sliku svog oca na maršu "Besmrtnog puka", 9.5.2022.

Protokol pobede

Parada pobede ima i svoj pravilnik, čiji delovi potiču još iz dokumenata Cara Nikolaja II iz 1902. Svoj konačni oblik poprimio je predsedničkim ukazom 2013.

Po protokolu, svečanosti počinju u 10 sati ujutro po moskovskom vremenu, otkucajem sata na Spaskoj kuli Kremlja. Na Crveni trg onda ulaze Zastava pobede i ruska državna zastava, a iz Kremlja izlazi ministar odbrane da ih dočeka.

Posle smotre Moskovskog garnizona, vojna muzika svira ariju "Slava" Mihaila Glinke, a ministar odbrane raportira predsedniku koji stoji na tribini ispred Kremlja.

Ruski predsednik svoj kratki govor tradicionalno završava čestitkom i pokličem "Ura!", na šta okupljena vojska odgovara sa tri "Ura!"

Svira se himna Ruske Federacije dok 21 top ispaljuje počasne plotune. A potom parada može da počne.

(RT)