РТ: Како се славио Дан победе - Од Жукова на белом коњу до "Бесмртног пука"

Сваког 9. маја се широм Русије обележава Дан победе над нацистичком Немачком, на датум када је 1945. Трећи Рајх потписао безусловну капитулацију у једном замку крај Берлина. Централна прослава Дана победе је велика војна парада у Москви, али се војне церемоније организују и у другим руским градовима. Сутра од 9 сати уживо на телевизији и порталу РТ Балкан можете пратити Параду победе - са преводом на српски.

Прва парада победе организована је још 24. јуна 1945. на Црвеном тргу, по наређењу Јосифа Стаљина. Победоносне војнике Црвене армије предводио је маршал Георгиј Жуков, на белом коњу.

На тој, највећој војној паради у Москви свих времена, учествовало је 40.000 војника и 1.850 војних возила. 

Маршали СССР Георгиј Жуков (на белом коњу) и Константин Рокосовски на паради победе у Москви, 24.6.1945.

Током параде, гардисти Црвене армије представили су заробљена нацистичка знамења, која су на крају марша испред Кремља побацали у подножје Лењиновог маузолеја. Међу ратним пленом била је и застава личне гарде Адолфа Хитлера. 

Војници Црвене армије са заробљеним немачким заставама у Москви, 24.6.1945.

Парада победе је само још једном организована 24. јуна, и то 2020. године, када је прослава 75. годишњице победе одгођена због пандемије вируса корона.

Девети мај није постао државни празник у СССР све до 1965, када је Леонид Брежњев организовао прославу 20. годишњице победе у Великом отаџбинском рату. На тој паради је први пут Црвеним тргом промарширала Застава победе, знамење дивизије које се 1. маја 1945. завијорило над Рајхстагом.

Војна парада 9. маја није се сасвим уклапала у парадни распоред СССР, који је предвиђао велики марш радника и сељака на Црвеног тргу сваког 1. маја, а онда дефиле Црвене армије сваког 7. новембра, на годишњицу бољшевичке револуције. Следећа парада победе одржана је тек 1985. У њој је учествовала и колона ветерана Другог светског рата, као и селекција тенкова и возила из тог времена.

Последња парада победе у Совјетском савезу одржана је 1990. године. 

Прослава Дана победе у савременој Русији

Првих година "демократске транзиције" Русије, није било ни воље ни новца да се прослави победа над Трећим Рајхом. Традиција се обнавља тек 1995, када се поводом 50. годишњице организује парада ветерана на Црвеном тргу, док су војници оружаних снага Руске Федерације марширали су у спомен-центру Поклонаја гора са кадетима војних академија.

После 1995, војне параде на Црвеном тргу постају годишњи догађај. 

Ветерани Другог светског рата последњи пут су марширали 2000. године. Пет година касније, возили су се у 130 специјалних аутомобила, док су после за њих припремљене посебне трибине, с којих су могли да гледају параду.

Иначе, на параду 2005. године су по први пут позвани и преживели ветерани Вермахта.

Тенкови и тешка техника вратили су се на Црвени трг 2008. године, када је параду победе уживо широм света преносио РТ.

На прослави 70. годишњице победе, Црвеним тргом је промарширала и јединица гарде Војске Србије.

Гарда Војске Србије на проби за параду победе, 4.5.2015.

Нове традиције: Георгијевска лента и "Бесмртни пук"

Један од универзалних симбола Дана победе, лента Св. Ђорђа или Георгијевска лента, први пут се појавила 2005. године као неформални украс. 

Првобитно део највишег војног одликовања царске Русије, које је укинуто за време СССР, црвено-црна трака је на крају Другог светског рата постала део ордена "За победу над Немачком", па је самим тим била логичан избор за симбол Дана победе.

На 60. годишњицу победе, РИА Новости и једно студентско удружење организовале су расподелу ових трака на улицама Москве пред Дан победе. Када су се две године касније Владимир Путин и Дмитриј Медведев појавили са Георгијевском лентом на реверима, она је постала и званични симбол прославе.

Како је ветерана Великог отаџбинског рата сваке године бивало све мање, новинари у сибирском граду Томску су 2012. дошли на идеју да овековече успомену на њихов подвиг. Тако је настао "Бесмртни пук", у којем потомци ветерана марширају носећи слике својих предака.

Из Томска се "Бесмртни пук" проширио Русијом, а 2014. године је постао и међународни феномен. Већ 2015. се председник Путин придружио маршу, носећи слику свог оца. 

Руски председник Владимир Путин носи слику свог оца на маршу "Бесмртног пука", 9.5.2022.

Протокол победе

Парада победе има и свој правилник, чији делови потичу још из докумената Цара Николаја II из 1902. Свој коначни облик попримио је председничким указом 2013.

По протоколу, свечаности почињу у 10 сати ујутро по московском времену, откуцајем сата на Спаској кули Кремља. На Црвени трг онда улазе Застава победе и руска државна застава, а из Кремља излази министар одбране да их дочека.

После смотре Московског гарнизона, војна музика свира арију "Слава" Михаила Глинке, а министар одбране рапортира председнику који стоји на трибини испред Кремља.

Руски председник свој кратки говор традиционално завршава честитком и покличем "Ура!", на шта окупљена војска одговара са три "Ура!"

Свира се химна Руске Федерације док 21 топ испаљује почасне плотуне. А потом парада може да почне.

(РТ)