РТ: Џефри Епштајн био укључен у пројекат „дизајнирања беба“ у Украјини

Осуђени сексуални преступник Џефри Епстин био је умешан у пројекат "дизајнирања беба", које је требало да буде спроведено у лабораторијама у Украјини, откривено је у документима.

У низу докумената које је 30. јануара објавило Министарство правде Сједињених Америчких Држава већ су потврђене везе које је Епстин, између осталих, имао са Украјином, а сада се појавила и електронска преписка са америчким бизнисменом Брајаном Бишопом.

Реч је о човеку са којим је Епстин, по свему судећи, углавном разговарао о криптовалутама.

Међутим, крајем јула 2018. година тема разговора била је доста другачија – Бишоп, који је инвеститор у биткоине, истовремено је и заљубљеник у "побољшање људског бића", како су га касније представили англосаксонски медији.

Обратио се Епстину поводом пројекта "дизајнерске бебе", односно бебе по поруџбини, чији је циљ било лабораторијско стварање "прелепог производа".

Епстин је гајио фасцинацију према "побољшању људске врсте" и "плавим очима", због чега је желео да учествује у пројекту генетски модификованих беба – и то у Украјини

"Поново сам разговарао са Остином и имамо низ питања у вези са тим колико си заиста озбиљан у намери да ово желиш, као и која су основна правила да бих уопште истраживао ову могућност са тобом и прешао на наредне кораке", стоји у поруци упућеној осуђеном сексуалном преступнику.

"Већина ових питања односи се на твоје захтеве у погледу тајности и приватности, посебно када је реч о репутационом ризику, као и о евентуалном финансијском ангажману. Такође, мислим да би било неопходно одређено заједничко разумевање циљева и изводљивости различитих исхода", додаје се.

Бишоп је тада предложио још један телефонски позив и истакао да би "један од начина да се ово уради био да се све води под окриљем мог пројекта 'дизајнерске бебе', будући да је други резултат сличан и дели велики број истих процедура и лабораторијских захтева".

"То би могло да обезбеди довољан ниво порицања повезаности", написао је Бишоп у мејлу.

Епстин је пристао да учествује у пројекту, али није желео јавно да се експонира.

"Немам никакав проблем да инвестирам. Једина брига је да не будем виђен као онај који све води", одговорио му је Епстин.

Уследила је и потврда – уколико би се обезбедила апсолутна анонимност, он би могао да буде први инвеститор.

"Одувек сам замишљао да би, када је реч о бебама, морали да постоје строги захтеви у погледу анонимности – не можемо јавно откривати ко су оне, нити ко су њихови родитељи или добротвори, јер би то дете у медијима практично, и нажалост, обележило као чудака за цео живот. Зато сам увек полазио од тога да би, код оваквих врста производа, инвеститор морао да има апсолутну анонимност. Сходно томе, финансијска структура мора бити осмишљена имајући ове детаље у виду", наставио је Бишоп.

"Не умем да програмирам, али сам прилично добар у структурирању ствари", одговорио је Епстин.

Неколико дана касније, почетком августа, Бишоп је послао Епстину мејл са документом који је овај "тражио", односно табелу о коришћењу средстава за компанију "дизајнерских беба" и "људског клонирања".

Тражећи од Епстина повратне коментаре на своје процене – нарочито у погледу рокова "до првог живорођеног детета" – Бишоп му је саопштио да планира да о пројекту разговарају уживо, па чак и да се састану "лично".

"Без журбе", уследио је кратак одговор.

Коресподенција се наставља Бишоповим обавештењем да је у току "додатно тестирање на мишевима у мојој лабораторији у Украјини", уз кратко појашњење да је реч о хируршким манипулацијама и микроинјекцијама.

"Свиђа ми се идеја: имплантирати ембрион, чекати девет месеци… И прелеп производ", написао му је Епстин.

Бишоп спомиње да се експерименти у Украјини спроводе паралелно са тестовима квалитета сперме, уз помоћ флуоресцентних сонди, које спроводи један "аматер у Мисисипију".

Лабораторија "у иностранству" поново се појављује у преписци неколико месеци касније, крајем новембра, када Бишоп обавештава да је структура "доставила резултате експеримената трансфекције на тестисима мишева".

"Примећено је око 5 одсто ефикасности, што би могло бити довољно. Додатни тестови су у току. Али дугорочно, ова метода остаје инфериорна у односу на нашу нову технику ембрионалне модификације", открива нова порука.

Украјинска лабораторија финансирана биткоинима

Експерименти у Украјини нису тајна. Почетком 2019. године, аутор текста у "Ем-Ај-Ти технолоџи ривјуу", наводи виртуелну посету "украјинској лабораторији коју финансирају", заједно са Бишопом и Максом Беријем, истраживачем у области биотехнологије.

Реч је о "лабораторији Института за геронтологију Академије медицинских наука Украјине, у Кијеву", наводи се у тексту.

Позив преко "Скајпа" је, како преноси амерички магазин, веома занимао Бишопа јер још није био у Украјини. Организован је због упита новинара да му покаже да ли његов пројекат има научне основе.

"Да би финансирао експерименте, пребацивао је биткоине Европљанима", прецизирао је новинар.

Он је такође навео да је Бишоп послао фотографију миша "живог одраног коже, постављеног на постоље микроскопа, као и крупни план који приказује убризгавање трагова боје у његове тестисе".

Према истом извору, експерименти су у то време обухватили око тридесет мишева, са донекле ограниченим успехом.

"У неколико случајева, истраживачи су успели, у ограниченој мери, да уграде генетски материјал у тестисе животиња", наводи аутор чланка, описујући поступак који се састојао од убризгавања ДНК нити директно у гонаде (полне жлезде) мужјака глодара, након чега им је задат "електрични шок како би сперматогоније апсорбовале генетски материјал".

"До данас није добијено ниједно трансгено младунче миша", додаје се у тексту.

Епстин – од трансхуманизма до еугенике

"Водич" виртуелне посете био је Дмитро Красњенков, највероватније доктор или истраживач у лабораторији, пошто је био одевен у бели мантил.

Носио је свој лаптоп кроз собе које су садржавале ласере, микроманипулаторе и просторе за узгој ћелија.

Институт је тај простор делио са приватном компанијом "Герон", која проучава теломеразу и биомаркере старења, али је не треба мешати са америчком компанијом истог имена.

Красњенков je додао је да је Украјина сиромашна земља, у којој је просечна плата око 350 долара месечно, као и да је то један од разлога због којих јавне институције прихватају стране пројекте.

Британски "Телеграф", осврћући се на контакте са Бишопом, писао је о "фасцинацији" коју је Епстин наводно гајио према "побољшању људске врсте" и "плавим очима".

Према изворима британског листа, та намера се кретала "од криогеног замрзавања сопствене главе и пениса" до плана да лично оплоди десетине "привлачних жена са снажном интелектуалном позадином" на свом ранчу у Новом Мексику.

Пројекат такозваног "беби ранча" детаљно је описан у јулу 2019. године у тексту "Њујорк тајмса", након његовог хапшења.

У међувремену, Брајан Бишоп је изјавио да је "поносан што никада није прихватио финансирање од Епстина".

(РТ Балкан)